Samo da sam hteo...

Published on 21:18, 09/02,2015

Javljao sam se njoj uvek, jer sam znao da ona nema snage da ne odgovori na moju poruku, poziv, nema snage da ako je zovem ne dođe. Tako to ide valjda kada se zaljubiš.. Ne znam ja prijatelju da volim, ja nikada nju nisam voleo, nisam čak ni bio zaljubljen, ma nije mi se ni sviđala. Samo eto, voleo sam da provodim vreme sa njom, onako klasično da je iskorištavam. Ali znaš i sam da ljude koje voliš ne lažeš,a ja sam nju lagao, lagao iz dan u dan sve više i više.. A ona, ona je znala da je lažem, verovala je u sve te moje laži. Pravila se hladnokrvna, bahata. Ali opet kada bih je pogledao, video bi se osmeh na njenom licu, veliki osmeh .. I one smrknute oči, kao da se ljuti na mene.. Dobra je ona osoba, samo eto, nije trebala da zavoli, nije trebala da zavoli nekog ovakvog poput’ mene. Ali znam i ja da je kasno sada sve, znam da je sada nema. I da sada pokušam da joj se vratim, džaba. Voli ona mene, ali ima prijatelju ona ponosa, i zbog ponosa spremna je izgubiti me. Znam prijatelju, čekam da kažeš kako sam kreten, jesam, znam i ja. Ali ćutim.. Ne želim više da joj se javim.. Srešću je nekada, videću je da l’ samu da l’ sa nekim drugim, mene će to zaboleti više nego nju… Samo što to ona ne zna, niti će znati. Ali ako je vidim samu, zaboleće nju više. I proćemo jedno pored drugog, izgovorićemo jedno ćao u prolazu, jedan osmeh, i to je to. Okrenuće se posle, znam da hoće… Ali džaba sve to, uzalud je, uzalud me voli.. Ne može više biti moja. Ne može ni da ja to sada želim.. Pametna je ona, mnogo. Zaslužuje ljubav prijatelju. Mnogo ljubavi.. Ja sam bio kreten prema njoj, a ona je tog kretena uvek razumela, uvek bila uz njega. Neće više prijatelju, sada je nema. Možda mi bude falila nekada, ona, njena ljubav, sve pomalo .. Ali, falio sam i ja njoj, pa nije me bilo. Neće biti ni nje sada.. Mogao sam da je zadržim - nisam hteo, a kada budem hteo da je vratim, neću moći. Eto vidiš kakav je život, imaš – ne želiš. Nemaš – želiš. Biće mi teško, znam da hoće, i njoj je bilo teško.


Zamisljena

Published on 23:04, 09/01,2015

Prihvatila sam ga kao nekog svog. Stranca. Ali sam ga prihvatila. Ubedjivao me je da je tu da ostane, da smiri nemire i da razbezi oluje, a opet ona magla u ocima je sada tu zbog njega. Nije sve njegova krivica. Pomalo je i moja. Moja jer sam vjerovala da su njegove rijeci iskrene, da mu je stalo. Brzo se razocaras kada shvatis da su prijatelji rijetkost, i da je malo onih koji zaista misle ono kad kazu tu sam uvijek za tebe. Prevari se covjek dosta puta u zivotu i vise nije siguran kome vrijedi vjerovati. Mozda previse razmisljam o tome, mozda im pridajem previse paznje, ali sta da radim kad sam mislila da ce uvijek biti tu. Ja kojoj nikada nije bilo tesko pristati na svakakvu glupost sa takozvanim 'prijateljima' sada lezim u krevetu i piljim u plafom. Kao da ce mi on dati resenje za moje nesmotrene greske. A opet, prija. Kasno razmisljanje i istazivanje ovih mracnih dubina u mojoj glavi. Kopanje po zabranjenim djelovima visokih polica koje samo kriju tajne mojih misli. Svega li ima u ovoj mojoj glavi. Toliko ne izgovorenih rijeci, unaprijed smisljenih dijaloga, planova za neko buduce vrijeme. Njegovo lice. Glas. Osmijeh. Lazi. Lazi. Puste i podmukle lazi. Vjerovanje u njih. Ubedjivanje u nesto sto uopste nije logicno. Razocarenje. Suze. I zid. Oko mene.


