Sveto je ono pred cime drhtis, a cemu se divis

Published on 21:43, 06/03,2015

Ne prodje ni jedan dan da ne pomislim na nju. Devojku smedje kose i smedjih ociju. Uvek je sa sobom donoslila osmeh. Secam se trenutaka kada bi dok bih je ljubio oblikovala osmeh svojim mekim usnicama. Nekako cu te trenutke najvise da pamtim. Tada je ona postala deo mene. Kada bih stao nasprem nje i pogledao je u oci, video bih jedan novi univerzum koji se krio duboko u njenim ocima. Sa njom bi mi svaki dan bio novi izazov jer mi nikada nije dala da otkrijem sve o njoj. Uvek je postojao deo nje koji bi cuvala za sebe. I to me je vezivalo sve vise i vise za nju. Imala je cistu dusu, neiskvarenu. Bila je poput ruze, sva nezna, prelepa a opet postojalo ono trnje zbog kojeg sam bio na oprezu. Njeno srce je bilo otvoreno za mene i moju ljubav. Setim se ja tako svega, svega sto me je vezivalo za nju. Setim se dodira, poljubaca, zagrljaja, smeha, srece a najvise ljubavi. Voleo bih da za deset godina ona bude ta koju cu nazvati svojom. Ona pokraj koje cu docekati svako jutro, gledajuci je dok spava, dok joj lice maze zraci sunca i onaj osmeh koji se pojavi na njenom licu kada me ugleda pored sebe. Ona koju cu zagrliti i znati da drzim ceo svet u svojim rukama. Ona koju cu nazvati svojom pred Bogom. I na kraju ona koju cu zvati majkom svoje dece. Sada se setite one ruze, i trnja koje ta ruza ima. To trnje je tu da je ne bih povredio, a povredio sam je. I kajem se zbog toga. Kajem se zbog svake suze koja je potekla njenim rumenim obrazima, zbog svake koja je unistila njen predivan osmeh. Osmeh koji ja sam unistio, i zbog kojeg sada skupo placam. Zbog toga, ako ikad pozelim da je vratim, moracu debelo da se potrudim da vratim taj osmeh nazad na svoje mesto. Sebi nikad necu oprostiti ako vidim taj osmeh zbog nekog drugog. A mogla je biti moja. Moja ruza. Moj svet. Moje sve.


Pozdrav iz NY

Published on 14:39, 06/03,2015

Moj današnji mir remeti poruka ''Samo da ti javim da sam stigao u New York. Već mi nedostaješ. A ponajviše tvoj smijeh i tvoje oči.''Ipak se javio, iako je proslo dva dana od kad je krenuo. ''Drago mi je što si se javio, ali ja ne mogu reći isto za tebe. Nisi mi ostavio ništa po čemu bih te pamtila.'' da se razumijemo nema razloga zašto bih ga se uopšte sjećala. On ne predstavlja ništa u mome životu. Samo mi je drag. ''Znam, već sam ti rekao da sam na brzinu otišao iz Kotora, i nisam stigao da ispunim dato obećanje.'' ''Ma u redu je'' i onko to nisam očekivala od nekog kao što je on. ''Kad se vratim obećavam da ću ga ispuniti. I sjeti se šta sam ti rekao ima da bijemo momka koji ti je slomio srce i ja i Minas.'' ''Ma daj, on i onako više ne postoji, bar ne u mome srcu.'' ''Ne možeš mene da prevariš, znam ja da se u tvome osmijeh krije nešto više od radosti i sreće.'' I znao je, stvarno me je pročitao. Nijesam se samo smijala kada sam bila srećna, smijala sam se i kada sam bila tužna, i kada sam umirala iznutra, stalno sam se smijala. Pored toliko ljudi on je bio jedini koji je uspio da pročita taj moj lažni osmijeh. Možda mi je i zbog toga drag. ''Dobro, shavtam šta želiš da kažeš.'' ''Samo da znaš da bih sve dao samo da mogu da čujem tvoj osmijeh ponovo.'' ''Šališ se, zar ne? Uostalom ako budeš htjeo biće prilike kad se budeš vratio.'' ''Čekaćeš me?'' ''Neću'' nema razloga da te čekam ''ja sam i onako tvoja 'drugarica' sjećaš se?'' ''Direktore, naravno da se sjećam šta sam rekao. Pazi šta radiš dok mene nema, nemoj da se zaljubljuješ u pogrešne. Pa da i njih moram da bijem.'' ''Nadam se da je to bio sarkazam, i ne boj se neću se ja još dugo zaljubiti, tako da će ti ruke biti čiste.'' ''To ćeš čekati mene, pa da ja ti srce neću lomiti već nešto drugo...'' ''Opet te priče, moram da idem, nemam cijeli dan za priču sa tobom. I onako je cijeli New York pred tobom.'' ''Dobro mala, neću te zaboraviti. Čućemo se mi ponovo.'' 


