Cudo treba nam, da se samo sve od sebe sredi.

Published on 23:55, 05/26,2020

"Zao mi je sto sam dopustio da te izgubim zbog drugih ljudi." 
"Malo je kasno za to."
"Toga sam se najvise bojao."
"O tome trebao da razmisljas mnogo ranije."
"Znam. Nije mi bila namera tako da odem. Obecao sam ti okean, ali si od mene dobila samo kap."
"Meni je i ta kap bila dovoljna jer sam te volela."
"Volela kazes? A sada me ne volis?"
"Ne volim. Nema sta da volim. Onoga dana kada si okrenuo ledja i otisao, otisla je i moja ljubav sa tobom. Ali nije otisla samo zbog toga."
"Otisla je i zbog onoga sto sam ti radio."
"Vidis kako si postao svestan toga."
"Ali kasno."
"Isuvise kasno. Verovala sam u sve sto si mi pricao, iako je svaka rec bila laz. Upozoravali su me oni sto su te znali bolje od mene, ali ja sam uporno odbijala da progledam."
"Nije sve bila laz. Istina je da sam te voleo. Da te volim i dalje."
"To ne menja stvari. Moja ljubav je jednom bila slepa, i mislila je da je uredu da trazis neke stvari od mene. Mislila sam da je bilo normalno to sto si kontrolisao svaki moj korak i tri puta preispitivao ono sto radim. Na kraju sam shvatila da tako ne treba."
"Znam da to nije bilo ispravno. Da ti to radim. Ja sam bio taj koji se gubio nocim, radio svakojake gluposti. Trazio od tebe da brises slike, pesme, ljude iz svog zivota, odredjivao ti sta smes a sta ne smes.  A ti si na kraju obrisala mene."
"Nemoj ni da pokusavas."
"Sta?"
"Da prebacis krivicu na mene. Ja sam jedino kriva zbog toga sto sam ti verovala."
"Nisi ti kriva ni za sta. Kriv sam samo i jedino ja. Bio sam moron. I znas li da bih sada voleo da vratim vreme u nazad i da sa zadovoljstvom ispravim stvari."
"Cak i kada bi to uradio, ne bi promenilo nista."
"Svetis mi se jel da?"
"Ne. To sam prepustila onima ciji si bio u onim nocima kada nisi bio moj."
"Kako znas za to?"
"Te tvoje lutkice su me uvek nalazile. Pitale se zasto si ovakav, onakav. Pitale se zasto im nikada nisi pricao o meni, sto sam ja toliko vazna da ne mozes ni ime da mi izgovoris?"
"Uh, sada bih tako razbio nesto i nekog. Istina je da nikom nisam pricao o tebi. Nisam mogao sebi da priznam da sam te ostavio zverima. A tako sam te ludo voleo."
"Nemoj da me zasmejavas. Sve sto sada pricas gubi znacenje. I ti tvoji ispadi 'prebicu nekog' su smesni."
"Secas se kada sam hteo da bijem onog lika sto te je smarao?"
"Onog sto me je zaustavio na ulici da mi kaze da ces me povrediti pre ili kasnije. Jer te je znao bolje od mene. Secam."
"Sad kad to tako kazes zvuci odvratno."
"Istina nikad ne moze da bude odvratna. Moze da bude bolna kad se uveris u njenu verodostojnost. A ja sam to kasno uvidela."
"Ali tada nisi verovala u to sto su ti govorili?"
"Ne jer sam verovala tebi. Tebi koji si na svaki moguci nacin uspeo da me ubedis u suprotno."
"Mnogo sam te povredio. Ali obecavam da sam se promenio. Nisam vise onaj dripac koji te je posle svadje menjao sa prvom koja naidje. Veruj mi kad ti kazem. Nedostajes mi."
"Zbog tebe sam verovala u dobro, a sada ne verujem nikome. Doslovce si mi odvojio dusu od tela. I verovatno je istina da si se promenio, i dobro je to. Neka si, zbog sebe. Ali mene to vise ne zanima."
"Reci mi sta je potrebno da uradim i uradicu samo da ti pokazem koliko mi je stalo da tebe? Koliko si mi bitna. Koliko te volim."
"Postoji nesto sto bi mogao da uradis."
"Reci sta i ucinicu sve."
"Da me ostavis na miru. Da mi vise nikada ne pises i da me nikada vise ne zoves. Jer zaboravljas da se ja secam svega. A to ne mozes nikada da promenis."
"Drugim recima, potrebno je cudo."
"Da."
"Nedostajes mi."
"Zbogom."
"Volim te."
"Zbogom."


Seti me se -drugi deo

Published on 14:00, 05/26,2020

Prolazili su sati, dani, meseci. Ni jedan jedini trag gde bi Marko mogao biti se nije pojavljivao. Niko joj nije mogao pomoći. A i kako bi mogao kada je tražila čoveka bez lica. Nije posedovala ni jedan dokaz da je zapravo postojao. Da nije samo plod njene mašte. Na kraju je prošla godina. Sari je ta godina proletela u traženju i iščekivanju da će se on jednostavno pojaviti na vratima. Da će joj reći da je sve sanjala. Ali to je samo ostala želja. Pokušala je da nastavi sa svojim životom. Iako nije odustajala, počela je polako da gubi nadu da će ga ikada pronaći. 
Septembar je već bio na izmaku kada je Sara primila još jednu poruku sa nepoznatog broja. "Tvoja upornost samo pogoršava stvari. Ali neka ti bude, ono što budeš pronašla neće ti se svideti." Nije stigla ni da razmisli o poruci koju je primila, na vratima se začulo kucanje. Bez oklevanja potrčala ka vratima, u nadi da će na vratima stajati on. Kada je otvorila vrata, njeno telo je preplavio osećaj razočarenja. "Dobar dan. Vi ste Sara?" Klimnula je glavom. Čovek srednjih godina predao joj je neku kutiju. "Potpišite ovde." Rekao je usmeravajući je ka liniji za potpis. Po mala oklevajućui potpisala je. "Prijatan dan vam želim." Okrenuo se i otišao. Sara je stajala pažljivo analizirajući kutiju. Nije postoja ni jedna oznaka koja bi mogla ukazivala šta bi se moglo nalaziti u njoj. Pažljivo je spustila na sto i sa velikom dozom skeptičnosti počela da je otvara. "Šta je ovo?" Rekla je uzimajući parče nekog starog papira. Umalo se nije onesvestila kada je ugledala kopiju fotografije sa nadzorne kamere. "Ovo je nemoguće." Govorila je sebi dok je u nevjerici buljila u papir. Datum koji se nalazio na papiru značio je da je to uslikano prije samo par dana. I to nedaleko od njihovog stana. Sara je hiljadu puta prošla tuda i nije ništa vidjela. "On je." Suza nade da ga je pronašla krenula je niz njeno umorno lice. Ponovo je pogledala u kutiju i pronašla neki ključ. Za ključ je tankim končićem bio zakačen papirić. Otvorila ga je. Na njemu su pisali brojevi. Bez preteranog razmišljanja uzela je lap top u na pretraživaču ukucala brojeve. To su bili koordinati njoj dobro poznate lokacije. Uzela je stvari i ključ i krenula ka tamo. Vozila je brzo i nije obraćala pažnju na saobraćajne znakove. Odavno je prešla dozvoljeno ograničenje brzine. U glavi joj je stajala samo Markova slika. I ni o čemu drugome nije mislila. Na njenu sreću nije bilo mnogo automobila na putu, pa joj to nije otežalo kretanje. Kada je napokon stigla, Sara se našla ispred jedne zgrade. To je bila zgrada u kojoj je Marko živeo pre nego što su započeli zajednički život. Život koji do pre godinu dana bio savršen. A sada, sama korača u jedan deo prošlosti. Prošlosti za koje je vezuju samo lepe uspomene. Pitala se kako je do ovoga došlo, gde je pogrešila kada se neko potrudio da izbriše svaki njegov trag? Ubacujući ključ u bravu kroz njenu glavu su se samo nizale slike vanvremenske ljubavi.

