Do grla strahom ja sam zakopcana, l ipak reci cu na glas;

Published on 05/05,2020

Da te volim 




"Taj zid sto si podigla da ti niko ne pridje... Ja sam na njemu napisao da te volim."  Znala sam da je istina to sto mi upravo rekao. Iako sam negdje davno ovo procitala, nekako sve sto mi je on govorio imalo je neku novu notu, neki novi osjecaj. "Nije bas zid." Odgovorih po malo posramljena cinjenicom da me on poznaje bolje od mene same. "Zid, oklop, stit, nazovi to kako hoces. Ali, moras da znas da cu ja sve uraditi kako bi ga ti spustila." Izgovorio je to sa nekom sigurnocu. Htela sam da verujem u njegove reci. Ali nekad je tesko da verujete u reci koje su vas jednom slomile. "Ubijas me sa tvojim cutanjem. Reci nesto. I da je najgore, samo nemoj da cutis." Rekao je stavljajuci svoje ruke na moje lice. "Ako sad kazem ono sto mislim, nikad necu moci to da povucem." Da te volim. "Prihvaticu sve." Zagrlio me je. Poslednji atom vjerovanja u meni, da muskarac moze zapravo biti iskren i govoriti istinu,  je progovorio. "Sve sto mogu da ti kazem je..." zastala sam na trenutak. "Reci." Pogledala ga direktno u oci i nastavila. "Da te volim."  Eto. Rekla sam. I talas sumnje me je odmah udario u glavu. Mozda nisam to trebala da kazem. Sta ako sam pogresila? Ali, da to nisam rekla, zivela bih sa tim recima dupoko zakljucanim u tajnim odajama srca. A on bi ziveo u neznanju. "Mozda ce glupo zvucati, ali ja sam to znao. Moje srce je znalo." Na njegovom licu se pojavio osmeh. Cak se i ocima smejao. A u tim ocima sam se gubila. "Mogao si jedino da mislis, ali ne i da znas." Osmeh mu je postajao lepsi. "Iskreno, verovao sam u to da i ti mene volis." Kako? Postavila sam sama sebi pitanje, a on kao da mi je procitao misli. "Znam da se pitas kako, ali moguce je. Na razne nacine si mi pokazivala da ti je stalo. I to mi je bilo dovoljno da ne odustanem, da se borim. Da se borim sa tvojom strazom koju si postavila ispred tog dvorca u kome si se skrivala. Secas li se kad si mi rekla da ne treba da te cekam, da nastavim, krenem dalje?" Ponekad kazem ono sto ne mislim. "Kad si rekla da nisi vredna moje borbe i ljubavi?" Cemu ovo vodi. "Sjecam se." Nastavio je. "Vidis, za mene si ti uvek bila vredna. I cekanja, i borbe, a najvise ljubavi." Ponovo me je zagrlio. Negov zagrljaj je ovog puta bio drugaciji, imao je drugaciji osecaj. Osecala sam se kao da se nalazim tamo gde pripadam. Kao da sam nasla kraj lavirinta u kome sam dugo bila izgubljena. Njegov zagrljaj je moj dom. 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=377919

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Do grla strahom ja sam zakopcana, l ipak reci cu na glas;