“Moj svaki znala si grijeh, al’ opet bi me ljubila.”

Published on 05/01,2020

 

''Imaš lepe oči.'' rekao sam joj. ''Volela bih da ti ih dam na kratko, da vidiš kako je lepo voleti te.'' Rekla je i počela da se smeje ludo. Volim kad je uhvati to neko ludilo,pomislih u sebi, kad počne bez prestanka da priča, da se smije, i da iz minute u minutu mijenja svoj izraz lica. Gledam krišom, da slučajno ne bi prekinuo to njeno ludilo, u kojem je beskrajno sretna.
U jednom trenutku zastade, okrenu se prema meni i reče ''Svi pišu o ljubavima sa plavim očima poput neba ili mora, a nitko o onim smeđim u kojima sam se svaki puta gubila kada bi ih vidjela, gubila kao u šumi i uživala u svim lijepotama i glasnim tišinama.'' Odakle sad to, pomislio sam. ''Ali lepotice moja, imaš najlepše oči koje sam ikada video.'' ''To ti tako vidiš, za mene su tvoje najlepše, oči u koje stanu sve misterije ovog svijeta, a opet one su sve sto znam i volim.''  Ponekad me iznenadi svojim rečima, i ne bi mi bilo svejedno da je neko drugi voli, ne smije. Samo ja je mogu voljeti, onako bezuslovno, onako  svim srcem, kao da ne poznajem ništa drugo, ništa osim nje. 

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=320372

Leave a Reply

One Response to “Moj svaki znala si grijeh, al’ opet bi me ljubila.”