Zvijezde padalice

Published on 01:48, 06/14,2015

''Izađi na stepenice.'' u jedan sat posle šaljem joj poruku. Ubiće me. ''Zašto? Kasno je, može li to da sačeka sjutra?'' ''Ne, nikako, sada je pravo vrijeme. Uostalom sjutra je ponedeljak pa nećemo imati priliku za ovo.'' ''Dobro.'' odgovorila je. Čekao sam je znajući da će pristati, morala je. Nisam smio da propustim ovakvu priliku. Drugarica koja je otišla kući za vikend ostavila mi je ključ njene sobe koja je imala pristup krovu. ''Kaži, šta je toliko hitno?'' ''Hajde idemo.'' ''Gdje?'' ''Gore na četvrti sprat, imam jedno iznenađenje za tebe.'' ''Ako bude neka budalaština u pitanju ubiću te.'' ''Ne brini se.'' Otključavam vrata zadnje sobe u hodniku i ne paleći svijetlo puštam je da uđe prva. ''Reci mi šta radimo u ovoj sobi?'' ''Hajde kreni za mnom.'' rekao sam joj polako izlazeći kroz prozor i okrenuh se da joj pomognem. ''Mogu sama.'' Znam da možeš djevojko, ali pusti da ti pomognem. ''Dobro, ali mi ipak daj ruku.'' Kada je ugledala iznenađenje, vidjeo sam sjaj u njenim očima. Onaj isti sjaj koji sam vidio i dana kada sam saznao da me voli. ''Ovo je stvarno predivno. Sad shvatam zašto si baš noćas htjeo da se vidimo.'' Gledala je hrpu ćebadi i jastuka koji su bili uredno nabacani na krovu. ''Da, sada svi spavaju, i niko ne zna gdje smo tako da imamo vremena do zore. A i sada se zvijezde najbolje vide.'' Znao sam da će joj se dopasti. Bila je djevojka koja je voljela sitnice, djevoka koja se zaljubila u pokrete, cupkanje nogom kad sam nervozan, nesvjesno grickanje usne i kada pokušavam da se skoncentrišem na nešto. Zaljubila se u način na koji se uživim u muziku i u strast u očima kada pričam o stvarima kojima se divim. U trzaj usne, nagovještaj da mi nije do smijeha, ali ipak se smijem. Ili nekontrolisani smijeh; zatim izjave koje samo ja  shvatam. Zaljubila se u duge poglede u oči, glas, novu frizuru, blago rumenilo, dlanove,moj dječački osmijeh koji voli najviše od svega, način na koji pričam, na koji joj se suprotstavljam, zadirkujem je. Sitnice. ''Hvala ti za ovo. Bliži se kraj i neko vrijeme nas neće biti.'' ''Nemoj sad o tome. Sad to nije važno, važni smo mi.'' Pogleda me u oči a zati me udobno mjesti u onoj hrpi jastuka. ''Hajde dečko, dođi. Lezi pored mene.'' ''Odmah.'' Legoh pored nje, a ona stavi glavu na moje grudi, savršeno uklapajuči se uz mene. Prebacih ruku preko nje i poljubih je u čelo. ''Pogledaj, eno zvijezda padalica, zamisli nešto.'' Ushićeno joj rekoh, jer ja nisam imao šta više da poželim. Sve ono žto sam ikada želio upravo sada leži na mojim grudima. ''Eto, zamislila sam da...'' ''Ne govori, neće ti se ostvariti.'' ''Uredu, svakako se već ostvaruje.'' ''Znaš li ti, moj plavi safiru, da ni za šta na svijetu ne bih mijenjao ove trenutke s' tobom.'' ''Ni za nju?'' ''Ni za nju.''


Za moj osmijeh krivac si

Published on 23:39, 06/13,2015

''Daj mi ključ.''

''Za sta ti treba.''

''Daj mi ključ da izađemo.''

''Ako ga toliko želiš dođi i uzmi ga.'' rekao je podižući desnu ruku u vis. Krenula sam prema ključu, međutim on je postavio drugu ruku tako da ja ne bih mogla da dohvatim ključ.

“Nije fer. I ovako ne mogu da ga dohvatim, a ne još sa tvojom rukom.“ rekla sam odmičući se od njega.

''Hajde. Ako uspiješ da ga dohvatiš tvoj je.''

''Ma daj, vidi koliko si.''

''Nisam ja veliki, ti si mala.'' zatim se nasmija podlo.

''Mogu li da te poljubim?''

''Možeš.''  

 

  •  




 

 15. Decembra 2014 par me je  puta dozivao a ja sam ga odlučno ignorisala. Cure su mi rekle kako je izgledao zbunjeno i začuđeno i da im ga je bilo žao.

Pokušala sam, stvarno jesam, ali ja njega jednostavno ne mogu tek tako da pustim. Ima nešto, neka nevidljiva nit koja me veže za njega i kad god pokušam da odem ona me uporno vraća njemu. 

Naravno da me je vratila i ovaj put. Poslala sam mu poruku. 