    - Jednog dana ćemo imati naš stan. Samo naš. Imaćemo sve o čemu smo sanjali.
    - Stvorićemo naše malo carstvo.
    - Iz sobe u sobu trčaće jedno malo stvorenje koje je pola kao ti, a pola kao ja.
      I sve će ovo imati smisla. 
  
Sa prvim korakom te slike su se razbežale. Nalazila se u skoro potpuno praznom stanu. Tu prazninu popunjavali su sunčevi zraci koji su davali malo topline hladnom prostoru u koji je ušla. Pažljivo je osmotrila prostoriju kako bi pronašla nešto što ne pripada tu. I u momentu kada je osetila nečije prisustvo, sve je postalo crno.


Ostani sa mnom

Published on 00:40, 05/25,2020

Previše me dobro poznaješ da bih mogao da te ostavim, sada, u ovom trenutku. Znam šta pokušavaš da uradiš, ali ti neće uspjeti. Prestani, uzalud ti je sve. Vidiš li ovo srce moje, samo za tebe budalice kuca. Pronašlo te u u gužvi ljudi, zašto mislis da te nebi prnašlo i na kraj svijeta da odeš. Moja si sudbina, prihvatio sam te onakvu kakva jesi, ali mislim  da je vrijeme da i ti sebe prihvatiš. Isto tako prihvati da ja ne idem nikuda. Nikada. Ne vrijede ti te riječi mržnje koje smišljeno izgovaraš. Da. Znam. Nemoj da misliš da si dobra glumica, jer nisi. Razumiješ li ti ženo da ja nemam ni jedno sjećanje bez tebe. Znaš li ti da ujutru dok spavaš pored mene činim sve da te ne probudim, jer volim da te gledam dok spavaš. Volim svaku savršenu nesavršenost na tvome tijelu. Volim kako dišeš, volim kako trepćeš, volim kako prićaš, volim tebe. Ostani sa mnom. Biće teško, i poželjećeš da me nikad nisi upoznala, ali preživjećemo to samo ako me držiš za ruku. Bojiš se da nećeš znati prestati da budeš sa mnom, ali trebaš da znaš da nisi jedina. Zar misliš da i mene nije strah od onog što dolazi. Ja već sad ne mogu da ti odolim. Ne želim da mislim na budućnost, bitno je ono  što  se sada dešava, bitni smo mi. Volim te, i to mi ne mogu oduzeti, ni ti ni niko.


Seti me se -prvi deo

Published on 08:35, 05/23,2020

Prošlo je više od 24 sata od kada joj se poslednji put javio sa porukom "Šta god da se desi zapamti, volim te." Zvala ga je sigurno sto puta, ali se uvek oglašavala govorna pošta. Iz sata u sat Sara je postajala sve nestrpljivija i nervoznija. Nije znala šta se dešava. Na kraju je zaspala od umora ili od plakanja. Kada se ujutru probudila proverila je odmah telefon. U nadi da joj se javio. I tu je bila, poruka, ali ne od njega. Broj je bio nepoznat. Dugo se premišljala dal da je otvori, ali je na kraju odlučila da je ipak pročita. Odjednom je kroz njeno telo prošao hladni talas. Sigurno je par puta čitala tu poruku. "Ne veruj nikome. Nije stvarno. Ništa od toga. Sve je bila laž. Spakuj stvari i beži." Kroz glavu joj je svašta prolazilo, ali je odlučila da zanemari tu poruku. Možda ipak nije bila namenjena meni, mislila je. Ustala se, i odlučila da sebi prijušti jednu dugu kupku. Kada je završila uputila se ka kuhinji. Njen stomak se oglašavao da mu je potrebna hrana. Prolazeci kroz dnevnu sobu primetila je da je nešto drugačije. Na sekundu je zastala. Slike. To nisu bile iste slike od pre par sati. Njega nije bilo. Ni na jednoj. Stajala je samo ona. Iste slike samo bez njega. Kao da ga je neko obrisao sa svake slike. Krenula je da proveri ostale njegove stvari. Kada je otvorila ormar kolena su joj zaklecala, u sledećem trenutku se našla na podu. Sve je nestalo. Nema ni jedne njegove stvari. Niz lice su joj krenule sitne kapi koje su joj razarale srce svakim pokretom. "Sigurno sanjam." Ponavljala je u sebi. "Probudi se, ovo ne može da bude stvarno." Počela je da govori sebi. Čak je pokušala da se uštine ne bi li se rešila te noćne more. Ali ništa se nije menjalo. Sa maglom u očima, smogla je snage da se ustane sa hladnog parketa, i dovuče se do radnog stola na kome se nalazio njen lap top. Protrljala je oči ne bi li se rešila suza i počela drhtavim rukama da kuca njegovo ime. Da li je oči varaju? "Ovo ne može biti." Brisala je oči iz kojih su i dalje tekle kristalne kapi. Na ekranu su stajali njegovi podatci ali na slici se nalazio drugi čovek. Pisalo je da je nestao pre dva dana i da osim garderobe koju je nosio nisu postojali nikakvi drugi detalji. Nije znala kome da se obrati. Markovi roditelji su preminuli pre nekoliko godina, u razmaku od par meseci. Bio je jedinac. Nikada joj nije pominjao ostalu rodbinu, pa je pretpostavila da je nema. Ali neko je morao prijaviti nestanak, a to nije uradila ona. "Otići ću u policiju, oni moraju da imaju neku informaciju."  Ustala je i uputila se ka spavaćoj sobi. Pre nego što bilo šta uradi, mora da se sabere. Došla je do kupatila da se umije. Hladnom vodom je prešla preko lica i zastala gledajući svoj odraz u ogledalu. Saru koju je videla nije bila ona. Sara je bila devojka uvek nasmejana. Verovala je da bore koje će imati kada ostari neće biti od starosti već od smejanja. A ova osoba koja stoji naspram nje je izgubljena. Sa tamnim podočnjacima i krvavim očima od plakanja. Pitala se da li će se ikada više smejati? I tada, u tom trenutku je shvatila da zaista ne može ništa da uradi. Markove stvari su sve nestale. Izbrisane, kao da nikada nije ni postojao. Sve što je imala je ta jedna poruka. "Šta god da se desi zapamti, volim te."


