Do grla strahom ja sam zakopcana, l ipak reci cu na glas;

Published on 21:41, 05/05,2020

Da te volim 




"Taj zid sto si podigla da ti niko ne pridje... Ja sam na njemu napisao da te volim."  Znala sam da je istina to sto mi upravo rekao. Iako sam negdje davno ovo procitala, nekako sve sto mi je on govorio imalo je neku novu notu, neki novi osjecaj. "Nije bas zid." Odgovorih po malo posramljena cinjenicom da me on poznaje bolje od mene same. "Zid, oklop, stit, nazovi to kako hoces. Ali, moras da znas da cu ja sve uraditi kako bi ga ti spustila." Izgovorio je to sa nekom sigurnocu. Htela sam da verujem u njegove reci. Ali nekad je tesko da verujete u reci koje su vas jednom slomile. "Ubijas me sa tvojim cutanjem. Reci nesto. I da je najgore, samo nemoj da cutis." Rekao je stavljajuci svoje ruke na moje lice. "Ako sad kazem ono sto mislim, nikad necu moci to da povucem." Da te volim. "Prihvaticu sve." Zagrlio me je. Poslednji atom vjerovanja u meni, da muskarac moze zapravo biti iskren i govoriti istinu,  je progovorio. "Sve sto mogu da ti kazem je..." zastala sam na trenutak. "Reci." Pogledala ga direktno u oci i nastavila. "Da te volim."  Eto. Rekla sam. I talas sumnje me je odmah udario u glavu. Mozda nisam to trebala da kazem. Sta ako sam pogresila? Ali, da to nisam rekla, zivela bih sa tim recima dupoko zakljucanim u tajnim odajama srca. A on bi ziveo u neznanju. "Mozda ce glupo zvucati, ali ja sam to znao. Moje srce je znalo." Na njegovom licu se pojavio osmeh. Cak se i ocima smejao. A u tim ocima sam se gubila. "Mogao si jedino da mislis, ali ne i da znas." Osmeh mu je postajao lepsi. "Iskreno, verovao sam u to da i ti mene volis." Kako? Postavila sam sama sebi pitanje, a on kao da mi je procitao misli. "Znam da se pitas kako, ali moguce je. Na razne nacine si mi pokazivala da ti je stalo. I to mi je bilo dovoljno da ne odustanem, da se borim. Da se borim sa tvojom strazom koju si postavila ispred tog dvorca u kome si se skrivala. Secas li se kad si mi rekla da ne treba da te cekam, da nastavim, krenem dalje?" Ponekad kazem ono sto ne mislim. "Kad si rekla da nisi vredna moje borbe i ljubavi?" Cemu ovo vodi. "Sjecam se." Nastavio je. "Vidis, za mene si ti uvek bila vredna. I cekanja, i borbe, a najvise ljubavi." Ponovo me je zagrlio. Negov zagrljaj je ovog puta bio drugaciji, imao je drugaciji osecaj. Osecala sam se kao da se nalazim tamo gde pripadam. Kao da sam nasla kraj lavirinta u kome sam dugo bila izgubljena. Njegov zagrljaj je moj dom. 


Šta si to želela kad si me prvi put videla?

Published on 18:52, 05/03,2020


Krenuo sam da je zagrlim. Ali se izmakla. "Bolje nemoj." Rekla okrećući glavu u stranu. "Zašto?" Prišao sam joj bliže. "Zato što će mi biti još teže." Prošaputala je. "Nećeš valjda da mi uskratiš i mogućnost da te zagrlim?" Znao sam odgovor ali sam je svakako pitao. Nije joj bilo lako, nije ni meni, ali sam se trudio da ne primeti. "Ne želim, ali moram." Odgovorila je. Kroz moje telo su ratovali čovek i more. Venama su mi prolazile munje i gromovi. "Daj bre, nemoj da me nerviraš. Nemoj to da mi radiš." Uhvatio sam je za ruku. Da oseti kako se moje zime pretvaraju u njena proleća. Da oseti miris cveta trešnje dok dušama hodamo ulicama Japana. "Zašto si uopšte došao ako nisi planirao da ostaneš?" Niz njene obraze su krenule reči koje mi nikad nije izgovorila. Jedna za drugom. Neki su to zvali suze. Ja sam ih zvao reči. "Znaš da nije tako. Od svih ti to jedina znaš najbolje." Privukao sam je ka sebi. Uprkos tim lažnim rečima koje je pokušavala da mi nametne, znao sam da je taj zagrljaj jedino što joj treba. Oči su je odale. I nije se opirala. Pitao sam se šta je to videla u meni? Čime sam zaslužio da ova Boginja voli mene? Mene, običnog smrtnika. Tek sada počinjem da shvatam reči pesme "Kad žena zavoli". 
"Moram te nesto pitati?" Poželeo sam da vreme stane. "Pitaj." Izgledao sam čestica u njenim očima. "Šta si to želela kad si me prvi put videla?"  Ja sam želeo da ne postoje granice. "Da zauvek lutam tvojim šumama i zauvek plivam tvojim okeanima." Nasmejao sam se. "Ti si ključ koji sam u prošlom životu izgubila. Ti si ključ svih mojih okova i svih zaključanih vrata koje sam odbijala da otvorim." Ona me voli očima, priznajem sam sebi. To mi stvara neki mir, spokoj. Istina je ono što kažu, ono da oči nikad ne lažu. Možda mi je trebalo malo vremena da shvatim kako je to moguće, ali sada kad znam ne želim nikada da zaboravim. Volim i ja tebe.


“Moj svaki znala si grijeh, al’ opet bi me ljubila.”

Published on 01:27, 05/01,2020

 

''Imaš lepe oči.'' rekao sam joj. ''Volela bih da ti ih dam na kratko, da vidiš kako je lepo voleti te.'' Rekla je i počela da se smeje ludo. Volim kad je uhvati to neko ludilo,pomislih u sebi, kad počne bez prestanka da priča, da se smije, i da iz minute u minutu mijenja svoj izraz lica. Gledam krišom, da slučajno ne bi prekinuo to njeno ludilo, u kojem je beskrajno sretna.
U jednom trenutku zastade, okrenu se prema meni i reče ''Svi pišu o ljubavima sa plavim očima poput neba ili mora, a nitko o onim smeđim u kojima sam se svaki puta gubila kada bi ih vidjela, gubila kao u šumi i uživala u svim lijepotama i glasnim tišinama.'' Odakle sad to, pomislio sam. ''Ali lepotice moja, imaš najlepše oči koje sam ikada video.'' ''To ti tako vidiš, za mene su tvoje najlepše, oči u koje stanu sve misterije ovog svijeta, a opet one su sve sto znam i volim.''  Ponekad me iznenadi svojim rečima, i ne bi mi bilo svejedno da je neko drugi voli, ne smije. Samo ja je mogu voljeti, onako bezuslovno, onako  svim srcem, kao da ne poznajem ništa drugo, ništa osim nje. 

