Stizu me secanja
Published on 06/08,2015
Koliko brojeva treba da okrenem, da bih nasao tvoj?
Koliko godina treba da prodje da shvatim da se vise ne vracas meni?
Koliko meseci treba da prodje da shvatim da si sad njegova? A bila si moja.
Koliko dana treba da prodje da shvatis da sam tvoj bio i ostao?
Koliko minuta treba da prodje da bih te ponovo video i zagrlio ?
Koliko sekundi treba da prodje da prihvatim cinjenicu, da sam te zauvek izgubio ?
Ne znam, a i znam da ne postoje reci koje bi ti opisale koliko mi je zao zbog svega i koliko je volim i koliko mi nedostaje, posebno u ovo vreme.
Budalice zar ne znas da ljudi kao ja uvek na kraju se vracaju na pocetak?
A ti si moj pocetak .
Ti si moja proslost, moja bol, moj zivot, a nekad si bila sadasnjost kada smo sanjali o buducnosti.
Eh zivote kad bi je vratio makar na trenutak bio bi najsrecniji na svetu.
Znate ja znam, znam sve, sa njom sam to i bio, i imao sve sto mi je trebalo.. Njen osmeh. Njen zagrljaj. Njeno savrseno nesavrseno telo. Njene oci pune radosti. Ma imao sam nju. Ona me cinila boljim covekom. Zbog nje ja sada gledam svet lepsim. Nisam ni sanjao da ce sad svaka njena rec imati smisao i da ce mi nedostajati.A znate cega mi je najvise zao?
To sto nikad nije dobila zasluzenu ljubav, uvek sam je manje cenio i govorio sebi ''Ma pusti nju ona je samo jos jedna, ima boljih''. A nije bila, nikad nije ni bilo boljih, kasno sam shvatio, bila je bolja i od najbolje.