U tvom osmehu vidim nešto lepše čak i od zvezda.

Published on 08/13,2020

„Izađi.“ Poruka je osvetlila ekran telefona. Otvorila sam vrata. „Zvučala si mi tužno preko telefona, pa sam došao što sam brže mogao“ Osmehnula sam se. „Hajde, idemo Zvezde padalice samo što nisu počele.“ Uhvatila sam ga za ruku i povela na krov. „Pa ti si već sve pripremila.“ Rekao je kada je ugledao prostrano ćebe sa nekoliko jastuka. „Lezi pored mene, ulična svetla samo što se nisu ugasila.“ Legao je ne skidajući pogled sa mene. „Šta je?“  „Neverovatno, ali sam tek sada primetio koliko su ti oči zaista lepe, izbliza.“ Ulična svetla su se ugasila. „Prestani to da radiš. Evo upravo si propustio zvezdu padalicu.“ Kroz osmeh je pitao. „Šta to radim?“ Okrenula sam se prema njemu. „Pa to što upravo sada radiš.“ Približio se. „Ooh, misliš ovo.“ Krenuo je da me poljubi, ali sam se izmakla. „Tako znači. Igramo na kartu nedodirljivosti.“ „Ako ti tako kažeš neka bude.“ Spustio je glavu na jastuk i pogledao u nebo. „Jel znaš da ako bi mi tražila ja bih ti skinuo zvezde sa neba.“ To me je nasmejalo. „I zašio ih za tvoje haljine, znaš, da mi sijaš. Ali bojim se da bi ih nadsijala.“ Ono što je govorio zvučalo je smešno, al opet na neki način romantično i totalno neočekivano od njega. „Volela bih da znam šta se mota po toj tvojoj ludoj glavi.“ Pogledao me je. „Ti.“ Odgovorio je kratko i jasno. „To ti nije dobro.“ Ponovo se primakao, njegovo lice je bilo na par milimetara od mog. „Pokušavao sam to da ignorišem, ali mi nije uspevalo.“ „Pokušaj ponovo“ Pokušala sam da se našalim, ali je on to ozbiljno shvatio. „Neću dozvoliti da bilo šta stane na putu između mene i onoga što volim.“ Onoga što voli, ponovila sam u sebi. „Pa dobro, onda ću se sama eliminisati sa tog 'puta'.“ Nešto se čudno dešavalo sa njim, nije to bio bes, već nešto drugačije. Nešto kao želja, ako se uopšte želja moze videti na čoveku. „Ti stvarno ne kapiraš. Ti si ona koju volim budalo.“ „Ali..“ „Nema ali.. Ovoga puta nema ali. Ti si najbolji deo mene. Ti znaš sve moje slabosti i nikada ih nisi upotrebila protiv mene. A mogla si jer sam ti davao hiljadu razloga da to uradiš, ali ti si nalazila onaj hiljadu i prvi da to ne uradiš. Zašto?“ Gledao me je direktno u oči i nestrpljivo očekivao odgovor. „Zato što se to ne radi ljudima koje voliš.“ „Stvarno me voliš?“ U njegovim očima stajala su dva meseca. „Pa ja sam tebe volela mnogo pre nego što si ti zavoleo mene.“ „Zašto mi to nisi rekla ranije, već si me pustila da mislim drugačije?“ „Nekada stvari nisu onakve kakve bismo želeli da budu. Pustila sam te da sam nađeš put do mene.“ „Sada kada sam te pronašao sam te nikada te neću pustiti.“


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=379076

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to U tvom osmehu vidim nešto lepše čak i od zvezda.