 


Moja je dusa grlila tvoju dusu

Published on 22:33, 04/28,2020


"Daljine nisu to sto se za dusu primilo,
pusta su to polja nade i barikade izmedju nas."

Daljina je samo izgovor za onog ko nije spreman da se bori za nesto tako cisto I iskreno kao sto je ljubav. Kakva god da je nasa je. I uvek cemo je pamtiti. Bar znam da cu je ja pamtiti. Najvise po sitnicama koje ni ne primecujes da radis. Mozda tebi sitnice nisu toliko bitne, ali ja cu ih se najvise secati. To su za mene velike stvari. One poput pogleda, osmeha, tvog samouverenog hoda I onog ceskanja po koje si dolazio u odredjeno vreme. Moje je prokletstvo da pamtim. Da pamtim I da cuvam neke stvari. Tebi mozda bezvredne, ali meni su one bitne. Da primetim da volis da jedes jako cudne kombinacije hrane, da sastavljas slatko i slano, da si muziku uvek voleo da slusas nekako daleko od svih, da si verovao da tri sekunde zagrljaja mogu da ti produze zivot, iako si voleo da krades par sekundi vise. A volela sam te zagrljaje, volim ih i sada iako ih nemam.
 Znam da mislis da preterujem, mozda ponekad, jer mi je stalo. Ali I ti ocekujes od mene da znam neke stvari, da pretpostavim, ali seti se da mi ih nikad nisi rekao. I ne mislim na volim te, to znam. Vec na neke druge - koliko ti znacim - stvari. Ne znam, jer mi nikada nisi rekao. Jednostavno je. Nekad umes da budes sebican sa recima i da me malo povredis. Iako mi kazes da ne umes da povredjujes, nekad to nesvesno radis. U jednom trenutku kazes nesto lepo kao sto je "Pa ako je ljubav pretnja, onda da. Pretim ti." I vec u sledecem pokvaris, nemoj da se uvredis, ali sebicnom izjavom. A ja te volim poput deteta, beskonacno i bezuslovno. Daljine mi nikada nisu bile problem, jer je daljina rec koju su izmislili ljudi koji su se bojali da se priblize nekome. Ne brini, uvek cu te voleti, i onda kad mi ne budes dao povoda za to. Mene ces uvek da imas, i onda kad mislis da si sam protiv svih. I uvek cu te cekati, do poslednje stranice zivota. Cak i kada srce ostari. Seti se da postoji neko ko nikada nece zaboraviti one dane, zagrljaje, dan kad si prvi put rekao da volis me. Mogla bih napisati roman o tome koliko te moja dusa voli, ali cu ovde stati.


Obecavas? - Obecavam.

Published on 21:02, 04/27,2020

"Kad sam te prvi put video, imao sam osecaj da te poznajem oduvek." 
"Nekako sam i ja osecala isto."
"To je zato sto su se nase duse volele mnogo pre nas."
"Nije moguce."
"Moguce je, jer te volim. I znam da i ti mene volis."
"Ne volis me."
"Hoces li vec jednom shvatiti? Ti si jedina koju zelim da volim. Jedina koju volim. Jedina kojoj bih doneo mesec da mogu, i zvezdama posuo put do tebe." 
"Sta ustvari ti zelis od mene?"
"Hmm. Zelim da se svako jutro budim pored tebe, i svaku noc da pored tebe zaspim."
"Ne znam sta da ti kazem na to."
"Samo pristani. Sve sto nam se desi desice nam se zajedno."


Imao je te oci, te oci u kojima se jednostavno izgubis, vrijeme kao da staje, a ipak najbrze leti.

Published on 23:04, 04/24,2020

Te noci nije mogla da spava. Prisecala se svega sto se dogodilo u toku dana. Nije mogla da vjeruje da joj on sada pripada. Da je njen. Uz te slike ljubavi je zaspala sa osmehom na licu.
On je bio toliko uzbudjen da nije ni pokusao da zaspe. Razmisljao je sta bi mogao sledece da uradi za nju. Zeleo je da to bude jednostavno, ali opet da je obori s nogu. Vjerovao je da djevojku treba svakog dana navoditi da se zaljubi, u njega, iznova I iznova. 
Sledeceg jutra je sacekala poruka na telefonu. "Dobro jutro princezo. Nadam se da si lijepo spavala jer ja nisam oka sklopio. Znam, znam, da ces me kritikovati, ali prije toga zelim da ti kazem da si danas moja. Vodim te na jedno, meni posebno mjesto. Jedino sto cu ti reci je da u 12 dolazim po tebe."

Docekala ga je sa osmijehom na licu a on nju sa poljupcem. Nije mogla ni da nasluti sta joj je pripremio. Voznja do misteriozne destinacije je bila i vise nego zanimljiva. U pocetku su malo razgovarali, uglavnom je pokusala da izvuce iz njega gdje idu. Kasnije su pjevali iz sveg glasa njihove omiljene pjesme.
Sat vremena voznje i stigli su  na zeljeno odrediste. "Stigli smo, ali sada moram da se pobrinem da ne vidis gdje idemo." Rekao je vadeci povez sa zadnjeg sjedista. "Vjerujes li mi?" Upitao je dok je vezivao povez. "Vjerujem." Osmjehnula se.
Ono sto su njegove oci vidjele bila mala kicica pored jezera. Usmjeravao je rijecima, a laganim korakom je doveo ispred vrata. Njezno joj je skinuo povez. "Jesi li spemna?" "Jesam." Otvorio je vrata. "Ovo nije moguce." Njene oci su upijale prizor koji se nalazio ispred nje. Sve je izgledalo kao na filmovima. Na samom ulazu su se nalazile latice od ruza, crvene kao krv. Sve je bilo ukraseno malim lampicama, poput onih slika sto je vidjala na pintrestu. Na stolu se nalazio veliki buket, ruza, nje ih omiljenih. Oci su joj se napunile suza. Radosnica. Drugacije nije znala da pokaze srecu. 
"Da li ti se dopada?"
"Ne mozes ni da zamislis koliko. Hvala ti na ovome." Zaglio je. "Dosta je bilo cmizdrenja." Nasmijao se. "Vrijeme je da nam spremim rucak." Poljubio je u celo, uhvatio za ruku i poveo u kuhinju. "Nisam znala da umijes da kuvas." Izgovorila je kroz smijeh. "Nisam ni ja. Ali ovo jedino znam da spremim." "Jedva cekam." "Budi strpljiva."
Pazljivo ga je posmatrala dok je spremao hranu. Svidjelo joj se sa koliko ljubavi spaja sve sastojke. Kad je sve priveo kraju, sipao im je po casu vina.  "Mmm, ovo je bas ukusno." Rekla je nakon prvog zalogaja. "Stvarno ti se svidja ili to kazes samo da bi mi udovoljila?" Nasalio se. "Upravu si, ne svidja mi se." "Molim?" "Odusavljena sam, zapravo." "Uf," presao je rukom preko cela "na trenutak sam se uplasio." "Hoces li mi reci sta je ovo?" Pitala je kroz osmijeh. "Ovo je moje omiljeno jelo, Alfredo pasta sa piletimo." "Predivno je."


