Ako vredi - bori se za nas

Published on 04/18,2020

Sa mesta na kom smo stajali videli su se brodovi i čamci kako stoje u luci. Nekako je bilo umirujuće gledati kako minijaturni talasi udaraju o iste. Pogled mi je zalutao u njegovom pravcu. Delovao je zamišljeniji nego inače. "O čemu razmišljaš?" Upitala sam ga ne skrećući pogled sa njega. "Stvarno želiš da znaš?" "Da." Odgovodila sam kroz blagi osmeh. "Iskreno razmišljam o tome kako me ništa više ne raduje kao pomisao na budućnost sa tobom." Rekao i prebacio ruku preko mog ramena. "Zar te nije strah od neuspeha, od onih komplikovanih svađa i nerazumevanja?" Pitala sam ga po malo zabrinuto. "Zapravo ne. Moram ti priznati da su čak i te 'loše' stvari, sa tobom, meni najveći blagoslov." Njegove reči mi ulivaju malu dozu sigurnosti. "Ali šta ako se posvađamo? Ti znaš kakva sam ja." Iako sam mislila da sam to samo pomislila ja sam to izgovorila na glas. "Da, ali ne gledaj na to tako." Zagrlio me je i nastavio. "Evo ja na primer od kad sam te prvi put video, noćima nisam oka sklopio." Glasno sam se nasmejala. Priznajem zvučalo je po malo blesavo ali slatko. "Jao što volim kad te nasmejem, pa se pojave te rupice na tvojim obrazima koje prosto obožavam." Rekao je ljubeći jednu pa drugu. "Dobro, dobro." Rekla sam kroz kikotanje. "Meni ne treba ništa na ovom svetu samo ako me ti ljubiš."  Poljubio me je još jednom. "Kako volim kad me odvedeš u drugu dimenziju." Prošaputao je dok me je grlio. "To je zato što te čuvam u komorama srca u koje niko ne zalazi." Na licu mu se ocrtao osmeh. "Bože koliko te samo volim." I ja tebe, pomislila sam. "Ovako blesavu, ludu i histeričnu?"  "Naravno. Možda mi ponekad smeta što si takva, ali baš takva mi trebaš."  Osmehnula sam se pomalo postiđeno. "Stvarno?" Nama ljubav dobro stoji. "Stvarno!" Njegov zagrljaj je postajao snažniji. "Vidi, imaš oblik svake moje želje. Možda mi se pre tebe sve činilo tako jednostavnim. Ali sada nemam reči da opišem šta mi sve radi samo jedan tvoj pogled. Tvoje oči su klasični romani i poezija. Kao da te sanjam." Poslednji zraci sunca tonuli su u morski ambis. Taj trenutak bio je zapečaćen njegovim poljupcem. Zagrila sam ga jako, kao da nam život zavisi od njega. U jednom momentu je zastao i stavio mi ruke na lice. "Jedino mi je žao što te nisam upoznao ranije." Rekao je gubeći se u mom pogledu. "Nemoj da ti bude. Voli me, sada, pa ćeš imati utisak da me voliš oduvek."


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=377718

Leave a Reply

One Response to Ako vredi - bori se za nas