...strpi se još malo, doći će red na nas

Published on 02:02, 05/22,2020

"Kasniš." Rekla sam dok je prilazio. "Znam, ali odužiću ti se." Napravio je žao mi je facu. "Držim te za reč." nasmejala sam se. "Nadam se da se ne ljutiš" Prišao je i poljubio me. "Na tebe nikada ne bih mogla da se naljutim." Zagrlio me. "Kako da te čovek ne voli tako... tako slatku." Uozbiljila sam se. "Voliš me samo zato što sam slatka?" Nasmejao se i zagrlio jače. "Ti sve razumeš na svoj način." "Samo ponekad." Odgovorila sam. " To tvoje ponekad mi izgleda kao da je izazvano nečim. Ne grešim, jel da?" "Pa znaš, čitala sam..." Nije mi dao da završim. "Opet si nešto čitala. Ne veruj tim tvojim knjigama. Znaš. One nisu realne. Hajde reci mi čega si se uplašila?" Prokleto me dobro poznaje. "Pa da ćeš otići i da ćeš me ostaviti." "Pa jesi li ti normalna? Kako ti to uopšte pada na pamet? A da nemoj mi reći. Znam. Te knjige će te upropastiti." Zastao je na trenutak. "Ali tačno je." Na momenat sam zanemela. Nisam stigla ni reč da kažem, on je nastavio. "Da otići ću. Ali da pokupim naše dete iz škole budalo jedna." Molim. "Kakvo crno dete?" Ostala sam u blagom šoku. "Pa ono koje mi rodiš. I ne znam oće li biti crno kao ja, ali znam da će imati tvoje plave oči." Počela sam da se smejem kao ludača. Dete. "Ne mogu da verujem šta pričaš."
"Ni ja, ali sam nešto shvatio." 
"A šta to tačno?"
"Pa da ne želim samo dete sa tobom, želim celi život da provedem sa tobom." Reako je to kao da je poslednji dan na planeti. "Ma šta kažeš." Pokušavala sam da ostanem na zemlji. "Da, ali najviše od svega želim da zapalim te tvoje glupe knjige i da ti pokažem kako ljubav treba da izgleda. A ne da čitaš ta sranja i da upijaš svaku jebenu reč." Koliko god da je to zvučalo zlobno, bio je upravu.
"Možeš, ali samo zato što te volim." Uhvatila sam ga za ruku. "Bolje bi ti bilo da me voliš, jer drugačije ne prihvatam." Ni ja, pomislila sam. "A šta bi uradio da te ne volim?" Pitala sam iz neke radoznalosti. "Kidnapovao bih te. Onda bi bila samo moja." Osmehnuo se i zagrlio me jako, najjače. "Pa kakva bi onda to ljubav bila?" Popustio je i pogledao me. A onda rekao kroz najlepši osmeh. "Najveća na svetu."  


Ovo moje ludo srce nikad nije znalo da slaže i sakrije.

Published on 13:28, 05/21,2020

Znaš, gledao me je očima deteta. A ja sam od prvog trenutka zavolela to dete u njemu. Dete koje je vešto pokušavao da sakrije, ali su mu iz srca virile čestice one dečje nevine ljubavi. Tako je I voleo. Čisto, bez ijedne mrlje na srcu. Voleo je i bio je voljen. Svakog dana sve više i više. I to ga je pomalo plašilo, jer kad je voleo, voleo je celom dušom. Bojao se da će dati previše ljubavi a da će dobiti manje nego što zaslužuje. Jedina istina je bila ta, da je zaslužio sve(t). Bio je jedan od onih koje je bilo briga šta drugi kažu i misle, sve dok se on osećao lepo. Nije mu bilo važno ko će ostati, sve dok je imao prave ljude pored sebe. A imao je mene. Imao me je na prvi osmeh. Bio je mnogo bolji nego što je mislio da jeste. Suština je bila upoznati njegovu dušu, jer čovek ne voli izgledom. Voli dušom, srcem i dodirima. Sve ostalo što dolazi uz to su samo fragmenti onoga što je u njemu. Onog deteta koje se krije negde ispod površine. Večno ću ga voleti takvog. Takvog, kao da sam svaki deo njegov sama birala. Nije to savršenstvo, to je magija. Magija koja je prisutna u svakoj čestici moga svemira. 


Duša mi se s tobom smeje.

Published on 08:08, 05/20,2020

Moram ti priznati nešto... Tvoje reči leče. Da, leče. Ni ne slutiš koliko. Iako mi kažeš da bi više voleo da mi pokažeš nego da govoriš, ali sve što mi kažeš ja to osetim. Toliko jako, da se ponekad izgubim. Zato što sve pamtim, zato su mi i važne. Ma koliko čudno zvučalo čak i moja tišina o tebi priča. Veruješ li da mi se i duša sa tobom smeje. Smeje, jer iako to nekada ne izgovorim, ona zna da želi(m) isto što i ti. Ti nisi običan, ti si svemir, sve planete i galaksije. Zelim da znaš da ako ikad padneš uvek češ imati ruke koje će ti pomoći da ustaneš, ali i ruke koje će slavit s tobom kad pobjeđuješ. Biće tu kad ti je lako i kad je teško. Onda kad ostaneš sam protiv svih, ja ću stajat sa tobom tvoje rame uz rame. Ti ćeš mene uvek da imaš. I uvek češ imati ruke koje će te čekati.

 

 

   Ti si moj.
  -I ti moja. 


Najveca kukavica je covek koji je probudio ljubav u zeni bez istinske namere da je voli.