Sledeca stvar koju je odlucio da uradi jeste da je odvete u malu setnju. Noge su ih same povele do jezera. Ovo mjesto je za njega imalo poseban znacaj. Ne u smislu nekih posebnih uspomena , vec mira. Kad je malo bolje razmislio, shvatio je da zapravo nikad nikog nije doveo ovamo. Ovdje je pronalazio bijeg od stvarnosti. A sada je ta stvarnost bila ona. Prisli su drvenom molu koji se nalazio odmah naspram njih. "Kakav ti je bio dan?" Pitala je. "Stvarno zelis da znas?" "Da." "Dok nismo dosli ovamo, nikakav. Ovih dana me smi nerviraju." "Pa i ja, je li?" "Ne, ti me jedina smirujes." Zagrlio je jako, ali gledao je da bide malo njezniji nego prosli put. Njihov odraz se mogao vidjeti u vodi dok su stajali na kraju mola. Zatim je sjeo na sam rub, taman toliko da njegove noge mogu dotaci vodu vrhovima prstiju. Isto je uradila i ona. 
"Hvala Bogu pa ne mozes da cujes kako mi srce kuca." Dotirnuo je njenu ruku. "Zasto pobogu?" Naslonila je glavu na njegovo rame. "Jer kada si mi blizu kuca toliko jako da pomislim da ce mi iskociti iz grudi." Pocela je da se smije. "Sta je smijesno? Je li moguce da ubijas romantiku?" Rekao je ozbiljnim tonom ali kroz osmijeh. "Izvini, nije mi to bila namjera." Odgovorila je i dalje smijuci se. On je osluskivao eho njenog smijeha kako se se probija kroz drvece. Njen smijeh je bilo jedino sto ce culo i to mu je prijalo. Uvijek cu te zasmijavati, pomislio je. "Prelijepa si kad se tako slatko smijes." Obrazi su joj se zacrvenjeli. "Naravno kad si ti razlog mog osmijeha."

Vrijeme je tako brzo proletjelo da je bila noc kad su odlucili da se vrate u kucu. Iako je bio pomalo umoran, nije zelio da gubi vrijeme spavanjem. Zelio je da sto duze bude budan. Jer sto je duze budan, vise ce moci da je gleda.


Rekla bih joj da te čuva

Published on 03:11, 04/21,2020

Rekla bih joj da te čuva, znaš, jer nisi ti toliko jednostavan i klasičan. Naljutiš se hiljadu puta, pa prećutiš dok jednom ne pukneš bez razloga. Bude ti žao posle, ali nisi od onih koji govore “Izvini”. Ti samo zaćutiš i skreneš pogled. Ne treba da se brine, odgovorićeš joj. Nikad nisi bio od onih koji kuliraju poruke nebitno koliko one nerazumne, besmislene i glupave bile. Okrenućeš se svaki put i gledati je kako odlazi, ali nikad nećeš krenuti za njom. Ostaješ budan do svitanja, iako treba rano da se budiš, jer ti je lepo da pričate. Ne treba da ti zameri što ne pamtiš godišnjice i rođendane, datumi ti nikada nisu bili jača strana. Smeješ se uvek, ali retko kad onako grlato. Ni ne zna koliko je srećna ako uspe stvarno da te zasmeje. Slušaš pažljivo i pamtiš sve, iako voliš da se praviš da to nije tačno. Pričaš sa žarom u očima o stvarima koje te stvarno interesuju i milina te je slušati, čak iako tema nije toliko zanimljiva.

Rekla bih joj da te čuva, jer daćeš joj snagu i vratićeš joj nadu.. Bože, koliko si dobar u tome. I kad gledaš, onako zaljubljeno, svet stane i okoliko nema više ničega i svi će gledati u vas želeći da im se desi isto. Treba da zna, da kad ti veruješ u nekoga, ne postoji šansa za neuspeh. Treba da ume da odgovori na svaku tvoju provokaciju, da se ne uplaši kad postaneš previše otvoren i da se ne stidi, jer ti nikad ne osuđuješ.. I da, treba da zna da često samo voliš da spustiš glavu u nečije krilo i maziš unutrašnjost butine dok te češka. Rekla bih joj da te čuva i da voliš da gledaš zvezdano nebo i ideš na najviše krajeve delove brda, jer voliš da posmatraš svetla malog grada. Možda imaš  velike snove i ambicije, al’ to je sasvim uredu. Bas u tome je i čar. 

Rekla bih joj da te čuva..


Sacuvaj me od onog sto najvise zelim

Published on 11:11, 04/20,2020

Bila je nedelja. Dan kao i svaki drugi. Pokusala je razmisljati je o tome sta bi mogla raditi prosjecnog nedeljnog popodneva. Uprkos tome misli su joj bile zaokupirane sinocnim desavanjima. Te misli su ubrzo bile prekinute zvonom telefona. Ime koje je pisalo na ekranu bilo joj je i vise nego poznato, ali se ipak dvoumila da se javi. "Halo. Ko je to?" Pitala je uprkos cinjenici da je znala da je on. "Prestani to da radis." Rekao je. "Sta to?" Rekla je kroz osmijeh. "Pa to sto se pravis da ne znas ko je. Dolazim po tebe za pola sata. I bez glupitanja." Prekinuo je vezu a ona je ostala po malo u cudu. Ne odustaje, pomislila je. "On stvarno ne odustaje." Izgovorila je na glas dok je prolazila cetkom kroz kosu.
Kad je doslo vrijeme da izadje nije mogla da sakrije nervozu koju je osjecala zbog njega. On se kolima zaustavio ispred njene kuce i pogledom je pratio dok je prilazila kolima.
"Drago mi je sto si odlucila da mi se pridruzis." Rekao je dok je okretao kljuc za paljenje auta. "Pa i nije da sam imala nekog izbora." Nasmejala se i pitala ga. "Gdje idemo?" 
"Ne mogu ti reci, ali obecavam da neces zazaliti."
"Opet neke tvoje igrice."
"Sta da ti kazem." Rekao je kroz smijeh i pokusao da stavi ruke preko njene ali je ona brzo izmakla. "Dobro, evo necu."
Pola sata voznje u neprijatnoj tisini nisu mogli poremetiti njegove planove. Bio je odlucan da ucini sve kako bi bila njegova. Bio je jedan od onih tipova koji kada bi pozeljeli nesto to su morali i da dobiju. Do sada mu je to polazilo za rukom, ali ne i ovog puta. I to ga je izjedalo iznutra. Mozda je poznavao samo par mjeseci ali svaki put kada bi pomislio na nju na licu bi mu se pojavio onaj blesavi osmijeh koji mu je kvario imidz loseg momka. Ipak, bio je odlucan da bude njegova. Ovo mu je bio najvazniji dan u zivotu. Danas stavlja sve na kocku.
***
Mjesto na koje je doveo nije bilo sad Bog zna sta specijalno, ali se sa tog mjesta vidjeo cijeli grad. A on je dobro znao koliko ona voli da gleda stvari sa visine. Ne zbog pogleda, vec zato sto su se ljudi i kuce cinile minijaturnim a to bi ucinilo da i njeni problemi tako izgledaju.
“Stigli smo.” rekao je cekajuci da vidi reakciju na njenom licu.
"Kako si se sjetio?" pitala je sa osmijehom od uva do uva.
Iako je pokusavala da ne izgleda kao da se obradovala, nije joj poslo za rukom.
"Hajde, dodji." rekao je hvatajuci je za ruku. Na trenutak je popustila.
"Gdje idemo sad?"
"Cekaj, sad ces da vidis."
Samo dvadesetak koraka unaprijed nalazio se mali proplanak pun cvijeca. Tamo je vec prije nego sto je posao po nju postavio sve za mali piknik.
"Ta-da." rekao je osmjehujuci se kao malo dijete.
"Ovo si ti uradio?"
"Samo ako ti se svidja?"
"Itekako." rekla je ne sakrivajuci odusevljenje.
Sjeli su jedno pored drugog, iako je ona pokusavala da drzi odstojanje. Njegova blizina je u njoj stvarala neki cudan osjecaj.
 
