Pogresno mesto, pogresno vreme. 1

Published on 01/18,2021

 

Nisam htela da budem ovdje. U ovom bučnom i zagušljivom klubu „Novi početak“ , kako ironično. „Hajde dođi sa nama da igraš, ne možeš celu noć tu da sediš.“ Sestra me je uhvatila za ruku praveći onaj tužni izraz lica.

„Idite vi, nisam baš raspoložena za igranje.“

„Dobro, kako hoćeš, ali nemoj više da piješ.“ Otišla je.

„Neću.“ Tek sam počela. 

Nekoliko čaša vina kasnije za stolom mi se pridružio neki momak. Delovao mi je poznato, ali nisam mogla da se setim odakle.

„Izvini, znamo li se?“ Pitala sam ga mrzovoljno.

„Još uvek ne.“ Napravio je pauzu kako bi seo pored mene. „Ali bih voleo da se upoznamo.“

Setila sam se. „Ne. Najbolje bi bilo da odeš.“

 „I da te ostavim u takvom stanju.“

„Ne moraš da brineš za mene, dobro sam.“

„Očigledno je da nisi. Ispričaj mi šta je bilo. Uzgled ja sam Aleksa“

 „Pa  Aleksa, mislim da nisi došao ovde sa slušaš mene, nego muziku.“

„Da ali mi se iz daleka činilo kao da te nešto muči pa sam morao da proverim da li je sve u redu.“

„Sad kada si video da jeste možeš da nastaviš svojim putem.“

 „To govore osobe kojima je haos u glavi.“

 „Zar se toliko vidi?“

„To si ti rekla. A sada da čujem.“

„Dobro, dobro. Pre samo par sati završila se moja četvorogodišnja veza. Razlog zbog kojeg je raskinuo sa mnom bio je, citiraću „Previše si dobra za mene.“ A prava istina je da sam ja svoja pravila prekršila zbog njega. Bla, bla, bla i tako sam završila ovde slomljenog srca i sama. Dobro ne baš sama, ali kao da jesam. One se provode a ja ovde sedim i jadam se tebi.“

Odmahnuo je glavom. „Ako bih te sada pitao da mi nabrojiš stvari koje voliš, koliko će ti biti potrebno da nabrojiš sebe?“ Glasilo je pitanje na koje je sam odgovorio. „Vidiš kad izgubiš nekoga koga voliš to boli. Ali kad izgubiš sebe u toj vezi to boli duže.“ Ovo mora da je jedna od njegovih mudrosti. Nastavio je. „Ali ja ću ti pomoći da to ispraviš.“ Tako sve počinje.

„Znači ti si jedan od onih koji igraju igrice.“ Bila je konstatacija koju je odmah shvatio.

„Pa hajde onda da se igramo.“ Nemam snage za ovo.

„Kako to misliš?“ Na licu mu se pojavio onaj zlobni osmeh.

„Za početak ćeš mi reći kako se zoveš.“

„ Tea.“ Promrmljala sam. Izgleda da je vino počelo da deluje.

„Dobro Tea, pravila su sledeća. Dodelićemo jedno drugom nadimke. Prepričavaćemo jedno drugom šta nam se dogodilo tokom dana. Dane ćemo započinjati sa dobro jutro, a završavati ih sa laku noć.“ Da li da mu kažem da prekine odmah ili da ga pustim da završi. Hmmm, tako sam i mislila. „Izlazićemo zajedno,  upoznaćemo jdeno drugo sa prijateljima, pričaćemo celu noć. Držaćemo se za ruke, grliti i ljubiti.“

Zaustavi sve dok još možeš, govorio mi je glas u glavi. „I?“ Je bilo jedino što mi je izašlo iz usta.

„Ko se prvi zaljubi, gubi.“ Izgovorio je sa puno samopouzdanja.

 „Dogovoreno.“ Sad je kasno glupačo.

„Oh, ovo je bilo isuviše jednostavno.“ Rekao je po malo razočaran.

 „Pre bih rekla da ću ja pobediti u ovoj tvojoj igrici.“

„Zbog čega misliš da će biti tako?“ Opet taj prokleti kez.

„Jer ti ne znaš ono što ja znam.“ Okrenuo se prema meni i pružio ruku kao znak početka 'igre'.

„Znači dogovorili smo se?“ Uradila sam isto.

„Da.“

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=380452

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Pogresno mesto, pogresno vreme. 1