„Šta si htjeo?“

Ubrzo sam dobila odgovor. „Htjeo sam da razgovaramo.“

„Pa si htjeo pred svima da razgovaraš!?“

„Ne. Htjeo sam da se dogovorimo kad ćemo da pričamo.“

„Pa dogovorimo se.“

„Reci kad i gdje, sad mi je gužva u sobi.“

„Samo da ti kažem da ja tu neću da razgovaram, pa ako oćeš negdje napolje moze, ako ne ništa.“

„Može, samo reci kad.“

„Javiću ti.“

„Važi.“

 Nakon četri sata poslala sam mu poruku da me čeka u 7h ispred, na šta je on pristao. Koračajući prema mjestu našeg susreta ugledah njega. I danas sam ubijeđena da je u tom trenutku moje srce prestalo da kuca, čekajući mene gledao je u telefon ne obraćajući pažnju ni na koga. 

„Gdje idemo?“ radoznalo me upita.

Nisam progovarala ni riječ, samo sam rukom pokazala u kom pravcu treba da krene. Otišli smo u manje prometan dio grada kako nas niko ne bi ometao.

„Zašto nećeš da razgovaraš sa mnom?“

Samo sam slegnula ramenima, a on je ponovio pitanje još jednom. Ovaj put sam odgovorila. „Ne znam, jednostavno ne mogu.“

„Je li te neko nagovorio da ne razgovaraš sa mnom ili je to bila tvoj ideja?“

„Nije niko, tako sam ja htjela.“

„Lažeš, neko te je nagovorio.“

„Nije kad ti kažem“

„Lažeš.“

„Dobro, htjeo si da razgovaramo, pa počni.“

„Znači tri mjeseca,“ potvrdno klimnuh glavom ne prekidajući ga „ja mislio to prestalo, kad nalazim pismo. Eno, još mi jastuk miriše na njega.“ Nasmješih se.

„Nastavi.“

„Pismo je stvarno lijepo, ali ne znam.“

Nisam znala šta mu je to tačno značilo, a nije se ni on potrudio da mi objasni.

„Ja sam ti napisala fino, da poštujem tvoje odluke i da te razumijem, ali isto tako ti moraš da razumiješ mene. I zašto si tražio da pričamo kad sam te lijepo zamolila da to ne radiš?“

Okrenuo se prema meni i rekao „Bio bih kreten ako bih dopustio da ne razgovaramo.“

 
 


Želim ti da uvijek imaš šta da sanjaš i voliš

Published on 01:18, 06/13,2015

28. decembar. 2014  U Kotoru nigdje snijega. Uželjela sam ga se, nisam ga vidjela ko zna koliko. Sve bih dala samo da ga makar vidim, dobro ne baš sve. Znam koga ću da pitam. Mislim on je jedini otićao kući, a tamo ima snijega koliko želiš. Voljela bih da mi to napravi, ali nisam sigurna da će htjeti.  Ipak ću da rizikujem, pitaću ga. 

''Nešto bih te zamolila da mi uradiš i bilo bi mi drago kad bi to uradio?'' ''Reci šta je u pitanju?'' Diši, diši i piši. ''Da li bi mogao da mi napraviš Sneška Belića, da mi ga slikaš i pošalješ?'' ''Baš sam sad mislio..'' reče to sarkastično a ja sam već izgubila nadu.  ''Molim te :( '' ''Ne pada mi napamet da izlazim napolje da se kvasim ovako bolestan da bih pravio sneška.'' Vidiš da neće, nisi trebala da ga pitaš. ''Bolestan? Ni onog malog od dvije grudve? Ja bih tebi napravila.'' Molim te pristani. ''Aj važi ali poslije.'' On je baš divan, prava je dušica. ''Aa-a obožavam te, hvala, hvala, hvala, nemoj samo da zaboraviš :)''  

 Poslije par sati se napokon oglasio, bilo je i vrijeme jer sam već počela da gubim strpljenje.

''Evo Sneško, nemoj da se sprdaš kako je ispao.'' Kez na licu mi je bio od uva do uva.''Neću.'' Imao je malo problema dok mi je slao sliku, što je i sam doduše priznao. ''Kakav sam ćutuk, ne znam kako da ubacim sliku.'' ''Haha ajde.'' požurivala sam ga jer nisam mogla da dočeka da vidim kako je ispao. ''Čekam da se učita.'' I napokon stiže. ''Znaš li kako si me obradovao ne mogu da ti opišem. Stvarno te obožavam. Hvala ti.'' Ljubav, ljubav, ljubav. ''Nema na čemu, ruke su mi se smrzle.'' Obožavam ovog momka više od svega na svijetu.''Još jednom ti hvala, hvala,hvala. Blago tvojoj djevojci kad je budeš našao, ali ozbiljno.'' ''Kuku njoj kad me malo bolje upozna.''Ne lupaj, ako si mogao meni što me znaš 3 mjeseca da napraviš Sneška, ko zna šta ćeš sve njoj da napraviš.'' ''I ti si na osnovu toga zaključila da sam divan. Imam više mana nego dobrih osobina.'' ''Ajde mi molim te navedi jednu od tih mana. Da nisi oženjen?'' ''Nisam ali sam ćutuk za ljubav.'' 

Ovo su samo male sitnice koje su mene činile srećnom, a dolazile su od njega. Dolazile su od njega, osobe koja je svaki moj dan ispunjavala radošću, a bili smo samo prijatelji. Osoba sa kojom mi je završila stara, a započela Nova godina.  Ali isto tako, koliko mi pružao ljubav u nekom nedefinisanom obliku, toliko mi je i bola donio. Nekad svjesno, a nekad nesvjedno. Mada ne krivim ga, sama sam dopuštala. Voljela sam ga, a sada ne znam. Niti ga volim niti ga mrzim jednostavno ne osjećam ništa. Kao da je sve ono što sam osjećala prema njemu 8 mjeseci nestalo. Puf, samo tako. Ali ja mu i dalje želim sve najbolje u životu. Znam da i on meni želi jer mi je napisao ''Ti zaslužuješ da budeš srećna sa nekim ko je bolji od mene.'' ali on ne zna da ja to dugo vremena neću moći jer je moje sve ostalo kod njega. Ipak neka uvijek ima ono što sanja i što voli.