Euforija

Published on 08:00, 06/03,2015

 

Volim harmoniju, mir a ponajviše pravdu. Miroljubiva sam, i imam dar za mirenje ljudi. Brzo se naljutim, a još brže odljutim. Volim ljepotu u svim oblicima. Za sebe mogu da kažem da sam umjetnička duša, volim muziku i volim da slikam. Nikad nisam voljela da prelazim preko 'mrtvih' da bi dostigla svoje ciljeve, uglavnom zaobiđem leševe. Omiljena boja mi je plava, vjerovatno zbog mojih plavih očiju. Izgleda da sa njima vidim svijet u plavom. Znam biti tvrdoglava i neodlučna. Suština moje neodlučnosti je razmišljanje. U većini slučajeva ja tačno znam šta želim, ali tražim druge mogućnosti ili rešenja mada se uvijek vratim na ono što sam zacrtala. Moja želja za nekim balansom me tjera da tražim manu svemu i to samo kako bih postigla idealizam. Pokušavam da i mentalno i emocionalno izbalansiram stvari. Ipak sam ja vaga, da naglasim dupla. Za sve imam argumente za 'za' i za 'protiv' , ali se nekako više vodim svojim instiktom. Sve što zamislim to i ostvarim. Osoba sam koja voli sitnice. To najviše pamtim, zato za mene važi parola ''sitnice me očaraju, sitnice me razočaraju''. Želim da ljudi cijene kada im pomognem, ne moraju da uzvraćaju, to mi ne treba. Samo da cijene. Ne volim da niko upravlja sa mnom. Volim sama da stvaram, ne kako neko drugi ne bi preuzeo zasluge već zato što volim samostalnost. 
Oslanjam se na energiju ljudi. U koliko mi nečija energija ne odgovara ja se povučem. Neki bi to gledali kao poraz, ali ne i ja. Ja se samo sklanjam od negativnih ljudi, ne volim pesimizam, pogotovo ne u enormnim količinama. Stvorena sam za sreću, mir i ljubav. Kažu da sam zaljubljive prirode, ali nisam. Istina je da kad volim, volim i ne puštam. Iskrenost mi nikada nije bila problem. Sve što mi smeta reći ću ti u lice, do tebe je sviđa li ti se ili ne. 

 


Nismo isti

Published on 01:29, 06/03,2015

…A meni i dalje cijeli svijet stane kad ga sretnem.
I još uvijek mi se noge oduzmu toliko da ne mogu koraka napraviti. Pa samo čvrsto zatvorim oči, bez obzira na to gdje se nalazila i zamolim Boga da mi da snage. 
Ja još uvijek skrenem pogled, još uvijek previše boli da bih ga mogla hrabro pogledati u oči i odglumiti sreću. Kako izdržati pogled od mog muškarca koji je sad svačiji samo ne moj?! Od tog stranca čiji svaki milimetar tijela znam. Od tog stranca za koga i dan danas dušu dajem. Koga branim, na koga ne dam. Nedostaje mi u svakoj sekundi u danu. Nedostaje mi svakog dana dok hodam sama ulicama ovog grada, nedostaje mi da ide kraj mene, jede sladoled i sav se zamaze, i da se onda naljuti na mene sto mu se smijem, ne shvatajuci koliko je najsladje biće na planeti. Nedostaje mi da budem uz njega dok obavlja svoje svakodnevne obaveze. Nedostaje mi da mi se smije mojim glupostima. Nedostaje mi da mi odvrne flašu kad ja nemam snage. Nedostaje mi ono njegovo -mhmmm. Nedostaje mi da brojim mladeze po njegovom tijelu. Nedostaje mi da dok sama lutam po prodavnicama tražim i gledam šta bih mu mogla kupiti, šta bi mu dobro stajalo.
Nedostaje mi da me dok hodamo odjednom, zagrli i poljubi pred svima, nedostaje mi taj osjećaj ponosa što je takvo biće moje. Nedostaje mi da ga u ovim tihim proljecnim vecerima ugledam ispred ulaza kad izlazim. Nedostaje mi da ga tad sa one predzadnje stepenice zagrlim, poljubim, udahnem njegov miris i da krenemo u naše šetnje, s rukom u ruci. Nedostaju mi one naše noći kraj mora, da pričamo, da bude tu dok gledamo kako se Mjesec presijava na vodi. Nedostaju mi one noći na našoj klupi sa pogledom na grad. Nedostaje mi ta tišina sa njim. Najveći mogući mir sam osjetila u tim trenucima. Nedostaje mi da mu prepričam sve knjige koje sam pročitala a koje su me oduševile. Nedostaje mi da mi on priča o svojim snovima i planovima. Nedostaje mi da ga vidim optimističnog, kako stvarno vjeruje u sebe, da može postići šta god želi. Nedostaje mi da zaspim u njegovom naručju. Nedostaje mi da se probudim usred noći i da posmatram njegovo lice dok mirno spava. Nedostaje mi da me privuce sebi svaki put kad se trzne iz sna. Nedostaje mi da bude ponosan na mene. Da me ohrabruje, da bude moj oslonac. Nedostaje mi da se brine za mene, da me čuva. Nedostaje mi da me svaki put kad se rastajemo prvo poljubi u jedno pa u drugo oko. Nedostaje mi da mu u najvećim trenucima sreće pišem pisma i na taj način sve priznam. Nedostaje mi da mu smišljam poklon za novi rođendan, čim stari prođe.
Nedostaje mi toliko da još uvijek brojim dane naše veze. Još 18 da prođe i eto naše prve hiljade :) Nedostaju mi i svi oni tužni trenuci. Nedostaje mi da mu brišem suze sa lica, i da ga tješim i preklinjem da prestane plakati, dok mi se i samoj suze slivaju niz obraze. Nedostaje mi da slušam o tome šta mu sve predstavljam. Nedostaje mi da mi priča o našoj budućnosti. O našem djetetu, kako mi ništa neće dati da radim, kako će se on brinuti za našu malu porodicu. Nedostaje mi da me laže kako sam jedina, posljednja, da nikad nikog u životu nije toliko volio, da nikad nikog više neće toliko voljeti. Nedostaje mi da me voli najviše na svijetu. Nedostaje mi da ga volim najviše na svijetu.
Željela bih da nikad ne bude sam. Da uvijek ima nekoga da bude tu za njega, nekog da ga vodi, da mu nikad ne dozvoli da padne. Voljela bih da zavoli nekoga ko će mu se znati dati, nekoga ko će biti njegov u potpunosti. Voljela bih da spozna onu pravu sreću, onu koju sam mislila da ima kraj mene, onu koju sam ja osjecala kraj njega.
Jedan od mojih najvećih strahova je da se njegovi snovi neće ispuniti. Da neće uspjeti pronaći sebe, svoje mjesto pod ovim nebom. Drugi moj najveći strah je da će pronaći sve to, kraj nekoga drugog. Da ja neću biti dio njegovog sna.
A sa krajem svakog novog dana, sve smo bliži tome, sve smo dalji mi.
Sa krajem svakog novog dana više postajem svjesna toga da smo doživjeli kraj. On i ja…nikada više.


