Plavi Safir blog

Želim ti da uvijek imaš šta da sanjaš i voliš

28. decembar. 2014  U Kotoru nigdje snijega. Uželjela sam ga se, nisam ga vidjela ko zna koliko. Sve bih dala samo da ga makar vidim, dobro ne baš sve. Znam koga ću da pitam. Mislim on je jedini otićao kući, a tamo ima snijega koliko želiš. Voljela bih da mi to napravi, ali nisam sigurna da će htjeti.  Ipak ću da rizikujem, pitaću ga. 

''Nešto bih te zamolila da mi uradiš i bilo bi mi drago kad bi to uradio?'' ''Reci šta je u pitanju?'' Diši, diši i piši. ''Da li bi mogao da mi napraviš Sneška Belića, da mi ga slikaš i pošalješ?'' ''Baš sam sad mislio..'' reče to sarkastično a ja sam već izgubila nadu.  ''Molim te :( '' ''Ne pada mi napamet da izlazim napolje da se kvasim ovako bolestan da bih pravio sneška.'' Vidiš da neće, nisi trebala da ga pitaš. ''Bolestan? Ni onog malog od dvije grudve? Ja bih tebi napravila.'' Molim te pristani. ''Aj važi ali poslije.'' On je baš divan, prava je dušica. ''Aa-a obožavam te, hvala, hvala, hvala, nemoj samo da zaboraviš :)''  

 Poslije par sati se napokon oglasio, bilo je i vrijeme jer sam već počela da gubim strpljenje.

''Evo Sneško, nemoj da se sprdaš kako je ispao.'' Kez na licu mi je bio od uva do uva.''Neću.'' Imao je malo problema dok mi je slao sliku, što je i sam doduše priznao. ''Kakav sam ćutuk, ne znam kako da ubacim sliku.'' ''Haha ajde.'' požurivala sam ga jer nisam mogla da dočeka da vidim kako je ispao. ''Čekam da se učita.'' I napokon stiže. ''Znaš li kako si me obradovao ne mogu da ti opišem. Stvarno te obožavam. Hvala ti.'' Ljubav, ljubav, ljubav. ''Nema na čemu, ruke su mi se smrzle.'' Obožavam ovog momka više od svega na svijetu.''Još jednom ti hvala, hvala,hvala. Blago tvojoj djevojci kad je budeš našao, ali ozbiljno.'' ''Kuku njoj kad me malo bolje upozna.''Ne lupaj, ako si mogao meni što me znaš 3 mjeseca da napraviš Sneška, ko zna šta ćeš sve njoj da napraviš.'' ''I ti si na osnovu toga zaključila da sam divan. Imam više mana nego dobrih osobina.'' ''Ajde mi molim te navedi jednu od tih mana. Da nisi oženjen?'' ''Nisam ali sam ćutuk za ljubav.'' 

Ovo su samo male sitnice koje su mene činile srećnom, a dolazile su od njega. Dolazile su od njega, osobe koja je svaki moj dan ispunjavala radošću, a bili smo samo prijatelji. Osoba sa kojom mi je završila stara, a započela Nova godina.  Ali isto tako, koliko mi pružao ljubav u nekom nedefinisanom obliku, toliko mi je i bola donio. Nekad svjesno, a nekad nesvjedno. Mada ne krivim ga, sama sam dopuštala. Voljela sam ga, a sada ne znam. Niti ga volim niti ga mrzim jednostavno ne osjećam ništa. Kao da je sve ono što sam osjećala prema njemu 8 mjeseci nestalo. Puf, samo tako. Ali ja mu i dalje želim sve najbolje u životu. Znam da i on meni želi jer mi je napisao ''Ti zaslužuješ da budeš srećna sa nekim ko je bolji od mene.'' ali on ne zna da ja to dugo vremena neću moći jer je moje sve ostalo kod njega. Ipak neka uvijek ima ono što sanja i što voli.