Published on 00:29, 05/16,2020


Problem sa ljudima je sto uglavnom zaborave da su sitnice te koje se broje. Sitnice koje vam sada izgledaju male da cete tek posle nekog vremena shvatiti koliko su velike zapravo one bile. Sitnice nisu lepe zbog toga kako zvuce. Lepe su zbog onoga sta one znace, sta predstavljaju. Neke ljude ne pustamo blizu sebe zato sto znamo kako je lako izgubiti onoga koga volis. Ako ne mozes da joj da svoje srce, nemoj ga sluziti na stolu nade. Ne sluzi je lazima i ne hrani je laznim obecanjima. I mozda ce te cekati, hoce sigurno, ali joj ne daj da se umori od tog cekanja. Pokazi joj da cekanje moze da bude lepo ako se ne ceka uzalud.
Napisi joj pesmu, pokloni joj detelinu, skoljku, nacrtaj joj mesec, zvezde, napisi joj pismo, pokloni joj osmeh i zagrli cvrsto. Budi tu, dopusti joj da zavoli tvoju dusu jos vise, tvoje crte lica, mladeze i tvoje nemire. Budi joj sve(t) I dopusti joj da ti bude sve(t). Cuvaj je, jer ako je sad pustis, mozda je neces vise nikada naci. Ljudi se vole sitnicama, a cuvaju dodirima.Ne zaboravi. Ne pamtimo dane onoliko koliko pamtimo trenutke.


Do grla strahom ja sam zakopcana, l ipak reci cu na glas;

Published on 21:41, 05/05,2020

Da te volim 




"Taj zid sto si podigla da ti niko ne pridje... Ja sam na njemu napisao da te volim."  Znala sam da je istina to sto mi upravo rekao. Iako sam negdje davno ovo procitala, nekako sve sto mi je on govorio imalo je neku novu notu, neki novi osjecaj. "Nije bas zid." Odgovorih po malo posramljena cinjenicom da me on poznaje bolje od mene same. "Zid, oklop, stit, nazovi to kako hoces. Ali, moras da znas da cu ja sve uraditi kako bi ga ti spustila." Izgovorio je to sa nekom sigurnocu. Htela sam da verujem u njegove reci. Ali nekad je tesko da verujete u reci koje su vas jednom slomile. "Ubijas me sa tvojim cutanjem. Reci nesto. I da je najgore, samo nemoj da cutis." Rekao je stavljajuci svoje ruke na moje lice. "Ako sad kazem ono sto mislim, nikad necu moci to da povucem." Da te volim. "Prihvaticu sve." Zagrlio me je. Poslednji atom vjerovanja u meni, da muskarac moze zapravo biti iskren i govoriti istinu,  je progovorio. "Sve sto mogu da ti kazem je..." zastala sam na trenutak. "Reci." Pogledala ga direktno u oci i nastavila. "Da te volim."  Eto. Rekla sam. I talas sumnje me je odmah udario u glavu. Mozda nisam to trebala da kazem. Sta ako sam pogresila? Ali, da to nisam rekla, zivela bih sa tim recima dupoko zakljucanim u tajnim odajama srca. A on bi ziveo u neznanju. "Mozda ce glupo zvucati, ali ja sam to znao. Moje srce je znalo." Na njegovom licu se pojavio osmeh. Cak se i ocima smejao. A u tim ocima sam se gubila. "Mogao si jedino da mislis, ali ne i da znas." Osmeh mu je postajao lepsi. "Iskreno, verovao sam u to da i ti mene volis." Kako? Postavila sam sama sebi pitanje, a on kao da mi je procitao misli. "Znam da se pitas kako, ali moguce je. Na razne nacine si mi pokazivala da ti je stalo. I to mi je bilo dovoljno da ne odustanem, da se borim. Da se borim sa tvojom strazom koju si postavila ispred tog dvorca u kome si se skrivala. Secas li se kad si mi rekla da ne treba da te cekam, da nastavim, krenem dalje?" Ponekad kazem ono sto ne mislim. "Kad si rekla da nisi vredna moje borbe i ljubavi?" Cemu ovo vodi. "Sjecam se." Nastavio je. "Vidis, za mene si ti uvek bila vredna. I cekanja, i borbe, a najvise ljubavi." Ponovo me je zagrlio. Negov zagrljaj je ovog puta bio drugaciji, imao je drugaciji osecaj. Osecala sam se kao da se nalazim tamo gde pripadam. Kao da sam nasla kraj lavirinta u kome sam dugo bila izgubljena. Njegov zagrljaj je moj dom. 


Šta si to želela kad si me prvi put videla?

Published on 18:52, 05/03,2020


Krenuo sam da je zagrlim. Ali se izmakla. "Bolje nemoj." Rekla okrećući glavu u stranu. "Zašto?" Prišao sam joj bliže. "Zato što će mi biti još teže." Prošaputala je. "Nećeš valjda da mi uskratiš i mogućnost da te zagrlim?" Znao sam odgovor ali sam je svakako pitao. Nije joj bilo lako, nije ni meni, ali sam se trudio da ne primeti. "Ne želim, ali moram." Odgovorila je. Kroz moje telo su ratovali čovek i more. Venama su mi prolazile munje i gromovi. "Daj bre, nemoj da me nerviraš. Nemoj to da mi radiš." Uhvatio sam je za ruku. Da oseti kako se moje zime pretvaraju u njena proleća. Da oseti miris cveta trešnje dok dušama hodamo ulicama Japana. "Zašto si uopšte došao ako nisi planirao da ostaneš?" Niz njene obraze su krenule reči koje mi nikad nije izgovorila. Jedna za drugom. Neki su to zvali suze. Ja sam ih zvao reči. "Znaš da nije tako. Od svih ti to jedina znaš najbolje." Privukao sam je ka sebi. Uprkos tim lažnim rečima koje je pokušavala da mi nametne, znao sam da je taj zagrljaj jedino što joj treba. Oči su je odale. I nije se opirala. Pitao sam se šta je to videla u meni? Čime sam zaslužio da ova Boginja voli mene? Mene, običnog smrtnika. Tek sada počinjem da shvatam reči pesme "Kad žena zavoli"
"Moram te nesto pitati?" Poželeo sam da vreme stane. "Pitaj." Izgledao sam čestica u njenim očima. "Šta si to želela kad si me prvi put videla?"  Ja sam želeo da ne postoje granice. "Da zauvek lutam tvojim šumama i zauvek plivam tvojim okeanima." Nasmejao sam se. "Ti si ključ koji sam u prošlom životu izgubila. Ti si ključ svih mojih okova i svih zaključanih vrata koje sam odbijala da otvorim." Ona me voli očima, priznajem sam sebi. To mi stvara neki mir, spokoj. Istina je ono što kažu, ono da oči nikad ne lažu. Možda mi je trebalo malo vremena da shvatim kako je to moguće, ali sada kad znam ne želim nikada da zaboravim. Volim i ja tebe.