Uvenula ruža

Published on 23:50, 06/02,2015

On je za mene od prvog dana bio nedodirljiv. Uvijek je bio kao neko dijete željno igre, a i ja sam bila. Mada ja sam se uvijek nalazila na granici, znate iza one žute linije. Uvijek je postojalo nešto da me odbije, nešto što bi rekao ili pak uradio. Ponekad je znao stati ipred mene i samo posmatrati. Njegove oči su bile tako čiste i nevine, imao je jedva primjetan mladež na donjem kapku lijevog oka. Sitnica koja i nije tako bitna, a ipak vam okupira pažnju. To su one male stvari zbog kojih ćete pamtiti određenu osobu. Njega neću pamtiti po tome, pamtiću ga po osmijehu. Priznajem, vremenom mi je prirastao srcu ali ne dovoljno čvrsto da tu i ostane. On je poput one najljepše ruže u bašti. Onu koju čuvate od kada je samo mali pupoljak. Pa je zalivate svakoga dana kako bi izrasla u najdivniju i najprivlačniju ružu koja če vas svojim mirisom mamiti. I vi ćete joj prići, pomirisati i ako vam se svidi njen miris, a hoće, ubraćete je. Zatim ćete je staviti na posebno mjesto. Vjerovatno u neku lijepu vaznu kako bi se još više isticala. Sve će to biti uzalud jer će na kraju ona uvenuti, a vi ćete potražiti drugu. Neku još ljepšu od te predhodne. Naćićete je. I tako u krug.  Isti slučaj je i sa njim. Uvenuo je. Izgubilo se ono što postojalo. Rijetko ga se sjetim, rijetko ga i pominjem. Možda je tako i najbolje. Pronaći ću novu ružu, ali neću je brati. Diviću joj se iz daleka. Onako kako se malo dijete divi novoj igrački. A uvenuće kad se ugasi moja ljubav, do tada će se hraniti istom. To može potrajati vječno, sve zavisi do sledeće osobe i do toga koliko je spremna održavati tu ljubav. 


Ljudi koje znam (S i B)