Bijesne gliste

Published on 22:18, 06/12,2015

Ne mogu govoriti o dvoličnima jer ja isto imam barem tri lica. Svi imamo. Samo je jedno pravo, a pitanje je kome i hoćemo li ga uopšte pokazati? Ne možeš se prema svakome isto ponašati, nije svako zaslužio isto. Zna se da ljudi pričaju, uvijek če pričati. Takve ljude nemojte mrziti, žalite ih. Takvim ljudima životi su prazni, mračni i puni kompleksa. Budite ponosni na to što ste baš vi odabrani kao glavna tema, onih čija je glava prazna i koji pričaju o vama tek da bi imali šta reći. Svak može biti ja, ali niko nije. To su uglavnom oni ''prijatelji'' koji bi te izboli nožem, gledali kakoo krvariš na podu i pričali kako je njima u životu gore i teže nego tebi. Ne bi ti ni pomogli, ne bi ni zvali hitnu pomoć, doslovno bi te pustili da umreš. Takvi ljudi jedino znaju da pamte tvoje greške, a naravno očekuju da njihove zaboraviš. Suludo, ali realno. Misli da ljude treba birati po nekim jednostavnim kriterijumima. Ono tipa ček da vidim jesam li sa vama srećna. Nisam. Aj ćao. E da, mi cure trebamo naučiti biti sretne, a ne totalno zaljubljene. Trebamo znati da uživamo u pjesmama a ne da ih posvećujemo nekome (u većini slučajeva kretenu kojeg boli uvo za nas) i ono najvažnije trebamo se smijati bez razloga a ne samo radi nekoga. 

 

 

                

 


Za sve što dolazi, nedostaješ

Published on 01:10, 06/12,2015

Ponekad sve što odlazi iz tvog života odlazi za tvoje dobro. A ono što je tu, tu je za tvoje dobro. One riječi koje ne izgovorimo se ne plašimo, plašimo se da drugima neće biti bitno.

''Znaš postoje dvije vrste žena: komplikovane i one jednostavne.'' reče mi duvajući u još vruću kafu koju sam, doduše po njegovoj želji, skuvala za njega. ''Ma da, stvarno, a koja sam ja?'' upitah ga smješkajući se. ''Ti si ona najgora. Znao sam da su žene komplikovane, ali ti si najkomplikovanija od svih, a misliš da si jednostavna.'' podsmjehujući mi se uze srk kafe i vrati šolju na stočić. ''Molim? Ti nisi normalan.'' ''O da, jesam. Nego moram nešto da te pitam.'' ''Reci.'' ''Ovako, ja nisam fizički nešto privlačan, i nemam Bog zna harizmu...'' ''Da.'' ''Šta ti se sto svidjelo kod mene?'' ''Ma daj, to me pitaš. Sprdaš li se ti sa mnom?'' ''Ne, ozbiljan sam. Reci mi. Hoću da znam.'' ''Dobro. Mada ne znam, u globalu meni se sviđa sve, nemam nešto određeno. Jednostavno mi se sviđa sve.'' ''Ima sigurno nešto posebno, ne možeš toliko da budeš zaljubljena u mene bez razloga.'' ''Vidi, za to ne treba da postoji razlog. Videćeš i sam kad se zaljubiš.'' ''Ha'' on se nasmija. I tu sam znala da postoji neko. I to sve zbog onog sjaja u očima kakvog ja imam zbog njega. ''Opiši me u tri riječi.'' reče i dalje smješkajući se. ''Pa stvarno...'' ''Hajde sad hoću da znam šta misliš o meni, a reći ću ti šta je tačno a šta je maska. Važi?'' ''Važi. Mislim da si tvrdoglav...'' ''Tačno, dalje.'' ''...mada znaš biti i dobar...'' ''I jesam, kako za koga.'' ''...znaš biti i arogantan...'' ''To se već pretvaram.'' govorio je to gledajući se u ogledalo i namještajući kosu. ''...o da, i pomalo si narcisoidan..'' ''Ma nisam, samo ponekad stanem tako ispred ogledala, Ivan je veći narcis od mene. Nego, sad ću da te pitam nešto, ali nemoj da se naljutiš.'' ''Dobro.'' ''Reci mi zašto nisi odustala od mene? Poslije svega što sam ti uradio. Par puta sam stvarno bio bezobrazan prema tebi i baš sam se loše ponio, ali ne razumijem kako si još tu. I one poruke na koje ti nisam odgovarao, doduše slučajno jer mi je telefon bio na punjenje i na vibraciji, ali kako me nisi pustila. Ja na primer ne bih dozvoljavao stvari koje ti meni dozvoljavaš. Bukvalno rušiš svoj ponos i to mi se ne sviđa kod tebe.'' ''Slušaj, sve je to stvar neke tolerancije. To što ti kažeš za ponos. Ja smatram da preko nekih stvari u životu treba da prđeš.'' ''Da, ali ti si previše puta prešla preko mojih bezobrazluka. I žao mi je kako sam se ponio prema tebi.'' Htjela sam da mu kažem da je to sve zbog toga što ga volim, ali sam ovoga puta rećutala i rekla nešto sasvim drugo. ''Znam da to sada tebi izgleda apsurdno, ali kao što sam ti rekla, videćeš kad se zaljubiš.'' Još jednom se osmijehnuo i rekao da se još neće zaljubljivati, ali sam po njegovom pogledu znala. Znala sam da sam ga izgubila i da ne postoji način da ga vratim. Jer se dogodilo ono što je on negirao, zaljubio se. Sada mi je samo ostalo da gledam kako se polako povlači iz mog života. I otišao je, tiho, i sa sobom odnio moju ljubav i moja osjećanja. Ali on i dalje ostao moj neko zbog koga mi kad tad krene suza iz oka, moj neko zbog koga se pojavi onaj budalasti osmijeh na licu i na kraju moj neko koga više nemam.