“Moj svaki znala si grijeh, al’ opet bi me ljubila.”

Published on 01:27, 05/01,2020

 

''Imaš lepe oči.'' rekao sam joj. ''Volela bih da ti ih dam na kratko, da vidiš kako je lepo voleti te.'' Rekla je i počela da se smeje ludo. Volim kad je uhvati to neko ludilo,pomislih u sebi, kad počne bez prestanka da priča, da se smije, i da iz minute u minutu mijenja svoj izraz lica. Gledam krišom, da slučajno ne bi prekinuo to njeno ludilo, u kojem je beskrajno sretna.
U jednom trenutku zastade, okrenu se prema meni i reče ''Svi pišu o ljubavima sa plavim očima poput neba ili mora, a nitko o onim smeđim u kojima sam se svaki puta gubila kada bi ih vidjela, gubila kao u šumi i uživala u svim lijepotama i glasnim tišinama.'' Odakle sad to, pomislio sam. ''Ali lepotice moja, imaš najlepše oči koje sam ikada video.'' ''To ti tako vidiš, za mene su tvoje najlepše, oči u koje stanu sve misterije ovog svijeta, a opet one su sve sto znam i volim.''  Ponekad me iznenadi svojim rečima, i ne bi mi bilo svejedno da je neko drugi voli, ne smije. Samo ja je mogu voljeti, onako bezuslovno, onako  svim srcem, kao da ne poznajem ništa drugo, ništa osim nje. 

 


Don't let me down

Published on 13:09, 04/29,2020

I will always be the type of girl who sits on front porch, on a bench in park, in front of sea and gets lost in the moment. I will soak every single word of yours even if you think that I'm not listening. Even if you don't care for me I will always cherish my feelings for you. I will cherish you. People hurt you, I know that. But don't let those people define me. I am not them. I am me. I love you despite all obstacles, despite everything. Forgive all of them for hurting you. They didn't know better. But I promise and my words are sacred that I will only let you drain your pain on me. I will let you to write all of your scars on my skin. I will collect all your sorrows and disappointments and make them into Sun. Sun is also a star. I will make you feel like you're walking on clouds. Because like my love, sky has no limits. Let me show you what love is really like. I will fight you for that. I will fight all your rejectional toughs. I will fight for you even if you stop fighting for me. Because you are loveable, you are kind, you are worth fighting for. Please don't let me be the one that got away. Cause I have only that much love left for you. I refuse to love someone else. I could not ever love someone else. I won't. Embrace me like Moon embraces stars. I promise I will make you whole again.


Moja je dusa grlila tvoju dusu

Published on 22:33, 04/28,2020


"Daljine nisu to sto se za dusu primilo,
pusta su to polja nade i barikade izmedju nas."

Daljina je samo izgovor za onog ko nije spreman da se bori za nesto tako cisto I iskreno kao sto je ljubav. Kakva god da je nasa je. I uvek cemo je pamtiti. Bar znam da cu je ja pamtiti. Najvise po sitnicama koje ni ne primecujes da radis. Mozda tebi sitnice nisu toliko bitne, ali ja cu ih se najvise secati. To su za mene velike stvari. One poput pogleda, osmeha, tvog samouverenog hoda I onog ceskanja po koje si dolazio u odredjeno vreme. Moje je prokletstvo da pamtim. Da pamtim I da cuvam neke stvari. Tebi mozda bezvredne, ali meni su one bitne. Da primetim da volis da jedes jako cudne kombinacije hrane, da sastavljas slatko i slano, da si muziku uvek voleo da slusas nekako daleko od svih, da si verovao da tri sekunde zagrljaja mogu da ti produze zivot, iako si voleo da krades par sekundi vise. A volela sam te zagrljaje, volim ih i sada iako ih nemam.
 Znam da mislis da preterujem, mozda ponekad, jer mi je stalo. Ali I ti ocekujes od mene da znam neke stvari, da pretpostavim, ali seti se da mi ih nikad nisi rekao. I ne mislim na volim te, to znam. Vec na neke druge - koliko ti znacim - stvari. Ne znam, jer mi nikada nisi rekao. I onda pomislim, da si hteo da se javis, javio bi se. Jednostavno je. Nekad umes da budes sebican sa recima i da me malo povredis. Iako mi kazes da ne umes da povredjujes, nekad to nesvesno radis. U jednom trenutku kazes nesto lepo kao sto je "Pa ako je ljubav pretnja, onda da. Pretim ti." I vec u sledecem pokvaris, nemoj da se uvredis, ali sebicnom izjavom. A ja te volim poput deteta, beskonacno i bezuslovno. Daljine mi nikada nisu bile problem, jer je daljina rec koju su izmislili ljudi koji su se bojali da se priblize nekome. Ne brini, uvek cu te voleti, i onda kad mi ne budes dao povoda za to. Mene ces uvek da imas, i onda kad mislis da si sam protiv svih. I uvek cu te cekati, do poslednje stranice zivota. Cak i kada srce ostari. Seti se da postoji neko ko nikada nece zaboraviti one dane, zagrljaje, dan kad si prvi put rekao da volis me. Mogla bih napisati roman o tome koliko te moja dusa voli, ali cu ovde stati.


Obecavas? - Obecavam.

Published on 21:02, 04/27,2020

"Kad sam te prvi put video, imao sam osecaj da te poznajem oduvek." 
"Nekako sam i ja osecala isto."
"To je zato sto su se nase duse volele mnogo pre nas."
"Nije moguce."
"Moguce je, jer te volim. I znam da i ti mene volis."
"Ne volis me."
"Hoces li vec jednom shvatiti? Ti si jedina koju zelim da volim. Jedina koju volim. Jedina kojoj bih doneo mesec da mogu, i zvezdama posuo put do tebe." 
"Sta ustvari ti zelis od mene?"
"Hmm. Zelim da se svako jutro budim pored tebe, i svaku noc da pored tebe zaspim."
"Ne znam sta da ti kazem na to."
"Samo pristani. Sve sto nam se desi desice nam se zajedno."


Imao je te oci, te oci u kojima se jednostavno izgubis, vrijeme kao da staje, a ipak najbrze leti.