''Moraćeš da mi objasniš neke stvari.''
"Najmanje sto mogu da uradim jeste da pokusam ".
"U redu. Prvo ti moram priznati da si me bas iznervirala".
"Pa što si onda dosao ako te ja nerviram ".
"Da te vidim, jer si mi bitna "
"Juce mi nije tako izgledalo".
"Ti baš umeš da upropastiš sve".
"To mi je jaca strana ".
"Secas li se sta si mi rekla juce kad sam te pitao sta moze da bude izmedju nas ?"
"Da, rekla sam zid".
" Zasto kad cak i ja mogu da vidim da si luda za mnom".
"Nisam previse laskas sebi ".
"Lazes vidim ti u ocima ".
"Misli sta hoces ".
"Dobro".
"Ali ti i ja znamo istinu ,ma koliko pricala ".
''To je tvoj problem sto mislis tako".
"Znaci li to da ako te sada poljubim tvrdis da neces osjetiti nista?"
"Da". Kako je samo slagala. ''Problem je", rekao je dok se njegovo lice približavalo njenom
" ako te sada poljubim, mislim da nikad necu moći da prestanem".
" Pa ti onda ne.." Nije ni stigla da završi rečenicu njegove usne se već našla na njenima.
" Izludjujes me".
"Nije mi to bila namjera."
''Ali ipak to radiš. Misliš da ćeš dugo izdrzati tako?"
"Kako?" Odgovorila je kroz osmijeh.
"Pa tako, pretvarajuci se da si  "gospodjica nije mi stalo" a iznutra ludis!"
Bio je u pravu ali nije mogla sebe dopustiti da on pobjedi.
"Saberi se" rekla je osmjehujuci se i dalje. 
I onda bez ikakvog prethodnog upozorenja, bez razmišljanja poljubio je ponovo.
Na momenat joj se učinilo da je to uradio jer je bio bespomocan, jer nije mogao da uradi nista drugo. Pored toga razne misli su joj prolazile kroz glavu. Samo joj se jedna cinila kao ispravna. Popusti. Zvucala je tako glasno u njenoj glavi. Strah koji je imala je polako nestajao. Prazninu koju je imala ispunila je radost. Pogledala ga je direktno u oci i kao da je uzivala u onome sto vidi. Nije se dugo osjecala tako, ispunjeno, srecno.
"I?" Njegovo pitanje je prekinulo njene misli. "Sta i?"
"Hoces li napokon priznati?"
"Sta to?"
"Znas ti dobro." I znala je. Znala je da nece moci da provede jos jedan trenutak u njegovoj blizini a da mu ne prizna. Sebi da prizna. Da.. "Da, upravu si. I jesam luda za tobom." Napokon, pomislio je. Srce mi je toliko jako lupao da je mislio da ce mu iskociti iz grudi. Ustao je i poceo da skace i da vice od srece. "Zar je moguce da se ponasas kao dijete?" Pitala ga je.  On se pokusao uozbiljiti ali nije mogao.  Prisao je i ponovo sjeo kraj nje. "Ali ja volim to dijete koje cuci duboko u tebi." Zaglio je toliko jako da je pomislila da ce joj sve kosti popucati od jacine njegovog stiska.
"Volis me?"
"Ubicu te."
"Ali me volis?"
"Volim."
"Ovo mora da je san. Ustini me da se uvjerim da nije."
Ustinula ga je iako je bila zbinjena njegovom reakcijom. "Zasto si toliko iznenadjen?" U njemu je eksplodirao vatromet emocija koje je nakupljao proteklih par meseci. Od kad je poznaje nije vjerovao da ce docekati ovaj trenutak. 'Ona mene voli.' Ponavljao je u sebi ne skidajuci pogled sa nje. "Iako sam bio uvjeren da je i tebi stalo do mene nisam mogao ni sanjati da ces jednog dana popustiti. Da ces mi dopustiti da ti pokazem koliko tek ja tebe volim." Okrenuo je glavu u stranu jer mu se ucinilo da mu se oci pune suza.
"Hej, sta nije uredu. Jesam li nesto pogresno rekla?" Uhvatila ga je za ruku. Privukla ga je k sebi i polozila njegovu glavu u njeno krilo.
"Cemu suze?"
 "Ovo su suze radosnice. Ti si me ucinila najsrecnijim covjekom na cijelo svijetu." Nasmijala se.
"Mislim da nisam toliko posebna kao sto ti mislis."
"Varas se. Ti si jedinstvena. Ti i jesi posebna. Zavoleo sam te od prvog momenta. Privukla si me poput magneta."
"Ali ja nisam radila nista drugacije od ostalih."
"Upozorili su me na tebe. Rekli su mi da se ne zaljubljujem u tebe, jer ako se zaljubim nema povratka."
"Ali ti ih nisi poslusao?"
"Reci mi kako da se ne zaljubim u tebe, tako luckastu, buntovnu. Naizgled odbojnu, arogantnu, ali tako punu ljubavi. Djevojku koja mi je u mislima dan i noc."
"Ali ja sam bila tako uzasna prema tebi." "Nije me bilo briga jer sam znao da je to bila samo maska."
"Kako si to mogao da znas kad ti nisam nista govorila."
"Nije ni bilo potrebe da bilo sta kazes. Pokazala si. Sve one poruke i pozivi gdje sam, kako sam, sta radim, jesam li stigao kuci, bile si dovoljne da znam." 
 U tom trenutku bilo mu je sve jasno. Da bi mogao da zavoli njenu vatru prvo je morao da zavoli njenu hladnocu.