Published on 12:38, 06/02,2015

Poznajem S***** još od septembra. Priznajem upoznala sam je slučajno, a možda i nije bilo tako slučajno. Možda je trebalo da je upoznam. Možda se sve dešava sa razlogom. Valjda je sudbina umiješala prste. Ipak njena priča je krajnje neobična. Upoznala je B**** igrom slučaja i nije ni slutila da može ukrasti mali dio nje koji ona još nije bila spremna da da. U početku je sve bila samo igra, čisto gubljenje vremena. Ona nije bila spremna za ništa ozbiljno, a on se kako se činilo oporavljao od duge veze i ljubavi koja ga je ostavila u nedoumici. Oni su se dopisivali i viđali skro stalno. Nije bila baš sigurna da li treba da se prepusti ovom ljubavnom izazovu. Jednog vikenda dogovore se oni da se vide. Ona naravno nije znala šta da očekuje od toga sastanka jer praktično se nije ništa dešavalo. Odlučila je da pređe preko sebe i da mu pruži makar jednu šansu. Kada je to uradila na neki način je dovela svoj integritet u pitanju. Izvede on nju u šetnju pored mora, ali omete ih jedan njegov drug i ona se tu naljuti. Naravno žensko ko žensko digne nos, ali ostane sa njim tu. Kada su nastavili sa šetnjom pričali su o tome i on njoj kaže kako je sve pogrešno shvatila. Čuj pogrešno shvatila, momak imaš 19 godina i ne znaš šta želiš od života. To je naravno nju pogodilo i malo joj je falilo da zaplače. On je to primijetio i poljubio ju je. To je nju još više zbunilo a koliko se činilo i njega. Kasnije se ispostavilo da je ona za njega na neki način bila proba kako bi ustanovio da li može da prebilo bivšu djevojku. Čak je poslije njihovog susreta bilo priče o pomirenju, koje kako vidim nije uspjelo. Kako to znam? Šta da vam kažem nađem se na pravo mjesto u pravo vrijeme. I ako sada njeno srce ne želi to da prizna polako je počela a se zaljubljuje. Ali njoj treba jedan glas razuma koji će joj reći ''Šta se nerviraš zbog idiota? Zvaće te kad postane bivši i kad ti postaneš nečija.'' 
Zato draga moja, znam da ćeš pročitati ovo, usresredi se na sebe. Ti makar znaš šta želiš od života, a on treba prvo da rasčisti sa sobom pa da pokuša nešto sa tobom. Sjeti se šta ti je Nikola rekao, septembar je tvoj. Opusti se sada, uživaj. Ljubi te tvoj safirčić. ;*


Muško-ženska prijateljstva

Published on 18:23, 06/01,2015

Šta mislite, da li su moguća? Naravno da jesu. I to su čak i bolja od ženkih. Zašto tako mislim? Pa jer ne postoji nikakvog rivalstva.  Momci vam neće zavidjeti ako imate lijepu figuru, bolje nalakirane nokte, šminku i slično. Oni nikada neće izmisliti neke svađe ili razlog da ne budu tu.  Oni su tu da vam budu braća. Da vas posavjetuju, da vam ukažu na vaše greške i da vas upute na pravi put. Imam i ja par takvih drugova. Tu se sada postavlja pitanje zaljubljivanja. Kako mogu biti sigurna da neće doći do međusobnog zaljubljivanja? Naravnoo da mogu jer da bih nekog smatrala drugom mora ispuniti određene kriterijume. To vi sami postavljate i ne treba da budu visoki. I ne treba suditi nekome po prošlim greškama. Imam razniih drugova od osoba koje su totalno opuštene do pravih mekušaca. I ne osuđujem ih ni zbog čega, niti ću ikada. Tu sam da ima pomognem koliko mogu.


Violencia

Published on 13:30, 06/01,2015

Siempre me ha gustado la primavera porque le recordaba el amor. Pero todo ese amor que tenía unas pocas palabras para destruir. Él llegó a casa borracho y empieza a romper o tirar cosas. Sabía que a veces me golpeó. Yo perdoné lo reconfortante saber que soy culpable. Nunca he estado, pero ¿qué hago yo elegí ninguna otra. Cuando estaba sobrio cumplir todos mis deseos, pero luego vino un período de oscuridad. Después de que él siempre estaba borracho. Todo lo que hizo hasta que cruzó los límites de mi paciencia, y sucedió cuando él me golpeó mientras estaba en el segundo mes de embarazo. Por supuesto que me perdí un hijo, y él acaba de dejar nuestro hogar. Me quedé solo. Han pasado algunos años desde entonces y ahora estoy felizmente casado y tengo dos hijos. El punto de mi historia es que no debemos tolerar la violencia, no importa en qué límites puede ser. Entre la violencia.


Prokleta je Amerika

Published on 13:09, 06/01,2015

S' tobom je sve drugacije. Do sad' nisam osjecala nista ovakvo. Zaljubljena sam, tek sada to shvatam, i da nikad' prije nisam bila. Bez obzira na sve kilometre koji nas dijele meni srce zatreperi na spomen tvog imena, osmijeh je neopisivo velik, ogroman, kad' se sjetim onog tvog pogleda koji me izludio. Pa taknem usne vrhovima prstiju i ponovo osjetim tvoje na njima. Onda premjestim kosu na jednu stranu ramena i osjetim tvoje poljupce na vratu. Vruc dah. Cujem tvoj sapat, tvoje rijeci. I tisina sa tobom ima svoj zvuk.. Pogledam u dlan i zamislim tvoju ruku u svojoj, tvoje prste isprepletene s' mojima, crvsto, najcvrsce, a opet tako njezno.. Kako bih voljela da si sada tu, pomislim. Najgore je tako kad' dodje noc, pa lezim sa jednom jedinom zeljom, da si sa mnom. Onda se trznem.. I falis mi! Nijedan svjetski jezik ne sadrzi te rijeci koje bi mogle opisati to nedostajanje! I lakse mi je kad' pomislim na to da i ti zelis da sam sa tobom, sada.. I vjerujem ti. Da, vjerujem ti iz nekog neobjasnjivog razloga. Ulijevas mi neku sigurnost svojim djelima i pogledima, kao da mi govoris da mogu racunati na tebe bilo kada i bilo gdje.. Bez obzira na to sto nam vrijeme donese i sto nam sudbina odredi, ti ces uvijek imati posebno mjesto u mom srcu. I kad' se vratis za godina pogledacu te onako kao i prvi put! I sve ces znati iz tog pogleda, vjeruj mi.. M