Published on 23:04, 04/24,2020

Te noci nije mogla da spava. Prisecala se svega sto se dogodilo u toku dana. Nije mogla da vjeruje da joj on sada pripada. Da je njen. Uz te slike ljubavi je zaspala sa osmehom na licu.
On je bio toliko uzbudjen da nije ni pokusao da zaspe. Razmisljao je sta bi mogao sledece da uradi za nju. Zeleo je da to bude jednostavno, ali opet da je obori s nogu. Vjerovao je da djevojku treba svakog dana navoditi da se zaljubi, u njega, iznova I iznova. 
Sledeceg jutra je sacekala poruka na telefonu. "Dobro jutro princezo. Nadam se da si lijepo spavala jer ja nisam oka sklopio. Znam, znam, da ces me kritikovati, ali prije toga zelim da ti kazem da si danas moja. Vodim te na jedno, meni posebno mjesto. Jedino sto cu ti reci je da u 12 dolazim po tebe."

Docekala ga je sa osmijehom na licu a on nju sa poljupcem. Nije mogla ni da nasluti sta joj je pripremio. Voznja do misteriozne destinacije je bila i vise nego zanimljiva. U pocetku su malo razgovarali, uglavnom je pokusala da izvuce iz njega gdje idu. Kasnije su pjevali iz sveg glasa njihove omiljene pjesme.
Sat vremena voznje i stigli su  na zeljeno odrediste. "Stigli smo, ali sada moram da se pobrinem da ne vidis gdje idemo." Rekao je vadeci povez sa zadnjeg sjedista. "Vjerujes li mi?" Upitao je dok je vezivao povez. "Vjerujem." Osmjehnula se.
Ono sto su njegove oci vidjele bila mala kicica pored jezera. Usmjeravao je rijecima, a laganim korakom je doveo ispred vrata. Njezno joj je skinuo povez. "Jesi li spemna?" "Jesam." Otvorio je vrata. "Ovo nije moguce." Njene oci su upijale prizor koji se nalazio ispred nje. Sve je izgledalo kao na filmovima. Na samom ulazu su se nalazile latice od ruza, crvene kao krv. Sve je bilo ukraseno malim lampicama, poput onih slika sto je vidjala na pintrestu. Na stolu se nalazio veliki buket, ruza, nje ih omiljenih. Oci su joj se napunile suza. Radosnica. Drugacije nije znala da pokaze srecu. 
"Da li ti se dopada?"
"Ne mozes ni da zamislis koliko. Hvala ti na ovome." Zaglio je. "Dosta je bilo cmizdrenja." Nasmijao se. "Vrijeme je da nam spremim rucak." Poljubio je u celo, uhvatio za ruku i poveo u kuhinju. "Nisam znala da umijes da kuvas." Izgovorila je kroz smijeh. "Nisam ni ja. Ali ovo jedino znam da spremim." "Jedva cekam." "Budi strpljiva."
Pazljivo ga je posmatrala dok je spremao hranu. Svidjelo joj se sa koliko ljubavi spaja sve sastojke. Kad je sve priveo kraju, sipao im je po casu vina.  "Mmm, ovo je bas ukusno." Rekla je nakon prvog zalogaja. "Stvarno ti se svidja ili to kazes samo da bi mi udovoljila?" Nasalio se. "Upravu si, ne svidja mi se." "Molim?" "Odusavljena sam, zapravo." "Uf," presao je rukom preko cela "na trenutak sam se uplasio." "Hoces li mi reci sta je ovo?" Pitala je kroz osmijeh. "Ovo je moje omiljeno jelo, Alfredo pasta sa piletimo." "Predivno je."


Sledeca stvar koju je odlucio da uradi jeste da je odvete u malu setnju. Noge su ih same povele do jezera. Ovo mjesto je za njega imalo poseban znacaj. Ne u smislu nekih posebnih uspomena , vec mira. Kad je malo bolje razmislio, shvatio je da zapravo nikad nikog nije doveo ovamo. Ovdje je pronalazio bijeg od stvarnosti. A sada je ta stvarnost bila ona. Prisli su drvenom molu koji se nalazio odmah naspram njih. "Kakav ti je bio dan?" Pitala je. "Stvarno zelis da znas?" "Da." "Dok nismo dosli ovamo, nikakav. Ovih dana me smi nerviraju." "Pa i ja, je li?" "Ne, ti me jedina smirujes." Zagrlio je jako, ali gledao je da bide malo njezniji nego prosli put. Njihov odraz se mogao vidjeti u vodi dok su stajali na kraju mola. Zatim je sjeo na sam rub, taman toliko da njegove noge mogu dotaci vodu vrhovima prstiju. Isto je uradila i ona. 
"Hvala Bogu pa ne mozes da cujes kako mi srce kuca." Dotirnuo je njenu ruku. "Zasto pobogu?" Naslonila je glavu na njegovo rame. "Jer kada si mi blizu kuca toliko jako da pomislim da ce mi iskociti iz grudi." Pocela je da se smije. "Sta je smijesno? Je li moguce da ubijas romantiku?" Rekao je ozbiljnim tonom ali kroz osmijeh. "Izvini, nije mi to bila namjera." Odgovorila je i dalje smijuci se. On je osluskivao eho njenog smijeha kako se se probija kroz drvece. Njen smijeh je bilo jedino sto ce culo i to mu je prijalo. Uvijek cu te zasmijavati, pomislio je. "Prelijepa si kad se tako slatko smijes." Obrazi su joj se zacrvenjeli. "Naravno kad si ti razlog mog osmijeha."

Vrijeme je tako brzo proletjelo da je bila noc kad su odlucili da se vrate u kucu. Iako je bio pomalo umoran, nije zelio da gubi vrijeme spavanjem. Zelio je da sto duze bude budan. Jer sto je duze budan, vise ce moci da je gleda.


Rekla bih joj da te čuva

Published on 03:11, 04/21,2020

Rekla bih joj da te čuva, znaš, jer nisi ti toliko jednostavan i klasičan. Naljutiš se hiljadu puta, pa prećutiš dok jednom ne pukneš bez razloga. Bude ti žao posle, ali nisi od onih koji govore “Izvini”. Ti samo zaćutiš i skreneš pogled. Ne treba da se brine, odgovorićeš joj. Nikad nisi bio od onih koji kuliraju poruke nebitno koliko one nerazumne, besmislene i glupave bile. Okrenućeš se svaki put i gledati je kako odlazi, ali nikad nećeš krenuti za njom. Ostaješ budan do svitanja, iako treba rano da se budiš, jer ti je lepo da pričate. Ne treba da ti zameri što ne pamtiš godišnjice i rođendane, datumi ti nikada nisu bili jača strana. Smeješ se uvek, ali retko kad onako grlato. Ni ne zna koliko je srećna ako uspe stvarno da te zasmeje. Slušaš pažljivo i pamtiš sve, iako voliš da se praviš da to nije tačno. Pričaš sa žarom u očima o stvarima koje te stvarno interesuju i milina te je slušati, čak iako tema nije toliko zanimljiva.

