Ako želiš da te čekam, nije bitno kad ćeš doći.

Published on 09/18,2020

"Da li te je neko dirao?" Pitao je dok joj je prilazio. "Ne. Obeležio si svoju teritoriju tako dobro da su uplašeni čak i 'zdravo' da mi kažu." Rekla je kroz smeh. "Pa naravno, ne smeju se ni usuditi." Zvučao je previše ozbiljno. "Mnogo pričaš za nekoga ko još uvek nista nije uradio." ironično je prokomentarisala. "Ha, to bi trebalo da bude provokacija?" Gledao je kao poslednje parče torte na tanjiru koje je želeo samo za sebe. "Prestani tako da me gledaš." Primakao joj se ne skidajući pogled sa nje. "Prestani." Okrenula je gavu u stranu, ali on joj se još više približio. "Ili šta?" Krenula je da ga ošamari, ali pre nego što je njena ruka uopšte stigla do njegovog lica uhvatio je za ruku. Tako držeći je prislonio je uz zid, nagnuo je glavu do njenog uva. Tihim glasom, gotovo šapatom je rekao, "Pokušaj ponovo to da uradiš." Istrgla je svoju ruku iz njegove. "Nemoj više nikada da si to uradio." Rekla je ne pomerajući se. "Ne volim kada mi govore šta da radim." Zlobno se osmehnuo. "Navikni se." Prekrstiila je ruke. "Možda i hoću, ali samo zato što si ti u pitanju."  "Smešan si." "Mogu li te ovako smešan poljubiti?" Želeo je to parče samo za sebe. "Ne." Odmahnula je glavom. "NE?" Ponovio je iznenađeno. "Ako baš toliko želiš," nasmejala se i krenula da odlazi od njega "dođi i ukradi ga."

"Tako znači, izazivaš me?" Viknuo je dok je gledao kako odlazi. Voleo je izazove, naročito one oko kojih se morao dobro potruditi. "Shvati to kako hoćeš."  Mahnula mu je rukom. "Gde ćeš?" Potrčao je za njom, kada je stigao koračao je sa njom korak uz korak. "Nemoj to da mi radiš." Uhvato je za ruku u želji da je zaustavi. Uspeo je u tome. "Nemoj toliko da misliš o tome, inače će ti glava ekspolodirati." Biio je iznenađen njenom igrom reči, znala je šta tačno da mu kaže i u kom trenutku. Ugledao je klupu nedaleko od mesta gde su stajali, otišao i seo. "Šta je sad?" Prišla je i sela pored njega. "Ne znam kako ti to uspeva?" Želeo je da zna. "Šta?" Gledala ga je sa čuđenjem. "Da budeš tako mirna dok stojiš sa mnom, da znaš da me želiš koliko i ja tebe, ali da nećeš da popustiš? A ja ne bih to mogao ni da želim, ti si kao najbolja stvar koju sam mogao da tražim u nekome, čak i bolja." Pogledao je nestrpljivo očekujući odgovor, a opet sa strahom od toga kakav bi on mogao da bude. "Nije baš tako. Vidiš samo ono što ti ja dopustim." Nije mu bilo jasno zašto je to radila. "A ako me ne voliš reci." Poželela je da mu opali šamar zbog toga što je izgovorio. "To je nešto najgluplje što sam čula u svom životu." Prevrnula je očima. "Znači voliš me?" Razvukao je osmeh od uva do uva. "Naravno da te volim. Volim te još od prvog zagrljaja, onog tvog što ti produži život." 

"Nisam to znao." Rekao je sa iznenađenjem u glasu. "Nisi jer nisi obraćao pažnju na male znakove kojima sam ti to pokazivala." Ponovo je gledao onako, ali ovoga puta sam malim osećajem oduševljenja. "Nemoj tako da me gledaš." Ovoga puta je želeo da zna šta joj je bilo na umu u tom trenutku. "Kako?" postavio joj je pitanje tako da je morala da odgovori. "Pa tako, kao da želiš da me pojedeš." Našalila se, ne očekujući njegov brz odgovor. "Paaa... Možda sam gladan." I bio je. Svega što je imalo veze sa njom. Nije želeo da troši vreme na rečima, već joj je ukrao poljubac. Zapalio je svet oko sebe i nije dozvolio plamenu da joj se priblži.  


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=379463

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Ako želiš da te čekam, nije bitno kad ćeš doći.