Ili potoneš ili naučiš da plivaš...

Published on 01:53, 06/11,2015

Izigravanje budale mi je uvijek bila jača strana. Jedino tako ti ljudi pokažu svoja prava lica. Uvijek sam se uklapala u okolinu i trudila se da budem dobra sa svima. Neki su to iskorišćavali  a neki pak cijenili. Malo je bilo onih što su to cijenuli, taman toliko da ih na prste jedne ruke mogu izbrojati. Najvećih promašaja sam se tako rešavala. Nikad nisam tražila da mi se moja dobrota vraća, uvjek sam težila da je ponavljam iznova i iznova. Sve dok određene osobe ne shvate koliko sam je moga truda i napora uloženo u njih. Ali šta sam od toga dobijala, samo šamare. Pet mjeseci se trudim oko nekih osoba da bi me te osobe na kraju izdale iz razloga što ih nisam dovoljno slušala. Čekaj bre, koga ti to pokušavaš da obmaneš 'Nemoj se družiti sa njim sjeti se šta je meni rekao. Zar ti je bitniji taj balavac od nas? Zapostavljaš nas zbog njih.' bla bla bla sve po zasluzi drage moje. Rekli su da je batina izašla iz raja, pa realno gledano i jeste sa budalama ne možeš lijepo. Previše je dvoličnih ljudi u ovim gradovima, a ja sam uvijek znala na čemu sam. Svako od nas ima makar dva lica, ono što zapravo jesmo i ono što pokušavamo da prodamo drugima. Evo na primer ja za mene je 'duša' samo pojam jer je nemam, ali kada god sam tužna ja se smijem, mislim ja se uvijek smijem ali osmijeh naglašavam kad sam tužna. Ne valja kada sam sretna. Mislim, tada gubim svoj glavni adut. Smisao za sarkazam. Ne volim nikoga jer smatram da je to samo trošenje dragocjene energije. U koliko mi neko nanese bol ja to jednostavno iskuliram jer znam da ćemu/joj se sve vratiti kad tad. Ne volim nepravdu i ogovaranje. Tačno je kad kažu da vage vole harmoniju. Naravno to neandertalci ne razumiju jer im se život svodi na kritiku i komplekse. Momak koji mi se sviđao našao je đevojku, pa neka mu je sa srećom, mislim njoj neka je sa srećom ipak će ona morati da ga trpi. Jedna briga manje jer trebutno ja na njega gledam kao iskorišćenu krpu koju će nakon nekog vremena da baci ili eventualno skloni u stranu jer više nije za upotrebu, bez uvrede. Dalje, moje mišljenje o njoj je sasvim u redu: pristojna djevojka, lijepih manira, uvijek nasmijana, dotjerana i bez puno šminke što mi se dopada. Cijenim prirodnu ljepotu, trebala bi da se pored njega osjeća kao kraljica. Mislim da toliko zaslužuje. 

P.S. Nadam se da se negdje lijepo provodite jer ja uživam.


I New Orleans misli na tebe

Published on 02:30, 06/10,2015

''Šta radi moja Crnogorka?'' ''Tvoja nije, a sprema se za ispit ako te baš zanima.'' ''Obožavam te, da sam na tvom mjestu ne bih bio toliko siguran.'' ''Što? Da me možda nećeš kidnapovati?'' ''Ne budi takva, htjeo sam samo da ti stavim do znanja da mi nedostaješ i da mislim na tebe. I ja i New Orleans.'' ''Dobro, izvini, hvala ti što misliš na mene. Mada i ti nedostaješ Crnoj Gori, pomalo.'' ''Jao, jao. Znaš ti si prva đevojka koja je nevjerovatno drska prema meni, i baš zbog toga planiram da te smekšam.'' '' Samo ti sanjaj.'' ''Trebala si da pođeš sa mnom, da šetamo ovim plažama, da gledamo kako brodovi plove Misisipijem.'' 'Da, to smo mogli i u Kotoru da radimo. Nego, mali, pazi ti tamo da ne zalutaš u ulicu Burbona.'' ''Vidi se da si zaboravila da ja i ne pijem i da sam kad sam bio kod tebe pio ČAJ. Ali kada dođem tamo prisjetiću te.'' ''Nepodnošljiv si.'' ''Zaljubićeš se ti u mene vremenom.'' 'I bezobrazan.'' ''Mlada damo, pazi šta ti kažem, neće nas dugo dijeliti ovi okeani, doći ću ja i osvojiću tvoje srce.'' ''Ma daj, prestani više.'' ''Okej, ali smijaću se kada budemo zajedno.'' ''Ćao.'' 