Rekla bih joj da te čuva, jer daćeš joj snagu i vratićeš joj nadu.. Bože, koliko si dobar u tome. I kad gledaš, onako zaljubljeno, svet stane i okoliko nema više ničega i svi će gledati u vas želeći da im se desi isto. Treba da zna, da kad ti veruješ u nekoga, ne postoji šansa za neuspeh. Treba da ume da odgovori na svaku tvoju provokaciju, da se ne uplaši kad postaneš previše otvoren i da se ne stidi, jer ti nikad ne osuđuješ.. I da, treba da zna da često samo voliš da spustiš glavu u nečije krilo i maziš unutrašnjost butine dok te češka. Rekla bih joj da te čuva i da voliš da gledaš zvezdano nebo i ideš na najviše krajeve delove brda, jer voliš da posmatraš svetla malog grada. Možda imaš  velike snove i ambicije, al’ to je sasvim uredu. Bas u tome je i čar. 

Rekla bih joj da te čuva..


Sacuvaj me od onog sto najvise zelim

Published on 11:11, 04/20,2020

Bila je nedelja. Dan kao i svaki drugi. Pokusala je razmisljati je o tome sta bi mogla raditi prosjecnog nedeljnog popodneva. Uprkos tome misli su joj bile zaokupirane sinocnim desavanjima. Te misli su ubrzo bile prekinute zvonom telefona. Ime koje je pisalo na ekranu bilo joj je i vise nego poznato, ali se ipak dvoumila da se javi. "Halo. Ko je to?" Pitala je uprkos cinjenici da je znala da je on. "Prestani to da radis." Rekao je. "Sta to?" Rekla je kroz osmijeh. "Pa to sto se pravis da ne znas ko je. Dolazim po tebe za pola sata. I bez glupitanja." Prekinuo je vezu a ona je ostala po malo u cudu. Ne odustaje, pomislila je. "On stvarno ne odustaje." Izgovorila je na glas dok je prolazila cetkom kroz kosu.
Kad je doslo vrijeme da izadje nije mogla da sakrije nervozu koju je osjecala zbog njega. On se kolima zaustavio ispred njene kuce i pogledom je pratio dok je prilazila kolima.
"Drago mi je sto si odlucila da mi se pridruzis." Rekao je dok je okretao kljuc za paljenje auta. "Pa i nije da sam imala nekog izbora." Nasmejala se i pitala ga. "Gdje idemo?" 
"Ne mogu ti reci, ali obecavam da neces zazaliti."
"Opet neke tvoje igrice."
"Sta da ti kazem." Rekao je kroz smijeh i pokusao da stavi ruke preko njene ali je ona brzo izmakla. "Dobro, evo necu."
Pola sata voznje u neprijatnoj tisini nisu mogli poremetiti njegove planove. Bio je odlucan da ucini sve kako bi bila njegova. Bio je jedan od onih tipova koji kada bi pozeljeli nesto to su morali i da dobiju. Do sada mu je to polazilo za rukom, ali ne i ovog puta. I to ga je izjedalo iznutra. Mozda je poznavao samo par mjeseci ali svaki put kada bi pomislio na nju na licu bi mu se pojavio onaj blesavi osmijeh koji mu je kvario imidz loseg momka. Ipak, bio je odlucan da bude njegova. Ovo mu je bio najvazniji dan u zivotu. Danas stavlja sve na kocku.
***
Mjesto na koje je doveo nije bilo sad Bog zna sta specijalno, ali se sa tog mjesta vidjeo cijeli grad. A on je dobro znao koliko ona voli da gleda stvari sa visine. Ne zbog pogleda, vec zato sto su se ljudi i kuce cinile minijaturnim a to bi ucinilo da i njeni problemi tako izgledaju.
“Stigli smo.” rekao je cekajuci da vidi reakciju na njenom licu.
"Kako si se sjetio?" pitala je sa osmijehom od uva do uva.
Iako je pokusavala da ne izgleda kao da se obradovala, nije joj poslo za rukom.
"Hajde, dodji." rekao je hvatajuci je za ruku. Na trenutak je popustila.
"Gdje idemo sad?"
"Cekaj, sad ces da vidis."
Samo dvadesetak koraka unaprijed nalazio se mali proplanak pun cvijeca. Tamo je vec prije nego sto je posao po nju postavio sve za mali piknik.
"Ta-da." rekao je osmjehujuci se kao malo dijete.
"Ovo si ti uradio?"
"Samo ako ti se svidja?"
"Itekako." rekla je ne sakrivajuci odusevljenje.
Sjeli su jedno pored drugog, iako je ona pokusavala da drzi odstojanje. Njegova blizina je u njoj stvarala neki cudan osjecaj.
 
