Plavi Safir blog

Ne prodje ni jedan dan da ne pomislim na nju. Devojku smedje kose i smedjih ociju. Uvek je sa sobom donoslila osmeh. Secam se trenutaka kada bi dok bih je ljubio oblikovala osmeh svojim mekim usnicama. Nekako cu te trenutke najvise da pamtim. Tada je ona postala deo mene. Kada bih stao nasprem nje i pogledao je u oci, video bih jedan novi univerzum koji se krio duboko u njenim ocima. Sa njom bi mi svaki dan bio novi izazov jer mi nikada nije dala da otkrijem sve o njoj. Uvek je postojao deo nje koji bi cuvala za sebe. I to me je vezivalo sve vise i vise za nju. Imala je cistu dusu, neiskvarenu. Bila je poput ruze, sva nezna, prelepa a opet postojalo ono trnje zbog kojeg sam bio na oprezu. Njeno srce je bilo otvoreno za mene i moju ljubav. Setim se ja tako svega, svega sto me je vezivalo za nju. Setim se dodira, poljubaca, zagrljaja, smeha, srece a najvise ljubavi. Voleo bih da za deset godina ona bude ta koju cu nazvati svojom. Ona pokraj koje cu docekati svako jutro, gledajuci je dok spava, dok joj lice maze zraci sunca i onaj osmeh koji se pojavi na njenom licu kada me ugleda pored sebe. Ona koju cu zagrliti i znati da drzim ceo svet u svojim rukama. Ona koju cu nazvati svojom pred Bogom. I na kraju ona koju cu zvati majkom svoje dece. Sada se setite one ruze, i trnja koje ta ruza ima. To trnje je tu da je ne bih povredio, a povredio sam je. I kajem se zbog toga. Kajem se zbog svake suze koja je potekla njenim rumenim obrazima, zbog svake koja je unistila njen predivan osmeh. Osmeh koji ja sam unistio, i zbog kojeg sada skupo placam. Zbog toga, ako ikad pozelim da je vratim, moracu debelo da se potrudim da vratim taj osmeh nazad na svoje mesto. Sebi nikad necu oprostiti ako vidim taj osmeh zbog nekog drugog. A mogla je biti moja. Moja ruza. Moj svet. Moje sve.

Volim harmoniju, mir a ponajviše pravdu. Miroljubiva sam, i imam dar za mirenje ljudi. Brzo se naljutim, a još brže odljutim. Volim ljepotu u svim oblicima. Za sebe mogu da kažem da sam umjetnička duša, volim muziku i volim da slikam. Nikad nisam voljela da prelazim preko 'mrtvih' da bi dostigla svoje ciljeve, uglavnom zaobiđem leševe. Omiljena boja mi je plava, vjerovatno zbog mojih plavih očiju. Izgleda da sa njima vidim svijet u plavom. Znam biti tvrdoglava i neodlučna. Suština moje neodlučnosti je razmišljanje. U većini slučajeva ja tačno znam šta želim, ali tražim druge mogućnosti ili rešenja mada se uvijek vratim na ono što sam zacrtala. Moja želja za nekim balansom me tjera da tražim manu svemu i to samo kako bih postigla idealizam. Pokušavam da i mentalno i emocionalno izbalansiram stvari. Ipak sam ja vaga, da naglasim dupla. Za sve imam argumente za 'za' i za 'protiv' , ali se nekako više vodim svojim instiktom. Sve što zamislim to i ostvarim. Osoba sam koja voli sitnice. To najviše pamtim, zato za mene važi parola ''sitnice me očaraju, sitnice me razočaraju''. Želim da ljudi cijene kada im pomognem, ne moraju da uzvraćaju, to mi ne treba. Samo da cijene. Ne volim da niko upravlja sa mnom. Volim sama da stvaram, ne kako neko drugi ne bi preuzeo zasluge već zato što volim samostalnost. 

Oslanjam se na energiju ljudi. U koliko mi nečija energija ne odgovara ja se povučem. Neki bi to gledali kao poraz, ali ne i ja. Ja se samo sklanjam od negativnih ljudi, ne volim pesimizam, pogotovo ne u enormnim količinama. Stvorena sam za sreću, mir i ljubav. Kažu da sam zaljubljive prirode, ali nisam. Istina je da kad volim, volim i ne puštam. Iskrenost mi nikada nije bila problem. Sve što mi smeta reći ću ti u lice, do tebe je sviđa li ti se ili ne.