Svako svoju tugu nosi ispod kože

Published on 00:36, 06/10,2015

Šta bi se dogodilo da sutra sretnem njega, momka zbog kojeg su moje oči nedavno imale zaljubljeni sjaj, momka čija je pojava budila hiljade leptirića u mom stomaku, momka sa kojim sam imala stotine srećnih i tužnih trenutaka. Da li bi to vratilo nazad moja osećanja prema njemu, osećanja koja sam se vešto trudila da potisne? Pomalo je čudno ne osjećati apsolutno ništa, čudno nakon što sam smatrala da je on onaj pravi, onaj koji se godinama traži. Ali u životu sve prođe, pa tako je prošlo i njegovo vrijeme, i njegova prokockana šansa. Nije mi žao, jer ja više ništa ne gubim, naravno da u to ne ubrajam gubljenje vremena i uzaludnog truda oko osobe koja me ne primjećuje. Mada me ljudi ubiju u pojam i stanem i razmišljam ''Mogu li sve iz početka?'' Znam gde sam grešila. Uzalud. Ponoviću te greške ponovo. Njega. On je razlog mojih neprespavanih noći. Ali opet kažem uzalud jer više ne vjerujem sama sebi kada se pronađem u njegovoj blizini, pojavi se neka neobjašnjiva sumnja jer moj prokleti ponos pošalje hladnoću, a ovo moje devojačko srce šalje sjaj u očima i osmeh na lice. Jadno, zar ne? To prokleto srce me uvek izda, kao da je na njegovoj strani. A zapita li se ovo moje srce ikada, da li je njega bolelo gledati me kako patim, gledati kako se moje srce lomi na komadiće zbog njega dok se on drži po strani i ne trudi se da uradi nešto? Naravno da ne, jer je izgleda on moj otkucaj srca pa mene ne ferma ni pet posto. Uvek ću se držati parole ~Bog mi je podario osmeh, samo mi ga on može uzeti~ . Zato drago moje srce ja donosim konačnu odluku, a ona glasi da je kraj, kraj je sveukupnoj borbi, stavljam tačku na njega, na njegove oči boje kestena, koje doduše imaju ženske trepavice, stavljam katanac na kutiju u kojoj se nalaze stvari koje dolaze od njega, svih 1,556 poruka, našu zajedničku sliku napravljenu 14. marta, sve poglede, osmehe, reči, sjećanja, modrice, na sve. I bacam ključ u more.


Dobrodošao u moj svet

Published on 15:42, 06/09,2015

Dugo tražim nekog ko je dovoljno blesav da me uzme za ruku onda kad mi je najteže, da me čvrsto drži i ne pušta, dovoljno blesav da živi za ljubav, da svojim zagrljajem otera sve moje strahove. I slučajno, ali slučajno ostane zauvek. 
 
 
Ponoć je. On pušta našu omiljenu pesmu.
''Kao ptica na mom dlanu skakuceš 
priznaću ti zašto volim proleće 
podeliću i ovu noć sa zvezdama 
prekriću te nebom kad budeš zaspala 

Otopiću ti led sa usana 
daću sve što imam za tvoja oka dva 
kao mesec kad proviri iz tvoga dvorišta 
obasjaću ti lice kad budeš zaspala ''

Prilazi mi, hvata me za ruku i kreće da pleše sa mnom. I sećanja samo počinju da naviru.

''Da li se sećaš kada smo zajedno sedeli zajedno pored mora, tada si prvi put stavio svoju ruku preko moga ramena. Znaš'' pogledah ga u oči ''od mene si napravio pravu buntovnicu.''

''Naravno da se sećam kako sam se osjećao kada sam sedeo sa tobom, i svaki put kada te pogledam je kao prvi put.'' 

''Hvala ti što si ostao uz mene. I što me trpiš. Odrasla sam uz 'zbogom', to je sve što sam naučila u djetinjstvu. A ti, ti si me na neki način iznenadio time što si ostao.''

''Ono veče kad smo se svađali, izgledalo je kao da nam sve izmiče iz ruku. Ti si istrčala napolje plačući i tada sam znao da ne želim da pravimo iste greške našh roditelja, i krenuo sam za tobom.'' 

''Da, rekao si mi da me nikada nećeš ostaviti samu.''

''I neću.'' rekao je polako prelazeći rukom preko moga lica. Zatim je sklonio pramen kose koji mi je zaklanjao lice. ''Ti si najbolja stvar koja mi se desila u životu, najbolja stvar koja je ikada bila moja. Kada se ti smeješ ja vidim kako iskrice lete okolo.'' Nasmejala sam se i naslonila glavu na njegovo rame.

''Sa tobom bih plesala u najvećoj oluji, u onoj haljini koju najviše voliš i osećala se neustrašivo.'' Naravno on nije mogao da ne izdrži a da ne zapeva.

''Lutkoo, ja sam rešen da večno s tobom plešem..'' 

''U redu, shvatam. Sada prestani, probudićeš komšije.''

''Nek probudim. Svi treba da čuju koliko te samo volim.''

''O ludače,' Završava naša pesma. Odmičem se od njega, i dalje držeći ga za jednu ruku, poklanjam mu se. 'ova noć je besprekorna, bilo je očaravajuće upoznati te.''

''Takođe, znaš, nedostajaće mi ovo kada ostarimo. Nedostajaće mi sve u vezi sa tobom, nedostajaće mi osjećaj da letim svaki put kada se dotaknemo, nedostajaće mi da te slušam kako dišeš dok spavaš.''