''Moraćeš da mi objasniš neke stvari.''
"Najmanje sto mogu da uradim jeste da pokusam ".
"U redu. Prvo ti moram priznati da si me bas iznervirala".
"Pa što si onda dosao ako te ja nerviram ".
"Da te vidim, jer si mi bitna "
"Juce mi nije tako izgledalo".
"Ti baš umeš da upropastiš sve".
"To mi je jaca strana ".
"Secas li se sta si mi rekla juce kad sam te pitao sta moze da bude izmedju nas ?"
"Da, rekla sam zid".
" Zasto kad cak i ja mogu da vidim da si luda za mnom".
"Nisam previse laskas sebi ".
"Lazes vidim ti u ocima ".
"Misli sta hoces ".
"Dobro".
"Ali ti i ja znamo istinu ,ma koliko pricala ".
''To je tvoj problem sto mislis tako".
"Znaci li to da ako te sada poljubim tvrdis da neces osjetiti nista?"
"Da". Kako je samo slagala. ''Problem je", rekao je dok se njegovo lice približavalo njenom
" ako te sada poljubim, mislim da nikad necu moći da prestanem".
" Pa ti onda ne.." Nije ni stigla da završi rečenicu njegove usne se već našla na njenima.
" Izludjujes me".
"Nije mi to bila namjera."
''Ali ipak to radiš. Misliš da ćeš dugo izdrzati tako?"
"Kako?" Odgovorila je kroz osmijeh.
"Pa tako, pretvarajuci se da si  "gospodjica nije mi stalo" a iznutra ludis!"
Bio je u pravu ali nije mogla sebe dopustiti da on pobjedi.
"Saberi se" rekla je osmjehujuci se i dalje. 
I onda bez ikakvog prethodnog upozorenja, bez razmišljanja poljubio je ponovo.
Na momenat joj se učinilo da je to uradio jer je bio bespomocan, jer nije mogao da uradi nista drugo. Pored toga razne misli su joj prolazile kroz glavu. Samo joj se jedna cinila kao ispravna. Popusti. Zvucala je tako glasno u njenoj glavi. Strah koji je imala je polako nestajao. Prazninu koju je imala ispunila je radost. Pogledala ga je direktno u oci i kao da je uzivala u onome sto vidi. Nije se dugo osjecala tako, ispunjeno, srecno.
"I?" Njegovo pitanje je prekinulo njene misli. "Sta i?"
"Hoces li napokon priznati?"
"Sta to?"
"Znas ti dobro." I znala je. Znala je da nece moci da provede jos jedan trenutak u njegovoj blizini a da mu ne prizna. Sebi da prizna. Da.. "Da, upravu si. I jesam luda za tobom." Napokon, pomislio je. Srce mi je toliko jako lupao da je mislio da ce mu iskociti iz grudi. Ustao je i poceo da skace i da vice od srece. "Zar je moguce da se ponasas kao dijete?" Pitala ga je.  On se pokusao uozbiljiti ali nije mogao.  Prisao je i ponovo sjeo kraj nje. "Ali ja volim to dijete koje cuci duboko u tebi." Zaglio je toliko jako da je pomislila da ce joj sve kosti popucati od jacine njegovog stiska.
"Volis me?"
"Ubicu te."
"Ali me volis?"
"Volim."
"Ovo mora da je san. Ustini me da se uvjerim da nije."
Ustinula ga je iako je bila zbinjena njegovom reakcijom. "Zasto si toliko iznenadjen?" U njemu je eksplodirao vatromet emocija koje je nakupljao proteklih par meseci. Od kad je poznaje nije vjerovao da ce docekati ovaj trenutak. 'Ona mene voli.' Ponavljao je u sebi ne skidajuci pogled sa nje. "Iako sam bio uvjeren da je i tebi stalo do mene nisam mogao ni sanjati da ces jednog dana popustiti. Da ces mi dopustiti da ti pokazem koliko tek ja tebe volim." Okrenuo je glavu u stranu jer mu se ucinilo da mu se oci pune suza.
"Hej, sta nije uredu. Jesam li nesto pogresno rekla?" Uhvatila ga je za ruku. Privukla ga je k sebi i polozila njegovu glavu u njeno krilo.
"Cemu suze?"
"Ovo su suze radosnice. Ti si me ucinila najsrecnijim covjekom na cijelo svijetu." Nasmijala se.
"Mislim da nisam toliko posebna kao sto ti mislis."
"Varas se. Ti si jedinstvena. Ti i jesi posebna. Zavoleo sam te od prvog momenta. Privukla si me poput magneta."
"Ali ja nisam radila nista drugacije od ostalih."
"Upozorili su me na tebe. Rekli su mi da se ne zaljubljujem u tebe, jer ako se zaljubim nema povratka."
"Ali ti ih nisi poslusao?"
"Reci mi kako da se ne zaljubim u tebe, tako luckastu, buntovnu. Naizgled odbojnu, arogantnu, ali tako punu ljubavi. Djevojku koja mi je u mislima dan i noc."
"Ali ja sam bila tako uzasna prema tebi." "Nije me bilo briga jer sam znao da je to bila samo maska."
"Kako si to mogao da znas kad ti nisam nista govorila."
"Nije ni bilo potrebe da bilo sta kazes. Pokazala si. Sve one poruke i pozivi gdje sam, kako sam, sta radim, jesam li stigao kuci, bile si dovoljne da znam." 
 U tom trenutku bilo mu je sve jasno. Da bi mogao da zavoli njenu vatru prvo je morao da zavoli njenu hladnocu.


Ako vredi - bori se za nas

Published on 19:38, 04/18,2020

Sa mesta na kom smo stajali videli su se brodovi i čamci kako stoje u luci. Nekako je bilo umirujuće gledati kako minijaturni talasi udaraju o iste. Pogled mi je zalutao u njegovom pravcu. Delovao je zamišljeniji nego inače. "O čemu razmišljaš?" Upitala sam ga ne skrećući pogled sa njega. "Stvarno želiš da znaš?" "Da." Odgovodila sam kroz blagi osmeh. "Iskreno razmišljam o tome kako me ništa više ne raduje kao pomisao na budućnost sa tobom." Rekao i prebacio ruku preko mog ramena. "Zar te nije strah od neuspeha, od onih komplikovanih svađa i nerazumevanja?" Pitala sam ga po malo zabrinuto. "Zapravo ne. Moram ti priznati da su čak i te 'loše' stvari, sa tobom, meni najveći blagoslov." Njegove reči mi ulivaju malu dozu sigurnosti. "Ali šta ako se posvađamo? Ti znaš kakva sam ja." Iako sam mislila da sam to samo pomislila ja sam to izgovorila na glas. "Da, ali ne gledaj na to tako." Zagrlio me je i nastavio. "Evo ja na primer od kad sam te prvi put video, noćima nisam oka sklopio." Glasno sam se nasmejala. Priznajem zvučalo je po malo blesavo ali slatko. "Jao što volim kad te nasmejem, pa se pojave te rupice na tvojim obrazima koje prosto obožavam." Rekao je ljubeći jednu pa drugu. "Dobro, dobro." Rekla sam kroz kikotanje. "Meni ne treba ništa na ovom svetu samo ako me ti ljubiš."  Poljubio me je još jednom. "Kako volim kad me odvedeš u drugu dimenziju." Prošaputao je dok me je grlio. "To je zato što te čuvam u komorama srca u koje niko ne zalazi." Na licu mu se ocrtao osmeh. "Bože koliko te samo volim." I ja tebe, pomislila sam. "Ovako blesavu, ludu i histeričnu?"  "Naravno. Možda mi ponekad smeta što si takva, ali baš takva mi trebaš."  Osmehnula sam se pomalo postiđeno. "Stvarno?" Nama ljubav dobro stoji. "Stvarno!" Njegov zagrljaj je postajao snažniji. "Vidi, imaš oblik svake moje želje. Možda mi se pre tebe sve činilo tako jednostavnim. Ali sada nemam reči da opišem šta mi sve radi samo jedan tvoj pogled. Tvoje oči su klasični romani i poezija. Kao da te sanjam." Poslednji zraci sunca tonuli su u morski ambis. Taj trenutak bio je zapečaćen njegovim poljupcem. Zagrila sam ga jako, kao da nam život zavisi od njega. U jednom momentu je zastao i stavio mi ruke na lice. "Jedino mi je žao što te nisam upoznao ranije." Rekao je gubeći se u mom pogledu. "Nemoj da ti bude. Voli me, sada, pa ćeš imati utisak da me voliš oduvek."


1 2 3 ... 18 19 20  Sledeći»