Ja slaba k'o nikad, ti dovoljno jak..

Published on 02:14, 06/01,2015

Najveća moja greška od svih je što uopšte te znam, ali ja i dalje želim da te gledam dok ne zatvorim oči. Zadnjim otkucajem srca da ti kažem da te volim. I kada nestane sve znaj da ću te čekati u nekom drugom životu. Ako umrem prije tebe nemoj da plačeš, ja ću biti pored zvijezde koju si htjeo da mi skineš.Obećaj mi da volećeš i kada prođu godine, a ja ti obećavam da ostaću u inat svakom porazu i obećavam ti da voljeću i zauvjek biću tu. Ne želim da tamo gdje si bio ti bude samo sijenka tvoga osmijeha. Znaš ponekad si hladan pa duši stvaraš nemire. Prećutiš dosta stvari koje želiš da kažeš jer se bojiš nekog početka. U životu je sve prolazno, ali to ćeš znati kada shvatiš da si pravu ljubav prokockao. Za neke stvari smo krivi oboje, ali si samo ti kriv za odustajanje. A to što te ja volim, nema veze. Zaboravi me. Izbriši sve što te sa mnom spaja. Tako je najbolje. I nemoj da mi pišeš jer ne želim da te shvatim. A kada budeš ne upotrebljiv umri u samoći.


Na na na na

Published on 00:10, 06/01,2015

https://www.youtube.com/watch?v=wwCykGDEp7M

 https://www.youtube.com/watch?v=Ra-Om7UMSJc

https://www.youtube.com/watch?v=5anLPw0Efmo

https://www.youtube.com/watch?v=bnVUHWCynig

https://www.youtube.com/watch?v=TJAfLE39ZZ8 

 https://www.youtube.com/watch?v=rp4UwPZfRis

https://www.youtube.com/watch?v=8YzabSdk7ZA

https://www.youtube.com/watch?v=Ahha3Cqe_fk

 https://www.youtube.com/watch?v=JXmUYdOVJtc

 https://www.youtube.com/watch?v=Vzo-EL_62fQ

 https://www.youtube.com/watch?v=p2Rch6WvPJE

 https://www.youtube.com/watch?v=hLQl3WQQoQ0

https://www.youtube.com/watch?v=JF8BRvqGCNs

 https://www.youtube.com/watch?v=DksSPZTZES0

https://www.youtube.com/watch?v=XjwZAa2EjKA

https://www.youtube.com/watch?v=0G3_kG5FFfQ

https://www.youtube.com/watch?v=VAfSuuPMrp4

https://www.youtube.com/watch?v=6JnGBs88sL0

 https://www.youtube.com/watch?v=ZSM3w1v-A_Y

https://www.youtube.com/watch?v=N6O2ncUKvlg

 https://www.youtube.com/watch?v=yTCDVfMz15M

https://www.youtube.com/watch?v=SR6iYWJxHqs

 https://www.youtube.com/watch?v=agrXgrAgQ0U

 https://www.youtube.com/watch?v=NWdrO4BoCu8

 https://www.youtube.com/watch?v=rywUS-ohqeE

 https://www.youtube.com/watch?v=koJlIGDImiU

 https://www.youtube.com/watch?v=jqpAgMxhx30

 