''Ljubavi to što ćemo ostariti ništa neće promeniti.'' Polako me privlači k sebi i ljubi me u čelo. Grlim ga, a on me grli još jače. 

''Mogao bih da živim bez svega, da je svaki dan sunčano, mogao bih da živim bez kiše, samo bez tebe ne bih mogao nikada da živim.'' 

''Život bez tebe bio bi kao kazna, i zato zahvaljujem Bogu što smo se nas dvoje našli. Dobrodošao u moj svet.''

 

 

 


Ovo ne znači rat

Published on 14:43, 06/08,2015

Rat,  gruba i teška riječ. A opet dosta ratova se vodilo zbog ljubavi. Sve zbog toga što nisu htjeli da odustaju od svoga cilja, makar ih to koštalo život. U većini slučaja i jeste. Ali cilj moje priče nije vraćanje u prošlost već da se usresredim na sadašnjost. Pa da krenem.  I ako se u početku činilo da neću uspijeti da prebolim, moju sada već bivšu ljubav, nekako sam ostala istrajna u tome da to prevaziđem na zreo način. I sada vidim da sam uspjela u tome. (imaginarni aplauzKao što kažu niko ne poznaje čovjeka bolje od žene koja ga je prestala voljeti. Da, jer tada shvatate da ste onog momenta kada je krajem septembra ušetao u prostoriju i pružio vam ruku, baš tim prvim dodirom ste ga zavoljeli. Međutim iako je vaša ljubav bila iskrena, vi niste bile te koje stu prve izgovorile ili napisale tu riječ od pet slova, već je on. Doduše to je bio odgovor na moje pitanje, ali s obzirom da sam ja u njega bila zaljubljena osam mjeseci, i on je to cijelo vrijeme znao,  ja sam mu to tek u martu rekla. Naravno pod njegovim pritiskom, ali sam rekla. Da bi oko 29. aprila saznala da ima djevojku. I to ne bilo koju djevojku, već onu za koju sam bila ubijeđena da joj se on sviđa. A on bi mi samo odgovorio 'To su gluposti.' Gluposti ili ne ja sam ta koja je bila u pravu. Pokušavala sam ja to da saznam od nje preko posrednika, osobe koja joj je bliža, ali sve što sam dobijala su bili negativni odgovori. Skoro su se ona  i moj drug bili nešto zakačili, iako njegovom krivicom on nije htjeo da se izvine. Moja prva pomisao je bila šteta da zbog gluposti jedno prijateljstvo propadne. Kada sam uspjela da ga nagovorim da se izvine isti dan došao kod mene i pita me kako mogu da ga mirim sa djevojkom 'moga momka' .   Iskrena da budem u tim trenutcima ona za mene nije bila djevojka 'moga momka' već obično ljudsko biće, kao i moj drug koji bi  zbog ponosa izgubio drugaricu. Neki me osuđuju zbog toga, zatim ne shvataju kako  mgu da budem sa njom u istoj prostoriji,  drugi me pitaju opet isto pitanje kako mogu da budem tako smirena u takvoj situaciji? Smirena sam jer ne postoji razlog za nemire, jer ne postoji razlog za pokretanje još jednog rata. 

 


Stizu me secanja

Published on 11:00, 06/08,2015

Koliko brojeva treba da okrenem, da bih nasao tvoj?
Koliko godina treba da prodje da shvatim da se vise ne vracas meni?
Koliko meseci treba da prodje da shvatim da si sad njegova? A bila si moja.         
Koliko dana treba da prodje da shvatis da sam tvoj bio i ostao?
Koliko minuta treba da prodje da bih te ponovo video i zagrlio ?   
Koliko sekundi treba da prodje da prihvatim cinjenicu, da sam te zauvek izgubio ?                        
Ne znam, a i znam da ne postoje reci koje bi ti opisale koliko mi je zao zbog svega i koliko je volim i koliko mi nedostaje, posebno u ovo vreme.
Budalice zar ne znas da ljudi kao ja uvek na kraju se vracaju na pocetak?
A ti si moj pocetak .
Ti si moja proslost, moja bol, moj zivot, a nekad si bila sadasnjost kada smo sanjali o buducnosti.
Eh zivote kad bi je vratio makar na trenutak bio bi najsrecniji na svetu.
 
Znate ja znam, znam sve, sa njom sam to i bio, i imao sve sto mi je trebalo.. Njen osmeh. Njen zagrljaj. Njeno savrseno nesavrseno telo. Njene oci pune radosti. Ma imao sam nju. Ona me cinila boljim covekom. Zbog nje ja sada gledam svet lepsim. Nisam ni sanjao da ce sad svaka njena rec imati smisao i da ce mi nedostajati.A znate cega mi je najvise zao?
To sto nikad nije dobila zasluzenu ljubav, uvek sam je manje cenio i govorio sebi ''Ma pusti nju ona je samo jos jedna, ima boljih''. A nije bila, nikad nije ni bilo boljih, kasno sam shvatio, bila je bolja i od najbolje.