Ako vredi - bori se za nas

Published on 19:38, 04/18,2020

Sa mesta na kom smo stajali videli su se brodovi i čamci kako stoje u luci. Nekako je bilo umirujuće gledati kako minijaturni talasi udaraju o iste. Pogled mi je zalutao u njegovom pravcu. Delovao je zamišljeniji nego inače. "O čemu razmišljaš?" Upitala sam ga ne skrećući pogled sa njega. "Stvarno želiš da znaš?" "Da." Odgovodila sam kroz blagi osmeh. "Iskreno razmišljam o tome kako me ništa više ne raduje kao pomisao na budućnost sa tobom." Rekao i prebacio ruku preko mog ramena. "Zar te nije strah od neuspeha, od onih komplikovanih svađa i nerazumevanja?" Pitala sam ga po malo zabrinuto. "Zapravo ne. Moram ti priznati da su čak i te 'loše' stvari, sa tobom, meni najveći blagoslov." Njegove reči mi ulivaju malu dozu sigurnosti. "Ali šta ako se posvađamo? Ti znaš kakva sam ja." Iako sam mislila da sam to samo pomislila ja sam to izgovorila na glas. "Da, ali ne gledaj na to tako." Zagrlio me je i nastavio. "Evo ja na primer od kad sam te prvi put video, noćima nisam oka sklopio." Glasno sam se nasmejala. Priznajem zvučalo je po malo blesavo ali slatko. "Jao što volim kad te nasmejem, pa se pojave te rupice na tvojim obrazima koje prosto obožavam." Rekao je ljubeći jednu pa drugu. "Dobro, dobro." Rekla sam kroz kikotanje. "Meni ne treba ništa na ovom svetu samo ako me ti ljubiš."  Poljubio me je još jednom. "Kako volim kad me odvedeš u drugu dimenziju." Prošaputao je dok me je grlio. "To je zato što te čuvam u komorama srca u koje niko ne zalazi." Na licu mu se ocrtao osmeh. "Bože koliko te samo volim." I ja tebe, pomislila sam. "Ovako blesavu, ludu i histeričnu?"  "Naravno. Možda mi ponekad smeta što si takva, ali baš takva mi trebaš."  Osmehnula sam se pomalo postiđeno. "Stvarno?" Nama ljubav dobro stoji. "Stvarno!" Njegov zagrljaj je postajao snažniji. "Vidi, imaš oblik svake moje želje. Možda mi se pre tebe sve činilo tako jednostavnim. Ali sada nemam reči da opišem šta mi sve radi samo jedan tvoj pogled. Tvoje oči su klasični romani i poezija. Kao da te sanjam." Poslednji zraci sunca tonuli su u morski ambis. Taj trenutak bio je zapečaćen njegovim poljupcem. Zagrila sam ga jako, kao da nam život zavisi od njega. U jednom momentu je zastao i stavio mi ruke na lice. "Jedino mi je žao što te nisam upoznao ranije." Rekao je gubeći se u mom pogledu. "Nemoj da ti bude. Voli me, sada, pa ćeš imati utisak da me voliš oduvek."


Znam da znas

Published on 00:15, 04/18,2020

Za one koji su uvek bili u njenom okruzenju ona je bila misteriozna djevojka. Nikada nije odavala vise od onoga sto je bilo potrebno. Iako su mnogi pokusavali da naslikaju celu sliku nikada im nije poslo za rukom da spoje celu slagalicu. Uvek je ostajao deo koji, nikome nije pricala. Ne zato sto je krila nesto, vec zato sto je mislila da niko nece razumeti. Zelim taj deo nje koji uporno odbija da da nekome.
 Bila je od onih koje kad zavole vole svim srcem, iako je znala da ce njeno srce kad tad biti ostavljeno. Ali nije marila. Iako sada, kad malo bolje razmislim, shvatam da sam mozda ipak trebao malo vise da se potrudim oko nje. Moja najveca greska je bila bezanje od problema. Cak iako su to bile sitnice. Ignorisao bih je, ne bih joj se javljao danima, a njoj je trebao neko ko ce reci 'hajde da resimo ovo'. A ja sam sve suprotno radio. Verujte mi da se i dan danas kajem zbog toga. Bio sam glup da to ukapiram. Sada je vec mozda I kasno. Mada voleo bih da nije. Nije se mnogo promenilo od tada. I dalje je volim, mozda cak i vise nego pre. Najvise bih sada zeleo da se probudim tamo gde je ona. Da jutro zapocnemo poljupcima i osmesima. Da joj prstima setam po ledjima dok se ona budi jer je to golica. Da je zagrlim I da joj sapnem da svijet nije toliko los koliko je mislila da jeste. Da cekiramo svaku stavku na njenoj listi zelja. Zelim sve snove da joj ispunim. Toliko sam lud. Da zajedno jedemo njen omiljeni sladoled od visnje. Da, naravno da se secam. Kako bih to mogao da zaboravim. Ja sam bio najveci protivnik toga jer po meni sladoled je samo od cokolade. Voleo sam... mislim volim i dalje, to sto mi se uvek smejala  zbog toga. Prihvatala je sve sto je bilo od mene. Cak i suze koje bih joj poslao svojim ignorisanjem. Uvek sam joj se vracao, a ona bi me uvek cekala rasirenih ruku i sa osmehom. Oh taj osmeh. Koliko mi samo nedostaje. Sve bih dao da ga ponovo vidim. Makar na tren.





Delirijum

Published on 00:54, 04/14,2020

Da li treba da te pustim, da odem, da odustanem? Da te ostavim onima za koje mislis da su bolje od mene, onim popularnijim i zgodnijim, onim koje bi prodale sve za jedan tvoj poljubac i pogled.  Da te ostavim ovom novom sistemu kojeg ne poznajem, nisam ja taj tip, nisam za one drustvene veze i one bezveze, ja sam rodjena ta volim svim srcem, onako kao stari ljudi, kao deka koji kaze da mu je za zivot potrebna samo ljubav. Mozda se nekad sretnemo ponovo. Mozda, kad prestanes da se ponasas kao stranac. Glupo zvuci sada, ali ja cu uvijek biti tvoja. A ti i tvoje srce cete uvijek imati mjesta u mom zagrljaju. I ne boj se nece ti biti hladno, pokrila sam te svom svojom ljubavlju koju ti nisam mogla pružiti ovako, mozda i jesam da si mi dopustio. A ta dva smedja oka, koja su u moru istih meni bila posebna, nadam se da ce jednog dana biti presretna uz osobu koja ih voli, mada znam da te nijedna nece voljeti kao ja , ali ipak vam zelim srecu.  Smjestila te u srcu taman da me ne bolis, samo da podsijecas i dajes strpljenja i vjeru da cu i ja jednog dana biti voljena ovako kao sto si ti. Morala sam na kraju shvatiti da me nikada nije volio. Volio je cinjenicu da sam ja voljela njega.