Ruševina

Published on 22:03, 05/31,2015

Ono po čemu ga pamtim jesu motori. Volio je motore gotovo koliko i mene. Ali na kraju su ga i motori koštali života i mene. Redovno je išao na trke, ponekad sam i ja išla sa njim, ne zato što sam htjela već iz straha da ga ne izgubim. Znao je o to dobro, ali ipak je birao motore preko mene. Govorila sam mu da prestane sa time, ali me nikada nije poslušao. Držao je do sebe, tako je bilo i ovaj put. 'Danas moram duže da ostanem kako bih isprobao par novih trikova. Želiš li da pođeš sa mnom?' 'Danas ću ostati kod kuće, ne mogu više da strijepim hoće li ti se nešto desiti, pa ću ići sjutra.' Nisam ni slutila da sjutra nećemo doćekati. I tako dok sam ja sređivala po kući zazvonio mi je telefon. Uzela sam telefon u ruke i na ekranu se prikazivao nepoznat broj. Javila sam se. 'Halo, da li je to Sofija?' 'Da, zašto?' 'Ja sam Lazar, Stefanov drug. Ne znam da li me se sjećaš.' 'A da sad se sjećam, kaži šta nije u redu.' Ne znam kako da ti ovo saopštim, ali Stefan je imao saobraćajnu nesreću. sada se nalazi u bolnici i još nismo sigurni da li će se izvući.' 'Kako se to dogodilo? Pričaj nemoj samo da ćutiš.' 'Diđi  u bolnicu, sve ću ti objasniti.' 'Stižem.' Spakovala sam neka njegove stvari i dokumenta, i uputila se prema bolnici. Na ulazu me je dočekao Lazar. 'Prvo se smiri, i sve ću ti ispričati.' 'Hoću da ga vidim.' 'Ne možeš sada, trenutno je u operacionoj sali. Ne puštaju  nikoga.' 'Šta se dogodilo? Pričaj!' Vikla sam na njega i rukama udarala po njemu. On me je samo pustio i kada sam prestala zagrlio me je kako bi pokušao da me utješi. 'Vozili smo se nas petorica po autoputu, i odjednom se ispred nas našao kamion. Pokušali smo se skloniti u stranu ali sa jedne strane je bio zid a sa druge 10 metara provalije. Stefan je na prvi pogled izbjegao kamion, ali kako je kamion ulazio u krivinu tako ga je zakačio zadnjim dijelom i Stefan je udario i zid.' 'Nisam smjela da ga pustim da ode danas, trebala sam ga zadržati kod kuće.' 'Nisi ti kriva, put je danas trebao biti prohodan, bez saobraćaja, ali još se ne zna odakle se taj kamion stvorio.' U to izlazi doktor iz operacione sale. Potrčah prema njemu. 'Doktore kako je?' 'Sada se nalazi u stabilnom stanju, zaustavili smo krvarenje, ali moraćemo da pratimo njegovo stanje narednih 24 sata kako bismo se uvjerili da neće doći do nekih komplikcija. ' 'Mogu li da ga vidim doktore?' 'Naravno, sestra će vas odvesti do njega,' 'Sestro!' 'Pođite za mnom.' Uvela me je u sobu gdje se nalazio on. 'Nemojte ga uzrujavari, i budite što kraći.' 'Hvala.' Ležao je mirno poput djeteta, ali njegov mir su kvarili zvuci aparata i cjevčice koje su bile prikačene za njega. Prišla sam mu i uhvatila ga za ruku. Naslonila sam glavu na njegovu ruku i počela da plačem. Kako je mogao ovo da mi priredi. 'Došla si.' stiskao mi je ruku jedva izgovarajući to. 'Naravno da jesam, jer te voli, ali isto tako došla sam da ti kažem da češ morati da odlučiš ili ja ili motor.' 'Kako možeš to da mi tražiš, znaš koliko volim tebe i motore. Ne mogu da biram, znas i sama,' 'Moraćeš ovoga puta.' 'Ne mogu.' 'Moraš.' 'Žao mi je.' Kada je to rekao znala sam da je izabrao motore. 'I meni je' rekla sam i samo otišla. Kasnije sam saznala da se oporavio, ali da su ostale posledice. A posledice su te da nije više mogao da vozi motor jer je imao teško oštećenje kičme i svaki napor bi mu ugrozio zdravlje. Izabrao je ono što više voli, a to ga je koštalo mene. Pokušao je da se vrati ali nijesam dozvolila jer neću da budem ničiji drugi izbor. 


Pusti ga da ode

Published on 23:19, 05/30,2015

Ponekadljubav je i kada one koje volimo pustimo da odu.  Džozef O'Konor

 

 