Svi se trude vise od njega

Published on 21:06, 06/07,2015

Da razmislim, on je jedan od mojih promasaja koji su mi vise dosli kao lekcija za ubuduce. Ne znam kako to da objasnim ali ja njega nisam volela svim srcem, volela sam ga celim svojim bicem. To nije ljubav svakodnevnice. To je ljubav koja se desi jednom u zivotu, naravno ukoliko mi ne krene sve po planu dozivecu jos mnogo ljubavi ali nijedna nece biti kao ova. Kad ga ugledam naprosto zadrhtim i u istom trenu glas mi se pretvori u dah. Srce mi kuca ubrzano i ponekada imam osecaj da ce da iskoci iz mojih grudi.Ali sve to promeni cinjenica da on stoji ispred mene i da mi nudi neku novu priliku. Ali on ne shvata da je mene povredio i da mu ni hiljadu godina nece biti dovoljno da mi se iskupi zbog toga. Medjutim, iako znam da gresim pruzam mu jos jednu sansu iako znam da je nece iskoristiti na pravi nacin. Ne osudjujte me, to su ipak moji izbori. Tokom proteklih nekiliko dana susrela sam se sa mnogo njemu bliskih ljudi koji na svaki moguci nacin oruzaju podrsku i pokusavaju da mi pomognu.Dobijam razne savete kako da prebrodim sve ovo. Ja znam da oni ne misle nista lose sa tim sto rade ali opet cinjenica je da oni to ne trebaju da rade vec on. On koji je moje srce ostavio zarobljenim u dalekom svemiru odakle sada ne moze da nadje izlaz, jer ostaje vecno vezano za njega. Vezano za osobu koja nema hrabrosti da se bori za nasu ljubav, za mene. Vredjaju ga okolo, i porodica, i prijatelji, ali cemu to kad ga ja ne vredjam, kada ja jos nisam rekla ni jednu ruznu rec za njega.Znate ipak ocekujem jednog dana da mu kazem sve sto do sada nisam. Da mu kazem da koliko god on znao da moje srce pripada njemu, nikada nece uistinu biti njegovo. Negov ce biti samo mali deo, onaj koji je ostao nepovredjen. a ostatak, ostatak se i da idalje oporavlja na nekoj planeti, verovatno Veneri.


Isti svetovi

Published on 16:51, 06/07,2015

Miris njene kose odvlači mi pažnju od problema svakodnevnice. 'Gde si krenula ludice?'
'U život.' 'Vrijeme je više bilo.' 'Da, kaže momak koji puca od ljubomore.' ' Nisam ja ljubomoran.' Jesam, ludački, ne mogu podnijeti da je neko drugi gleda a još manje dodiruje. Znam da je sada krenula do prodavnice i da voli da mi kaže da ide u provod, kako bi me provocirala 'Nego, šta ti se danas jede?' 'Sve što ti napraviš je odlično, tako da ne sumnjam u tvoj izbor.' 'Ne sumnjam ni ja u tvoj, dobro si birao.' Naravno da jesam, izvukao sam premiju sa njom. Gledam je kako izlazi iz stana. Brzo idem do prozora kako bih je još malo posmatrao. Spuštam pogled prema ulici.  Gužva je, ali i u toj gužvi je prepoznajem. Prepoznam njeh hod, pokrete koje pravi rukom, kako zabacuje kosu u stranu dok šeta. Da ih je sada dole milion, prepoznao  bih je. Znate, sada san ubeđen da je ona moja druga polovina. Onaj komad slagalice koji vam je potreban da bi sastavili celu sliku. Sa njom mi nikada nije dosadno. Ona uvek ima teme za razgovor, pa makar one bile i apsurdne. Ne mogu da živim bez nje. Evo, otišla je do prodavnice a već mi fali. Stigla mi je poruka, gle od nje i glasi 'Stižem, nadam se da si živ, imam jedno iznenađenje za tebe. Spremi se da budeš očaran.' Ona je luda, ali je moja luda.


Mogli smo sve

Published on 14:48, 06/07,2015

Korača prema meni poput anđela, obučena u belo. U ruci drži buket ljiljana i belih ruža. Predivan prizor. A povod? Pa povoda nema, a ubrzo shavtam da nema ni nje. Pružam ruke prema njoj, ispred mene je, ali ne mogu da je dotaknem. Kao da mlataram rukama kroz vazduh. Šta se ovo događa?

Trgoh se iz sna. Okrećem se prema njenoj strani, tražim je. Uh dobro je, tu je. Mirno spava, pored mene. Nisam ni slutio da postoji toliki strah od gubitka te prelepe žene. Gledam njeno nežno lice, njene rupice u obrazima, neverovatna je. Očaravajuća je, čak i bez trunke šminke. Iskreno kad bolje razmislim ne volim kad se mnogo sređuje, kada uništava svoju prelepu kosu svom hemijom koja se nalazi na polici u našem kupatilu, ili kad presa kosu. Takve stvari ženi koja poseduje prirodnu lepotu ogromnih razmera nije potrebno. Heh, ali ni jedna žena to ne shvata. Nama nije potrebna sva ta kozmetika, sva ta 'fasada' na njihovim licima, nama su potrebne one, nežne i mile. Draže mi je da je gledam u mojoj majici ili košulji kako šeta kroz kuću nego u nekoj skupocenoj haljini. Njihova dobrota nas zapanjuje. A znam da ovaj moj anđeo poseduje baš tu dobrotu u enormnim količinama. Baš zbog toga je i volim. Mada i zbog toga što je moja, moj svet. Moja i ničija više.


Osmeh se vratio u grad

Published on 23:49, 06/06,2015

Pogdedaj je samo kako je lepa. Poput anđela je. Njena lepota se ne može opisati samo rečima. Ona se opisuje pogledima, dodirima, osmehom. Prikradam joj se iza leđa dok nam kuva kafu. 'Uzalud se trudiš, osetim svaki tvoj pokret.'

