Podseti me svaog dana

Published on 09/22,2020

Eho njegovog vriska je bilo jedino što se moglo čuti. Na trenutak joj se učinilo da je čak i potok prestao da žubori. "Vrištiš kao devojčica." Nije mogla a da se ne našali. "Ne vrištim.." Bio je siguran da će je ubediti da je pogrešno čula. "Pa, tako je zvučalo. Kao vrisak malene devojčice." Zadirkivala ga je. "Nisam vrisnuo." Prekrstio je ruke pretvarajuči se da ga je to uvredilo. "Pa šta je onda to bilo?" Želela je da čuje njegovo objašnjenje za zvuk koji je izašao iz njegovih usta. "Ništa, samo propali pokušaj da nedobijem srčani udar sa mrvicom dostojanstva." Ubrzao je korak ne želeći da je sluša kako se smeje. "Znači ipak je bio vrisak?" Dobacila je pokušavajući da ga sustigne. Stao je na kameni most i seo. "Mrzim te." Rekao je i podigao nos, ruke su mu i dalje bile prekrštene. "Ali zašto? Pa ja sam divna." Okrenuo se prema njoj. "Jesi skoro uvek, ali to nije sada. Zaista, ponekad pomislim da su andjeli i đavoli vodili ratove oko tebe, i kada su videli da ni jedna strana ne može da pobedi napravili su kompromis." Sela je pored njega. "Ne znam da li da te sada gurnem sa ovog mosta ili da te poljubim." Promrmljala je. "Na to sam upravo i mislio. Anđeo i đavo. Ali pošto vidim da se dvoumiš, mogu li ja da biram?" Nagnuo se ka njoj očekivajući poljubac. "Ne." Ustala sje i nastaviila da hoda. On je ostao da sedi. "Upravo si mi slomila srce." Zastala je, okrenula se ka njemu. "Molim? Ti imaš srce?" Pitala ga je sa čuđenjem i ubrzala korak. Ne zadugo, krenuo je da trči ka njoj. I njen korak je prešao u trčanje. "Šta to radiš?" Nije se okrenula. "Želim da dobijem svoj poljubac." Glas mu je bivao sve bliži i bliži. "Možeš samo da sanjaš." Koliko god da je brzo trčala on je bio brži. "Pa uvek su me učili da za snovima treba trčati." Stigao je i uhvatio za ruku. "Snovi ti nikada ne mogu pobeći." Dodao je. Pogledala je u njega a zatim i u njegovu ruku. "Užas." Bilo je jedino što je rekla. "Možeš li da budeš hladna negde drugde?" Nije želeo da joj pusti ruku iako mu je njen pogled to stavio do znanja. "Ne bar još dva sata." Nije mu se dopao njen odgovor. Privukao je k sebi i poljubio. "I? Jel ti se dopao?" Pitao je sa uzbiđenjem u glasu. "Ne znam, zaboravila sam." Ponovo je poljubio. "Nadam se da nećeš ponovo zabpraviti, ali i da zaboraviš..." nasmejao se "...podsetiću te." 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=379505

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Podseti me svaog dana