Tvoje usne po mojoj koži pišu najlepše pesme
Published on 04/08,2020
"Ako nešto izgubiš, vjeruj mi, to će biti zbog toga da nešto bolje dobiješ.
Nikad nas nisu dostojni oni za koje se previše borimo ,a oni sami ništa ne daju. "
Ivo Andrić
Prvi sunčevi zraci su se polako ocrtavali po ćoškovima sobe. Okrećem se ka njemu da proverim da li još spava, ali on je već uveliko budan. "Dobro jutro ljubavi." Govori poklanjajući mi poljubac za početak dana. "Dobro jutro srećo." Odgovaram uvlačeći se u njegov zagrljaj. Glavu odlažem na njegove grudi. On me grli I ljubi u čelo. "Volela bih da ovo traje večno." I dalje sanjiva, govorim grleći ga jos jače. "Ti I ja prkosimo vremenu." Rekao je prelazeći prstima po mojoj koži. "Znam da zvuči blesavo, ali oduvek sam verovao da si mi suđena." Smešak se ocrtao na mom licu. "Kako to možeš da znaš?" Pitala sam ga I dalje ne želeći da podignem glavu sa njegovih grudi. "Kad sam te upoznao, u meni si nešto probudila. Nešto što nisam ranije osetio. Nisam znao da mogu ponovo da zavolim nekog I da zaboravim da je život uopšte postojao pre tebe." Uspravila sam se I uhvatila ga za ruku. "Znaš li da si me toliko zasmejavao, stalno se šalio I lupetao mnoge gluposti, a ja sam se toliko glasno smejala da nisam ni primetila kad sam se zaljubila u tebe." Privukao me je k' sebi, I zagrlio toliko jako da sam pomislila da me nikada neće pustiti. "Ne možeš ni da zamislis koliko te samo volim." Rekao je stežući me sve jače I jače. "Možda ne mogu da zamislim, ali definitivno mogu da osetim." Popustio je taman toliko da mogu da dođem do daha. "Ljubavi, u mom svetu postoji samo jedna valuta, a to je tvoj osmeh." Tako zagrljeni smo ležali satima i pričali o svemu što bi nam palo na pamet. Nama vreme nije značilo ništa sve dok smo bili zajedno. U tim momentima ostatak sveta nije postojao. Sve dok su njegovi prsti bili isprepleteni sa mojima nije bilo važno da li se celi svet ruši. Jer sve što mi treba stane u jedan zagrljaj i smeje se.