 

'Varalice, znam da vidiš moj odraz u staklu od prozora.'

 

'Pomalo i to.' Prilazim joj i grlim je. Miriše na lavandu. Divno je voleti ovu ženu.

 

'Dala bih novčić da znam o čemu sada razmišljaš.'

 

'Najdraža moja, sve moje misli su usmerene samo na jednoj osobi. Tebi.'

 

'Meni?'

 

'Da draga moja, tebi. Ti si ceo moj svet. Da sam te tražio ne bih te pronašao ni za dva života.' znao sam svakim njenim pokretom, svakim uzdahom, svakim osmehom da je moja, cela.

 

'Uvek si znao da me izludiš rečima.' Da, a sada sam mislio da je pravi trenutak i za dela. U zadnjem džepu pantalona mi se nalazi mala crna kutija u kojoj je prsten. Verenički prsten, za nju. Polako posežem ka kutiji, odmičem se od nje. Ona se ne pomera, još je pod utiskom zagrljaja. Polako klečim na jedno koleno i napokon izgovaram te reči.

 

'Živote moj. Da li hoćeš da se udaš za mene?' Izgovorio sam to. Bože neka kaže DA.

 

'Jao kao je prelep, naravno da hoću. Volim te najviše na celom svetu.'

 

 

'Birao sam ga da bude dostojan tebe, žene koja će ga nositi, žene mog života.' Niste mogli da zamislite radost koja se u tim trenutcima oslikavala u njenim očima. U dubini duše sam znao da je to to, da je ova, moja 22-a godina označila kraj moje potrage za savršenom ženom. Možda ona i nije bila toliko savršena, ali je bila sve što sam ikada želeo.


Jedan od naših dana

Published on 23:14, 06/06,2015

Iz prelepog sna bude me krici koji koliko mogu da zaključim dolaze iz kuhinje. Preplašena trčim prema kuhinji i usput uzimam metalnu cev od ususivača (kao da će me to spasiti od provalnika, koji moguće da kod sebe ima dvocevku, kalašnjikov, pištolj). Na prstima sam se kretala prema vratima od kuhinje. Na belom tepihu sam ugledala crvenu mrlju. Moja prva pomisao je bila da se ovde dogodilo nešto strašno, možda ubistvo. Ali čim su se krici čuli znala sam da je živa. Polako sam otvarala vrata, i dalje u strahu od onoga šta mogu da zateknem u kuhinji. Koliko god sam pokušavala da budem tiha nije mi uspijevalo, jer su vrata, kao nekom baksuzu, po prvi put zaškripela. Opet sam začula vrisak. Naglo sam otvorila vrata i videla svoju sestru kako kleči na podu i plače. Njena majica je bila pokrivena crvenim mrljama. Upitala sam je šta je bilo, a ona mi je odgovorila kroz plač 'Nema ništa da se jede!!!' Nisam mogla da prestanem da se smejem. 'Zezaš li se da zbog toga plačeš?' Ona mi je odgovorila da to nije smesno i pocela da se smejem ,ispricala sam joj sta sam pomislila i ona je pocela da me juri sa oklagiom i u voj toj trci mi smo se saplele preko one cevi i počele zajedno da se smejemo. Volim je šta ću, a ubila bih je zbog ovakvih stvari.


Sa tobom

Published on 00:00, 06/06,2015

Rekli su mi da bih trebala da ga ostavim iza sebe i da nastavim. Zar voljeti te zauvjek može biti pogrešno? I ako nisi ovdje, ne mogu da nastavim dalje. Ne želim. Na ovom prokletom svijetu nema lijeka protiv pamćenja, a tvoje lice mi se vrti po glavi poput one melodije koja ostaje urezana kako bi je pjevušila cijeli dan. Ponekad, tvoja duša me posjeti u snovima, proganja me sa riječima da će sve biti u redu i da ne treba da se bojim. Ali u tim trenutcima sve što želim je da umrem, da budem sa tobom. Sada niko ne može da ti bude ni blizu, nikoga ne mogu da uporedim sa tobom. A ono čega se najviše plašim jeste to da me možda nećeš čekati sa druge strane. Ljudi su radoznali pitaju me kako poslije svega ja i dalje ostajem jaka. Ja im samo odgovorim da kad nađete pravu ljubav ona nastavlja da živi, čak i kad nema nas. 


Ljudi koje znam (M i D)

Published on 18:48, 06/05,2015

Nju znam od kad znam za sebe. Da se ne varamo imala je ona itekakvih ljubavnih promašaja. Međutim sada sam sigurna da je ona pronašla pravog. Ljubav koju njih dvoje imaju se ne ponavlja dvaput. Njihova ljubav je za cijeli život. Uvjerena sam da koliko god vremena provodili zajedno nikada neće dosaditi jedno drugom. To je ono o čemu svako na svijetu sanja. Koliko on nju voli vidi se po tome kako je drži za ruku, kako je gleda, kako samo priča sa njom, kako je ljubi, kako je čuva od svega. On je njen princ na bijelom konju, doduše bez konja. Naravno imaju i oni nesavršenih trenutaka, ali sve se to da popraviti. Jedno drugom oni predstavljaju sigurnu luku. Ona je za njega nešto najljepše što mu se dogodilo u životu i on za nju. Volim ih zbog toga.


«Prethodni   1 2 3 ... 14 15 16 17 18 19 20 21  Sledeći»