Da imaš otrov na usnama svejedno bih te ljubila
Published on 04/01,2020
Dva sata posle ponoći. Zvoni mi telefon. Broj nepoznat ali ipak se javljam.
"Halo."
"Molim te ne prekidaj. Samo me saslušaj."
"Da li znaš koliko je sati?"
"Znam, ali molim te me saslušaj."
"Jesi li ti to pijan?"
"Jesam, ali od ljubavi za tobom."
"Laku noć."
"Ne, ne. Čekaj. Samo pet minuta."
"Imaš dva."
"Veruj mi nećeš zažaliti."
"Hmm zažalila sam onog dana kad sam te upoznala."
"Sve si pogrešno shvatila."
"Nisam ja ništa pogrešno shvatila. Dovoljno je što si dopustio da drugi imaju uticaja na našu vezu."
"Dozvoli mi da objasnim."
"Vreme ti polako ističe."
"Znaš kako se mesec i zvezde vole?
Mislio sam da će i naša ljubav biti takva..
Ali ti si otišla. Ne znam da li ti je bolje bez mene. Ne znam hoće li meni ikada biti bolje bez tebe. Ali znam jedno, I za ovo jedno te molim. Ne daj da nam umru uspomene.
Ne briši nam slike. Ne briši nam poruke. Ne briši mi broj. Pusti da te s’ vremena na vreme podsetim kakva je to ljubav bila prava u pogrešno vreme. Otvori oči, I pogledaj u dubinu svoje duše koju znam da imaš.
I ako ti budem ikada nedostajao, makar na milisekundu, ako ti bude zafalilo nešto u životu, a to budem ja moj broj će biti isti adresa takodje. Naše omiljeno mesto, biće isto. Samo nemoj, molim te nikad nemoj to da prećutiš. Možda je bolje da se u pogrešno vreme mi pravi volimo nego da se ne volimo nikad. Bolje je da tada budemo pravi. Ako me volis i dalje nemoj ne oklevaš, molim te znaš da sam ja bio i ostao tvoj. Sad i zauvek."
"Volela bih da mogu da ti kažem da te ne volim..."
"Ali, znam da uvek postoji ono ali.."
"Ali.... ja bih radije spavala sad."
"Ja bih najradije da sam sad pored tebe. Da ležimo zajedno zagrljeni."
"Pa ti dodji."