Muzika je uvijek bolja od ljudi

Published on 16:37, 09/01,2015

https://www.youtube.com/watch?v=m9DO3zpdWqw

 https://www.youtube.com/watch?v=r_siYfZDh5w

https://www.youtube.com/watch?v=HCm6gRHINqA 

 https://www.youtube.com/watch?v=lWA2pjMjpBs

https://www.youtube.com/watch?v=Bag1gUxuU0g 

https://www.youtube.com/watch?v=SGlkwKA-t_4

https://www.youtube.com/watch?v=MwpMEbgC7DA

https://www.youtube.com/watch?v=yTCDVfMz15M 

https://www.youtube.com/watch?v=bnVUHWCynig

 https://www.youtube.com/watch?v=-YICuUtkjlg

 https://www.youtube.com/watch?v=XjwZAa2EjKA

https://www.youtube.com/watch?v=2vjPBrBU-TM 

https://www.youtube.com/watch?v=lp-EO5I60KA 

 https://www.youtube.com/watch?v=-CmadmM5cOk

 https://www.youtube.com/watch?v=ij_0p_6qTss


Djela, ne rijeci

Published on 08:01, 09/01,2015

Reko mi je da nisu sve kao ja. Da mi druge nisu nu do koljena. Da druge placu kad im se slomi nokat, a da sam ja nosila osmijeh kad mi je on slomio srce. I sad mu je zao zbog toga. Zao mu je sto mi je slomio srce onog dana, sto je rekao da mu moje suze nista ne znace i da samo dramim. Ali on ne zna da je to samo zbog toga sto sam to predosjetila i sto sam sagradila oko sebe zid. Da vise nikoga ne zavolim. Ali sam pogrijesila. Pojavio se onaj zbog kojega je taj zid postao obicna kula od karata.


Jos uvek...mi nedostajes malena

Published on 07:15, 08/31,2015

Ako nekad čitaš ovo, sutra, ili za deset godina, trideset, pedeset, čitaj kao da čitaš prvi put. Nevažno da li si i dalje devojka, žena u godinama ili starica. Nevažno da li si i dalje njegova, nečija ili ničija, čitaj ga sa istim onim žarom kao da ti se trenutno dešava...

 Nedostaje mi prva rečenica koju izgovaram kada te vidim.
Nedostaje mi tvoj pogled, onako polusanjiv, polulenj i radostan.
Nedostaje mi kada se protežeš, kao mačka. Nedostaje mi način na koji me gledaš, sa rukom na bradi a ujedno grickaš nokte zubima. Nedostaje mi ona fleka od kafe na tvojoj majici. Nedostaje mi tvoja majica. Nedostaje mi da zajedno peremo ruke i da se umivamo. Nedostaje mi da te milujem i pokrivam dok spavaš a ti da se praviš kao da ne čuješ i da ti je svejedno. A znam da nije.
 
Nedostaje mi da te mazim, da ti nameštam kosu kako mi odgovara. Nedostaje mi tvoja kosa. Mokra, vlažna, prljava, puštena, uvezana. Nedostaje mi da brojim mladeže na tvom licu i nikad da ih ne izbrojim do kraja. Nedostaje mi tvoje lice, tvoje ruke, tvoj glas, tvoje oči. Nedostaje mi miris tvoje kože. Nedostaje mi da ti kažem svakog jutra "Dobro jutro, ljubavi", ili "Sunce moje, volim te". Nedostaje mi ono "Šta ti se jede", ili "Idi do kupatila, čekam te u krevetu...".
 
