Sveto je ono pred cime drhtis, a cemu se divis

Published on 06/03,2015

Ne prodje ni jedan dan da ne pomislim na nju. Devojku smedje kose i smedjih ociju. Uvek je sa sobom donoslila osmeh. Secam se trenutaka kada bi dok bih je ljubio oblikovala osmeh svojim mekim usnicama. Nekako cu te trenutke najvise da pamtim. Tada je ona postala deo mene. Kada bih stao nasprem nje i pogledao je u oci, video bih jedan novi univerzum koji se krio duboko u njenim ocima. Sa njom bi mi svaki dan bio novi izazov jer mi nikada nije dala da otkrijem sve o njoj. Uvek je postojao deo nje koji bi cuvala za sebe. I to me je vezivalo sve vise i vise za nju. Imala je cistu dusu, neiskvarenu. Bila je poput ruze, sva nezna, prelepa a opet postojalo ono trnje zbog kojeg sam bio na oprezu. Njeno srce je bilo otvoreno za mene i moju ljubav. Setim se ja tako svega, svega sto me je vezivalo za nju. Setim se dodira, poljubaca, zagrljaja, smeha, srece a najvise ljubavi. Voleo bih da za deset godina ona bude ta koju cu nazvati svojom. Ona pokraj koje cu docekati svako jutro, gledajuci je dok spava, dok joj lice maze zraci sunca i onaj osmeh koji se pojavi na njenom licu kada me ugleda pored sebe. Ona koju cu zagrliti i znati da drzim ceo svet u svojim rukama. Ona koju cu nazvati svojom pred Bogom. I na kraju ona koju cu zvati majkom svoje dece. Sada se setite one ruze, i trnja koje ta ruza ima. To trnje je tu da je ne bih povredio, a povredio sam je. I kajem se zbog toga. Kajem se zbog svake suze koja je potekla njenim rumenim obrazima, zbog svake koja je unistila njen predivan osmeh. Osmeh koji ja sam unistio, i zbog kojeg sada skupo placam. Zbog toga, ako ikad pozelim da je vratim, moracu debelo da se potrudim da vratim taj osmeh nazad na svoje mesto. Sebi nikad necu oprostiti ako vidim taj osmeh zbog nekog drugog. A mogla je biti moja. Moja ruza. Moj svet. Moje sve.


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=253590

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Sveto je ono pred cime drhtis, a cemu se divis