Plavi Safir blog

Zvijezde padalice

''Izađi na stepenice.'' u jedan sat posle šaljem joj poruku. Ubiće me. ''Zašto? Kasno je, može li to da sačeka sjutra?'' ''Ne, nikako, sada je pravo vrijeme. Uostalom sjutra je ponedeljak pa nećemo imati priliku za ovo.'' ''Dobro.'' odgovorila je. Čekao sam je znajući da će pristati, morala je. Nisam smio da propustim ovakvu priliku. Drugarica koja je otišla kući za vikend ostavila mi je ključ njene sobe koja je imala pristup krovu. ''Kaži, šta je toliko hitno?'' ''Hajde idemo.'' ''Gdje?'' ''Gore na četvrti sprat, imam jedno iznenađenje za tebe.'' ''Ako bude neka budalaština u pitanju ubiću te.'' ''Ne brini se.'' Otključavam vrata zadnje sobe u hodniku i ne paleći svijetlo puštam je da uđe prva. ''Reci mi šta radimo u ovoj sobi?'' ''Hajde kreni za mnom.'' rekao sam joj polako izlazeći kroz prozor i okrenuh se da joj pomognem. ''Mogu sama.'' Znam da možeš djevojko, ali pusti da ti pomognem. ''Dobro, ali mi ipak daj ruku.'' Kada je ugledala iznenađenje, vidjeo sam sjaj u njenim očima. Onaj isti sjaj koji sam vidio i dana kada sam saznao da me voli. ''Ovo je stvarno predivno. Sad shvatam zašto si baš noćas htjeo da se vidimo.'' Gledala je hrpu ćebadi i jastuka koji su bili uredno nabacani na krovu. ''Da, sada svi spavaju, i niko ne zna gdje smo tako da imamo vremena do zore. A i sada se zvijezde najbolje vide.'' Znao sam da će joj se dopasti. Bila je djevojka koja je voljela sitnice, djevoka koja se zaljubila u pokrete, cupkanje nogom kad sam nervozan, nesvjesno grickanje usne i kada pokušavam da se skoncentrišem na nešto. Zaljubila se u način na koji se uživim u muziku i u strast u očima kada pričam o stvarima kojima se divim. U trzaj usne, nagovještaj da mi nije do smijeha, ali ipak se smijem. Ili nekontrolisani smijeh; zatim izjave koje samo ja  shvatam. Zaljubila se u duge poglede u oči, glas, novu frizuru, blago rumenilo, dlanove,moj dječački osmijeh koji voli najviše od svega, način na koji pričam, na koji joj se suprotstavljam, zadirkujem je. Sitnice. ''Hvala ti za ovo. Bliži se kraj i neko vrijeme nas neće biti.'' ''Nemoj sad o tome. Sad to nije važno, važni smo mi.'' Pogleda me u oči a zati me udobno mjesti u onoj hrpi jastuka. ''Hajde dečko, dođi. Lezi pored mene.'' ''Odmah.'' Legoh pored nje, a ona stavi glavu na moje grudi, savršeno uklapajuči se uz mene. Prebacih ruku preko nje i poljubih je u čelo. ''Pogledaj, eno zvijezda padalica, zamisli nešto.'' Ushićeno joj rekoh, jer ja nisam imao šta više da poželim. Sve ono žto sam ikada želio upravo sada leži na mojim grudima. ''Eto, zamislila sam da...'' ''Ne govori, neće ti se ostvariti.'' ''Uredu, svakako se već ostvaruje.'' ''Znaš li ti, moj plavi safiru, da ni za šta na svijetu ne bih mijenjao ove trenutke s' tobom.'' ''Ni za nju?'' ''Ni za nju.''