Da li zvezde zažele želju kad mi padamo?

Published on 07:07, 04/12,2020

Kako je noć postajala sve tiša i tiša moje misli su postajale sve glasnije i glasnije. Iako sam pokušavao da ih utišam nekako nisam uspevao.  Da li je moguće da ja ne mogu da prestanem da mislim na nju? Pored toliko stvari kojima pokušavam da zatrpam misli, most između glave i srca je postajao sve čvršći. Zar je moguće da jedna osoba može da ti poremet mir u glavi? Neverovatno je kako lagano korača putevima mog srca. Ne obraćajući pažnju na znakove kraj puta bez ikakvog upozorenja parkira se u najtamnije delove mog uma. Čekaj, zašto je još uvek mrak? Zar ona nije moja svetla tačka, moje sunce? Pitam se ali ja sam taj koji zna odgovor. Dopustio sam da mi postane daleka. Toliko sam je brzo zavoleo da sam pokušao sam sebe da ubedim da nije tako. Kad bi samo odglumila da je ne zanimam možda bih lakše podneo ovo. Ne, nije to bol. To je praznina. Pola mojeg srca krvari, ostavljajući tragove za mnom, da me nađe, da me spasi. Spasi od samog sebe. 
Ali šta ako me je našla, a ja sam slep da to vidim. Šta se dešava sa mnom? Toliko pitanja a odgovor je samo jedan. Samo jedna. ONA! 
Kad bi samo svanulo da okupiram misli nečim drugim. Neke noći tako sporo prolaze, kao da mi se inate. A ona mi pliva po mislima. Zar je stvarno moj ego jači od moje ljubavi prema njoj? Ali zašto? Pa ja bih je branio od svake nepravde i zla. Ne bi postojao teret koji ne bih poneo na leđima samo da ga ona ne oseti. Bože, pa ja ništa ne radim povodom toga. Kao da sam nem. Želim je pored sebe sada, čak je i u mislima vidim. Ali ako upalim svetlo iskliznuće mi kroz prste. Zašto je vučem za rukav, ako sam joj pustio ruku? Ne želim da se opeče na moju hladnoću. To nisam ja. Mislim da nisam takav. To su drugi napravili od mene i nije fer da sada ona ispašta zbog toga. Ipak je ja volim, zar ne? 
Niko kao noć ne može da me natera da ovako razmišljam. Ne znam da li ovo gledati kao rat ili kao pobedu?
Prava istina je da je sa njom sve pobeda.


Tvoje usne po mojoj koži pišu najlepše pesme

Published on 03:00, 04/08,2020

"Ako nešto izgubiš, vjeruj mi, to će biti zbog toga da nešto bolje dobiješ.
Nikad nas nisu dostojni oni za koje se previše borimo ,a oni sami ništa ne daju. "
Ivo Andrić


Prvi sunčevi zraci su se polako ocrtavali po ćoškovima sobe. Okrećem se ka njemu da proverim da li još spava, ali on je već uveliko budan. "Dobro jutro ljubavi." Govori poklanjajući mi poljubac za početak dana. "Dobro jutro srećo." Odgovaram uvlačeći se u njegov zagrljaj. Glavu odlažem na njegove grudi. On me grli I ljubi u čelo. "Volela bih da ovo traje večno." I dalje sanjiva, govorim grleći ga jos jače. "Ti I ja prkosimo vremenu." Rekao je prelazeći prstima po mojoj koži. "Znam da zvuči blesavo, ali oduvek sam verovao da si mi suđena." Smešak se ocrtao na mom licu. "Kako to možeš da znaš?" Pitala sam ga I dalje ne želeći da podignem glavu sa njegovih grudi. "Kad sam te upoznao, u meni si nešto probudila. Nešto što nisam ranije osetio. Nisam znao da mogu ponovo da zavolim nekog I da zaboravim da je život uopšte postojao pre tebe." Uspravila sam se I uhvatila ga za ruku. "Znaš li da si me toliko zasmejavao, stalno se šalio I lupetao mnoge gluposti, a ja sam se toliko glasno smejala da nisam ni primetila kad sam se zaljubila u tebe."  Privukao me je k' sebi, I zagrlio toliko jako da sam pomislila da me nikada neće pustiti. "Ne možeš ni da zamislis koliko te samo volim." Rekao je stežući me sve jače I jače. "Možda ne mogu da zamislim, ali definitivno mogu da osetim." Popustio je taman toliko da mogu da dođem do daha. "Ljubavi, u mom svetu postoji samo jedna valuta, a to je tvoj osmeh." Tako zagrljeni smo ležali satima i pričali o svemu što bi nam palo na pamet. Nama vreme nije značilo ništa sve dok smo bili zajedno. U tim momentima ostatak sveta nije postojao. Sve dok su njegovi prsti bili isprepleteni sa mojima nije bilo važno da li se celi svet ruši. Jer sve što mi treba stane u jedan zagrljaj i smeje se.


Sve sto o tebi cutim u meni urla i luduje

Published on 00:20, 04/04,2020

"Zasto si takva?" Pitao je drzeci me cvrsto za ruku. "Nije vazno, Nista vise nije vazno." Moje oci su se borile sa olujama. "Da li je moguce da mi radis ovo? Da nam radis ovo?" Sunce zalazi. "Mozda ne bi bilo ovako da je bilo drugacije." "Ne bih te pustio tako lako." Lagano sam izvukla ruku iz njegove. "Ali malo je trebalo da ja pustim tebe." "Znam ljubavi."
Rekao je privlaceci me k sebi, dusu mi pokrivajuci rukama. "Da li si se ikada pitao kako je bilo meni?" Oci nemojte me sada izdati. "Dok si lutao nocima, ostavljajuci me sa brigom i nemirima. Moje srece su trajale koliko i sama noc." Samo izdrzi jos malo, mislim u sebi. "Ljubavi sve one koje sam usrecio povredjujuci tebe, svi oni su otisli od mene. A veruj mi da sam sada spreman rasplakati celi svet samo da bih usrecio tebe."  Krece lagano. Sama. Bez ikakvog upozorenja. Kao da je tudja. "Mislila sam da te gubim. Da mi polako izmices. Da ti nisam bitna."  Steze me jako, grli kao da je zadnji put. "Sreco moja, tebe ne bih menjao ni za sto drugih zivota. Zauvek ces biti samo moja." 
 
