Svi se trude vise od njega
Da razmislim, on je jedan od mojih promasaja koji su mi vise dosli kao lekcija za ubuduce. Ne znam kako to da objasnim ali ja njega nisam volela svim srcem, volela sam ga celim svojim bicem. To nije ljubav svakodnevnice. To je ljubav koja se desi jednom u zivotu, naravno ukoliko mi ne krene sve po planu dozivecu jos mnogo ljubavi ali nijedna nece biti kao ova. Kad ga ugledam naprosto zadrhtim i u istom trenu glas mi se pretvori u dah. Srce mi kuca ubrzano i ponekada imam osecaj da ce da iskoci iz mojih grudi.Ali sve to promeni cinjenica da on stoji ispred mene i da mi nudi neku novu priliku. Ali on ne shvata da je mene povredio i da mu ni hiljadu godina nece biti dovoljno da mi se iskupi zbog toga. Medjutim, iako znam da gresim pruzam mu jos jednu sansu iako znam da je nece iskoristiti na pravi nacin. Ne osudjujte me, to su ipak moji izbori. Tokom proteklih nekiliko dana susrela sam se sa mnogo njemu bliskih ljudi koji na svaki moguci nacin oruzaju podrsku i pokusavaju da mi pomognu.Dobijam razne savete kako da prebrodim sve ovo. Ja znam da oni ne misle nista lose sa tim sto rade ali opet cinjenica je da oni to ne trebaju da rade vec on. On koji je moje srce ostavio zarobljenim u dalekom svemiru odakle sada ne moze da nadje izlaz, jer ostaje vecno vezano za njega. Vezano za osobu koja nema hrabrosti da se bori za nasu ljubav, za mene. Vredjaju ga okolo, i porodica, i prijatelji, ali cemu to kad ga ja ne vredjam, kada ja jos nisam rekla ni jednu ruznu rec za njega.Znate ipak ocekujem jednog dana da mu kazem sve sto do sada nisam. Da mu kazem da koliko god on znao da moje srce pripada njemu, nikada nece uistinu biti njegovo. Negov ce biti samo mali deo, onaj koji je ostao nepovredjen. a ostatak, ostatak se i da idalje oporavlja na nekoj planeti, verovatno Veneri.