 Jutro budi me, u vazduhu osjećam da će ovaj dan donijeti nešto loše. Ali koliko loše može biti kad je on pored mene. Okrećem se prema njemu, a on mirno spava pored mene. Pogledaj ga samo, kako je divan. Sinoć me je izveo na večeru. Sve je bilo predivno, tako je sve lijepo isplanirao i ruže, i svijeće i muziku. Obožavam ga.Ovu idilu i prisjećanje mi prekida zvuk njegovog telefona. On se ne budi, i ja uzimam njegov telefon. Čitam 'Sigurno si još kod nje, ja sam stigla, čekaću te u tvom stanu.' Šta, kako? Nije moguće. Vraćem telefon na prvobitno mjesto i pravim se da nisam ništa vidjela. 'Dobro jutro ljubavi.' onako mamuran mi govori. 'Dobro jutro. Jesi li lijepo spavao?' 'Jesam, pored tebe sam spavao kao anđeo.'  Uzima telefon i naravno čita poruku. 'Ljubavi iskrsao mi je neki posao, pa moram da palim.' 'Okej, i ja imam neke obaveze danas.' Ljubi me i odlazi. Neću da paničim, ali ko je ona? Ustvari nije ni bitno, šta ja imam od toga ako saznam ko je. Ništa. Odustajem od svega, od njega, od zajedničkog života, od svega.  Oko sedam sati mi stiže poruka 'Dolazim za 10 minuta, moramo da razgovaramo.' ovo ne sluti na dobro. Znam da će da mi kaže kako me napušta zbog nje. Otvara vrata, i kreće da se pozdravi sa mnom. Izmičem se. 'Šta nije u redu?' 'Htjeo si da razgovarmo, pa počni.' Nešto promrmlja i poče da priča ' Slušaj, ja tebe volim i ti si za mene jedina na svijetu ali postoji  nešto što ti nisam rekao. Zato što je nebitno.' 'Nastavi, nastavi' 'Sjećaš li se onog perioda kad smo bili na doslovno na ivici? E tada sam upoznao nju i počeo sam gajiti neka osjećanja prema njoj.' 'Zbog nje si jutros onako izletio?' 'Da ali samo da joj kažem da je gotovo i da ne želim više da je vidim.' Šta da mu kažem, da mu oprostim ne mogu i neću. 'Molim te oprosti mi.' 'Idi.' 'Ali ja te volim.' Volim i ja tebe pa te ne varam. To sam prećutala. 'Znam da i ti voliš mene.' 'Ne, ne volim te. Prezirem te, gubi se iz mog života, odlazi!!' 'Stvarno tako želiš?' 'Da' on se okrenu i krenu ka vratima. Par puta se okrenuo, želeći da ga zaustavim ali ne pustia sam ga da ode. Htjela sam da vrištim da ostane, da ne ide, ali ispao je toliko jadan da ga više ne bih ni pogledala. Ali jesam, izašla sam na tersu kako bih ga gledala kako odlazi. U trenutku kada je krenuo da pogleda gore ja sam se odmakla da me ne bi vidjeo. I samo sam ga pustila da ode.


Moj je princ već nečiji

Published on 22:15, 05/30,2015

'Ne možemo više da budemo zajedno.' To je sve sto mi  je poslije njega ostalo. Ta prokleta poruka koja je označila kraj.  Ni sama ne znam šta mi je trebao. Ništa dobro mi nije u životu donio. Samo bol, patnju i suze. Sjećam se kada sam skoro svako veče plakala zbog njega, zbog njegovih gluposti. Mogla sam bezbroj puta da ga napustim, ali nisam. Imala sam razloga, stvarno jesam. Nego ja luda, volim ga pa neka ide do vraga. Oprosti jednom, oprosti drugi put, treći, četvrti . Zašto?! Da bi on mene na kraju ostavio. Neka je proklet.  'U redu, ako ti tako želiš. I meni  odgovara tako.' Upravo tako sam mu odgovorila samo da ne ispadnem slaba. A bila sam. Suze su mi išle dok sam mu to pisala. Nakon toga sam pokušala da budem hladna, ne ravnodušna već hladna. I uspijevalo je u početku. Nekako se bol smanjio i ja sam nastavila sa životom. Sve do prije nedelju dana kada sam ga ponovo vidjela. Ovoga puta nije bio sam, bio je sa nekom djevojkom. Prvo sam pomislila kako je lijepa, ali već na drugi sam se zapitala šta to ona može da mu pruži a ja ne mogu. I tada shvatam, nisam ja u pitanju , on je. Njemu nikada nije ništa dovoljno kako mi se čini. Koliko god tražio mene u njoj, nikada me neće pronaći u drugoj.  I onda se događa nešto čega sam se plašila, on je ljubi, onako kako je mene nekada ljubio. Srce mi staje, u trenutku prestaje da kuca i ja skrećem pogled. Odlazim samo da mi ne bi krenule suze. Sve se ponovo vraće, i bol i suze. Suze smo izviru, pokušavam da ih zaustavim ali ne ide. Same teku. Kao da sve ono što  nisam osjećala proteklih dana sada izlazi. Ne mogu da izdrzim ovu bol. Sada je njen, ali ja ga opet želim natrag. Da me grli, da me ljubi, da me mazi, da mi nježno šapuće da me voli. Sve mi to nedostaje.  Ali šta ja tu sada mogu sam je ovako htio, pa neka mu je. Trudiću se da nastavim bez njega. Hrabra sam, jaka i znam da mene neko čeka tamo daleko. Negdje gdje ljubav pobjeđuje i gdje smo važni samo mi.


Sve ono što je nestalo

Published on 00:22, 05/30,2015

Gledam na sat, prošla je ponoć a ja i dalje razmišljam šta je moglo biti. Prestani to raditi sebi, ne vraćaj se u prošlost. Bitna je budućnost, prošlost je prošlost sa razlogom. Ali ne mogu da prestanem da ga sanjam. Vidim kako mi prilazi, osjećam njegov dodir, miris ali mu lice ne vidim. Zašto, pitam se? Da li je to znak da ću prestati da se sjećam i da su ovo poslednji djelići njega koji su mi ostali integrisani u pamćenju? A možda je to znak da mi mi se neko drugi počeo sviđati ali da ja to još ni sama ne znam jer možda ne želim sebi da dopustim da se ponovo zaljubim. Niko to ne zna. Jedina stvar koje se plašim više od svega jeste da se neko drugi, blizak njemu zaljubi u mene. Samo zato što bi me uvijek podsjećao na moje davno neispunjene snove, a i taj neko bi znao da ne mogu da mu maksimalno pružim ono što zaslužuje jer je onaj idiot pokupio skoro sve. Mada sam rekla da ću se truditi, ali će on morati uložiti više napora da me zadrži jer ću ga tjerati od sebe. A voljeću ga, nije da neću.