  
 


I plafon je nebo,kad imaš sa kim da stvaraš zvijezde

Published on 01:25, 04/03,2020

Moja dnevna rutina upropaštena je kišom koja već danima pada. Osjeća se nostalgija u vazduhu. Kroz prazne sobe ove velike kuće odjekuju zvuci vjetra. Prozorima klize kapljice kiše, povremeno zadržavajući se na hladnom staklu u nadi da ću ih pustiti unutra. Zatim svojim dahom na staklu pravim maglu i jednom trenutku zatičem sebe kako ispisujem slova tvoga imena. Sve što dotaknem u tebe pretvorim. Kako bih ubila ovu monotoniju puštam muziku na telefonu. Ali svaka pjesma je u tonu ovog vremena. Onda ja izgubljena u sjećanju provociram suze, koje u inat meni kreću niz obraze. Sergej i Željko znaju da me ubiju s vremena na vrijeme. Moj (ne)mir prekida kucanje na vratima. Utišavajući muziku i bršući rukom suze uputila sam se ka vratima. Ne gledajući kroz špijunku mahinalno sam ih otvorila. Ugledavši njegovo lice nesvjesno sam ispustila telefon iz ruku. Osmijehnula sam se ne progovarajući ni rijeć. Spustio se da mi dohvati telefon ''Zar me nećeš pozvati da uđem?'' rekao je pružajući mi isti. Polako dolazeći sebi izgovaram ''O da, naravno. Uđi, uđi.'' Sprovela sam ga u dnevnu sobu i smjestila pored kamina. Privukla sam mu fotelju, sama, iako je insistirao da mi pomogne. ''Sjedi. Pristaviću čaj da se ugriješ. Mora da si se smrzao po ovom vremenu?'' Krenuo je da odgovori ''Mozda mal...'' ali sam ga prekinula. ''Brzo ću ja, ti ne mrdaj odatle.'' U kuhinji sam napunila šerpu vodom i stavila je na šporet. -Od kuda on ovdje, šta hoće od mene?-  su bila pitanja koja su mi prolazila kroz glavu. I u tom bunilu  opet su mi suze krenule. U iščekivanju vode i brisanju suza osjetila sam njegovoe ruke oko struka. Polako, ne okrećući se prema njemu sam ih sklonila od mene. ''Šta to radiš? Zar ti nisam rekla da ostaneš tamo? Idi.'' Odbijao je da posluša i samo me je okrenuo prema sebi. Njegovo lice se nalazilo samo par milimetara od mojeg. Pogledao me je u oči. ''U tvojim očima je oduvek svega bilo sem suza, odkud one sada?'' Okrenula sam se da završim sa čajem. ''Bilo ih je i prije. Samo što ti nisi bio tu da ih vidiš.'' ''Daj prestani. I sama znaš da u nijednoj nisam pronašao toplinu tih tvojih plavih očiju. I nijedne ruke me nisu nežno a istovremeni tako snažno grlile kao tvoje.'' Odbijajući da se suočim sa njegovim riječima uzela sam šolje i otišla u dnevnu sobu."Čekaj, zar ne želiš da me saslušaš?" Sjela sam u fotelju koja se nalazila naspram njegove. "Kad je trebalo da kažeš sve što imaš nisi, zašto bih sada?" Pogledao me je sa onim svojim očima, znate ono kad vas štene pogleda, tako. "Nema opravdanja za moje postupke. Sve sto sam radio bilo je nepromišljeno. Nisam ni sumnjao da cu te jednoga dana izgubiti na tako glup način. Ti si se samo isključila, kao da ti nikad nisam ni bio bitan." Njegove riječi me nisu dotakle, niti će me ikada dotaći nešto što dolazi od njega. Ili sam možda samo postala imuna na njegove riječi. Ali ne i na njegovo prisustvo. "Šta je bilo lutko, ostala si bez riječi?!" "Naravno da nisam, imam ih i više nego dovoljno, ali ne vrijedi da ih trošim na tebe." Vidjelo se po njegovom licu da mu je zasmetalo to što sam rekla. "Ali ako ti je bas stalo da cujes, evo reći ću ti. Onog dana kad si mi rekao da ne možeš više i da ti treba prostora moje sve je palo u vodu. Trudila sa  se i više nego dovoljno da bih zaslužila takav kraj. Ali eto, ne znam šta drugo da ti kažem. Da ti pričam o mojim osjećanjima je uzaludno, jer ti nemaš srca da bi ti shvatio."
"Čekaj, pa ti misliš da mi nije stalo. Ja sam otišao jer sam mislio da te povređujem. Tačnije znao sam da te povređujem, svaki put kad ti se nisam javio ti si brinula. Svaki put kad si očekivala neku lijepu riječ od mene nisi je dobila." Prekinula sam ga i nastavila "Svaki put kad sam htjela da samo sjedimo na klupi pored mora ti si uvijek imao obaveza. Svaki put kad sam htjela da samo ležimo na krevetu i da pričamo o stvarima koje su nam se dogodile preko dana ti si morao da gledaš utakmicu. Dovoljno ili da nastavim?!?" Gledao me je zbunjeno ali je znao da sam u pravu. Bilo mu je krivo zbog svega što je propustio. Ustao se, uzeo ćebe koje sam bila namjenila njemu, pomjerio je fotelju, raširio je ćebe na tepih pored kamina, nabacao jastuke sa sofe i legao. "Hajde dodji." pružio mi je ruku koju sam rado prihvatila. Povukao me je i našla sam se tačno u njegovom zagrljaju. "Šta ovo izvodiš?" "Lezi i gledaj u plafon." "Ovo je suludo." "Nije, gledaj i zamišljaj zvijezde. I daj mi tvoj telefon." Dala sam mu ga sa čuđenjem. Pustio je moju omiljenu pjesmu. Zagrlio me i poljubio u glavu. "Znam da ovo ne nadoknađuje izgubljeno vrijeme to je sada jedino sto mogu u ovom trenutku da uradim za tebe." "Sasvim je dovoljno. Za pocetak. Ili nastavak." 


Da imaš otrov na usnama svejedno bih te ljubila

Published on 13:51, 04/01,2020

Dva sata posle ponoći. Zvoni mi telefon. Broj nepoznat ali ipak se javljam. 
"Halo."
"Molim te ne prekidaj. Samo me saslušaj."
"Da li znaš koliko je sati?"
"Znam, ali molim te me saslušaj."
"Jesi li ti to pijan?"
"Jesam, ali od ljubavi za tobom."
"Laku noć."
"Ne, ne. Čekaj. Samo pet minuta."
"Imaš dva."
"Veruj mi nećeš zažaliti."
"Hmm zažalila sam onog dana kad sam te upoznala."
"Sve si pogrešno shvatila."
"Nisam ja ništa pogrešno shvatila. Dovoljno je što si dopustio da drugi imaju uticaja na našu vezu."
"Dozvoli mi da objasnim."
"Vreme ti polako ističe."
"Znaš kako se mesec i zvezde vole? 
Mislio sam da će i naša ljubav biti takva..
Ali ti si otišla. Ne znam da li ti je bolje bez mene. Ne znam hoće li meni ikada biti bolje bez tebe. Ali znam jedno, I za ovo jedno te molim.  Ne daj da nam umru uspomene.
Ne briši nam slike. Ne briši nam poruke. Ne briši mi broj. Pusti da te s’ vremena na vreme podsetim kakva je to ljubav bila prava u pogrešno vreme. Otvori oči, I pogledaj u dubinu svoje duše koju znam da imaš.
I ako ti budem ikada nedostajao, makar na milisekundu, ako ti bude zafalilo nešto u životu, a to budem ja moj broj će biti isti adresa takodje. Naše omiljeno mesto, biće isto. Samo nemoj, molim te nikad nemoj to da prećutiš. Možda je bolje da se u pogrešno vreme mi pravi volimo nego da se ne volimo nikad. Bolje je da tada budemo pravi. Ako me volis i dalje nemoj ne oklevaš, molim te znaš da sam ja bio i ostao tvoj. Sad i zauvek."
"Volela bih da mogu da ti kažem da te ne volim..."
"Ali, znam da uvek postoji ono ali.."
"Ali.... ja bih radije spavala sad."
"Ja bih najradije da sam sad pored tebe. Da ležimo zajedno zagrljeni."
"Pa ti dodji."


I da ponekad boli te koliko volim te od bola bi umrla

Published on 14:05, 03/31,2020

Moram ti odati priznanje. Nisam očekivao da ću te ovako brzo zavoleti. Nije mi bilo ni na kraj pameti da ću ležati noćima budan i misliti o tebi na  načine koje ni sam ne razumem. Nikada nisam upoznao nekog ko će me navesti da se ovoliko preispitujem. "Šta sam uopšte radio pre nego što sam te sreo?"  Znam da je možda i pogrešno vreme, ali duboko u u ovom buntovničkom srcu mom želim da budeš prava. Univerzum me je nekako usmerio ka tebi. I u startu je to bila neverovatna magnetna privlačnost da je nemoguće da si trebala da budeš samo neko u prolazu. 
Jednom prilikom su me pitali šta je za mene dom. I sve što mi je u tom trenutku padalo na pamet si bila ti. Ti i taj tvoj ludački osmeh koji bi i astronaute naveo da zvezde traže na Zemlji. Jedina si zbog koje bih želeo da me u moru drugih talasi dovedu baš do tebe. Hemija između dvoje ljudi je najčudnija nauka od svih. Zaljubio sam se u tebe zbog milion nekih malih stvari koje nisi ni znala da si radila. Shvatio sam da ljubav ne čini stvari jednostavnim, već vrednim. A ja, ovako ludo zaljubljen ne mogu priuštiti sebi da te izgubim.


Zajedno nikada nećemo biti izgubljeni između želja i strahova

Published on 15:25, 03/30,2020

 U trenutku se samo stvorio ispred mene. Ne znam kako niti odakle. Nije mogao da zna da ću biti baš ovde, na našem mestu. Baš u ovom trenutku.

 Želim da ga zagrlim. Želim da omota svoje snažne ruke oko mene i poljubi me i da mi jedan zadnji trenutak. Želim da zarije svoje prste u moju kožu i privuče me uz sebe kao da me ne može imati dovoljno. Sebična sam. Želim to iako me slama. Umesto toga, ustajem. Odlazim. Iako svaki delić moga tela želi da ostane.  Ne stižem daleko. Već osećam njegovu ruku kako hvata moju.

 "Nikada ti nisam rekla da moje ruke oko tvojih leđa nisu bile samo zagrljalj. Bile su držanje celog sveta u tim trenutcima. Tada sam se osećala najsigurnijom I najsrećnijom. Ko zna kakav bi smo svemir sagradili samo da smo uspeli da potrajemo. Znaš, nikada ti nisam rekla kako bez tebe ne umijem. I onoga dana kad si odlučio da odeš samo sam ćutala I gledala. Gledala kako ti bez mene umiješ." Ni na kraj pameti mi nije bilo da ću ovo moći izgovoriti a da mi se oči ne napune suzama. A opet reči su same izlazile.

Nisam mogla da protumačim njegov izraz na licu. Neko kao što je on ne odaje svoja osećanja tek tako. Ali njegove oči su bile pune nekog nemira. "Zašto si mi prećutala ovo?" Upitao me je stavljajući svoje ruke na moja ramena. "Zašto si ti odlučio da odeš?"  Par minuta nije progovarao ništa. U jednom momentu je pognuo glavu I privukao me k' sebi. "Verovao sam da radim pravu stvar." Izustio je kroz skoro pa nečujni jecaj. "Hej.." pokušala sam nešto da kažem ali nekako nisam uspevala da nađem odgovarajuće reči. Iako mi je izgledalo kao da treba da ga pustim, ja sam ga svom snagom držala. Znam da mi je prošli put ostavio samo rane, ali koliko god odbijala sebi da priznam, jednostavno je. Sve vreme ovog sveta želim da provedem sa njim. Nekako sam se izvukla iz njegovog naručja I stavila mu moje ruke na lice. Palčevima sam mu obrisala suze. "Hej, sve će biti u redu." Iako ništa nije bilo. "Zar me ne mrziš?"  Upitao me I dalje odbijajuci da me pusti. "Stvarna istina je da te ne mrzim. Iako ne znam čime si zaslužio da bude tako." Na njegovom licu pojavio se blagi osmeh. Sledeće što sam osetila su bile njegove usne na mojima. 

Tada, u tom momentu sve ono što sam mesecima unazad pokušavala da zaboravim se ponovo vratilo. Koliko god taj poljubac kratko trajao meni se činilo kao da je večnost. "Voleo bih da ovo može da traje zauvek." Rekao je dok me je gledao direktno u oči. Poljubio me je još jednom pa nastavio. "Moram ti priznati nešto." "Reci." "Strah me je, nikada se nisam ovako osećao zbog nekoga. Stalo mi je do tebe. Ne znam da li ću ikada sebi oprostiti što sam te ostavio tako. Zbog moje slabosti I ovog glupog ponosa koji mi nije dao da se borim za tebe. Od takvih kao što si ti, ne dižu se ruke. Takve kao što si ti se čuvaju kao poslednja sreća bez koje nema života. Nemoj se ljutiti na mene što ću te često doživljavati kao čudo. Oprosti mi molim te zbog svega kroz šta si morala sama da prolaziš." Nije mi bilo svejedno. Reči ne mogu tek tako izbrisati prošlost. Previše je strahova u meni da volim, a još više da ne volim. "Oprostiću ti, ali samo ovaj put." Rekla sam pomalo ljutito. "Nemoj da zažalim zbog ovoga." Nasmejao se i poljubio me. "Nećeš, obećavam." Ništa mi nije bilo draže nego videti njegov osmeh.



«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 19 20 21  Sledeći»