Blizina - II dio

Published on 15:04, 05/29,2015

... ja sam ta koja će ispaštati zbog toga. Jednom mi dobar drug rekao da sa njegovom blizinom samo povređujem sebe. Ali to nije tačno. Ja ne mogu da povređujem sebe jer znam da ja prem njemu ne osjećan ništa više.  'I sama znaš da te neću povređivati više.' 'Znam, i drago mi je zbog toga.' U suštini sve se svede na nedostajanje. U koliko ja želm, a želim ja ću ga i zaboraviti. I niko ne može da me ubjedi u suprotno. 'Pa zašto se onda povlačiš, predaješ?' 'Zato što je sve ono što sam prema tebi gradila palo preko noći u duboki bunar koji nema kraja.' 'I odustala si od mene?' 'Odrekla sam te se. Zauvjek.'


Realnost udara

Published on 00:36, 05/29,2015

Nijedna žena od nas se nije rodila hladna, arogantna, odbojna. Uvjek smo bile djevojčice koje su vjerovale u ljubav, bile umiljate, nježne i romantične dok bismo ljubile idiota. A onda smo odrasle u žene, koje jednostavno više u ništa ne vjeruju. A zašto da zbog jednog muškarca koji nas je povrijedio prestanemo vjerovati  ljubav? To nema nikakvog smisla. Svako zaslužuje šansu. Naravno, samo ako je vrijedan toga, i ako si sigurna da si spremna da se suočiš sa posledicama svog izbora.Trebamo biti jake, odlučne, pomalo i ponosne. Ne previše, ali čisto da imamo neko svoje ja. Kada mi kažu da treba da se borim za nekoga koga volim pitam ih zašto? Predhodnih 7-8 mjeseci sam se trudila oko momka koji mi se sviđao kao oko nikog u životu zašto recite mi. Da bi on, koji je znao za to simpatisanje, bio zaljubljen u drugu djevojku i nije imao hrabrosti da mi to prizna već me je samo vukao za nos i koristio moja osjećanja. Zamislite koliko samo đubre čovjek može da bude kada je momak ladno došao kod mene i ispitivao me razne stvari o njemu tipa 'šta me je to privuklo kod njega, koje su njegove osobine, bla, bla bla'  i sve to kako bi uporedio moje mišljenje sa njenim. Iskreno da vam kažem ne vjerujem više u ljubav, ne samo zbog ovoga već zato što sam ja svu ljubav koju sam imala potrošila na njega. Ostala mi je samo mrvica kako bi me spriječila da postanem ravnodušna. I plašim se da će sledeći koji dođe da se pita hoću li ga moći voljeti kao što sam njega voljela. Odgovor će uvjek biti negativan, jer ja za to ljubavi više nemam, a i on je sam rekao da mi je neće vratiti nazad. Možda ću ja sa nekim novim moći da ima sve, ali i to sve će biti malo jer neću imati da mu pružim ono najvažnije. Ljubav.


Romeo i Julija

Published on 10:00, 05/28,2015

Nismo bili tipičan par. U ostalom niko i nije zna da smo par. Zašto? Pa odgovor na to pitanje je jednostavan, jer je naša ljubav bila zabranjena i nemoguća. Prkosili smo ljudima svime. U inat svima smo uspijevali. Održavali smo našu ljubav susretima iza ponoći. I tada je naša ljubav bila najčistija i najiskrenija. Vi znate kako u ponoć nesrećno zaljubljenima ljudi fale doplo jače, tako je i naša ljubav bila duplo jača. Znao je da me iznenadi, a ja sam voljela ta njegova iznenađenja. Vjerovatno se pitate koja je poenta cijele ove priče? Pa ovako da vam kažem, ljubav je najmoćnije oružje na svijetu. Ljubav ima toliku snagu da pametnog čovjeka napravi budalom, ali parove kao što smo ja i on ljubav samo daje moć. Mislite da je lako preko dana proći pored njega i truditi se da ne pokažeš bilo koju vrstu emocije. Nije. Tu vam je potrebno snage i suzdržanosti. Proći a ne zagrliti ga ili poljubiti. Srce mi stane na trenutak kad ga ugledam. A šta ću, volim ga isuviše da bih žrtvovala našu ljubav. Znate šta su ljudi pričali ''Što manje ljudi zna da si srećan, duže ćeš biti.''


«Prethodni   1 2 3 ... 15 16 17 18 19 20 21  Sledeći»