Nedostaje mi tvoj hedonizam, koji ne volim kod drugih. Nedostaju mi tvoja obećanja da ćeš manje da piješ i pušiš. Nedostaje mi da te zasmejavam i osvajam, pošto je to izgleda jedina profesija za koju sam predodređen. Sve ostalo još moram da učim… Nedostaje mi da ti grejem stopala rukama i da me to čini srećnim. Nedostaje mi da ti čitam neobjavljene i nezavršene priče. Nedostaje mi život kakav postoji samo u tvojim očima i nigde više. Nedostaje mi to da ti bar malo nedostajem, bar ponekad...
 
Ako nekad čitaš ovo, čitaj polako, najsporije što možeš, reč po reč, i od svih ovih nedostajanja sastavi našu ljubav...
 
Nedostaju mi godine koje nećemo provesti zajedno. Nedostaje mi život koji nećemo proživeti. Nedostaju mi svi oni trenuci koje ćeš pokloniti drugome. Nedostaje mi more na koje nikada nećemo otići. Nedostaje mi ono naše proleće koje očigledno nećemo udahnuti do kraja. Nedostaju mi naša deca koju nećemo imati. Nedostaju mi filmovi koje nećemo gledati. Nedostaju mi tvoji snovi koje ćeš drugima da prepričavaš. Nedostaju mi tvoji problemi koje će drugi da rešavaju. Nedostaje mi sve ono što
 bi tek moglo da mi nedostaje da smo zajedno...
 
Nedostaje mi tvoje telo pored mog. Nedostaje mi tvoje telo, koje nikada nisam doživeo do kraja. Nedostaje mi da ti se dajem, radujem, usrećujem, da te gledam kako zadovoljno dišeš pored mene. Kako se zadovoljno budiš i uspavljuješ. Nedostaje mi da te ljubim po stomaku, leđima, butinama, tamo dole, svuda. Nedostaje mi da te oslobađam dodirom. Nedostaje mi da ti pričam šta ću sve da budem u životu. Nedostaje mi da budem heroj u tvojim očima.
 
Nedostaje mi tvoja podrška i tvoje divljenje. Nedostaje mi da ponovo budem najjači u tvom pogledu. Nedostaje mi tvoj pogled kao moje najbolje ogledalo. Ali to sam ti već rekao, sećaš se?
 
Nedostaje mi da spustim glavu na tvoje rame, a ti da ostaneš uzdržana, kao da ti ništa ne znači. Nedostaje mi da mi kažeš da moraš da ideš a ja da te zadržim, pa da ostaneš kod mene još puna četiri časa. Nedostaje mi tvoje otmeno odbijanje i način na koji mi to kažeš. Nedostaje mi i tvoje otmeno neverstvo.
Nedostaje mi ono tvoje "nismo jedno za drugo", i ono moje "valjda se i ja nešto pitam". Nedostaje mi tvoja ljubomora, koju vešto skrivaš a posle se odaš, kroz smeh...
 
Ako nekad čitaš ovo, znaj da neće niko da te štedi, niko, nikad. Život će te trošiti kao što troši sve i svakoga. Snovi u koje se sada kuneš mogu da te izdaju na prvoj krivini. Ljudi takođe. Ali ne odustaj, nikako ne odustaj. Zbog sebe, zbog mene, zbog nas, zbog života koji vredi odživeti do kraja. I obavezno se nadaj i voli, to je jedino što može da te održi...
 
Nedostaje mi uzbuđenje pred naš susret i razočaranje što nikada nisam stigao sve da ti kažem. Nedostaje mi da budem uz tebe i kada nisi u pravu. Nedostaje mi da te branim kada te napadaju. Nedostaje mi da se razdereš na mene kada poludiš. Nedostaje mi da ti pričam poeziju, pardon, da je izmišljam i prepravljam, u trenutku, onako kako nama odgovara. Nedostaje mi da ti se žalim, na tebe, tebi, u trećem licu, pošto nemam kome drugom.
Nedostaje mi tvoje smejanje, tvoja strast za životom, muzikom, ljudima.
 
Nedostaje mi da mi kažeš da ti nedostajem a odavno mi to nisi rekla…
 
Nedostaje mi tvoj neprestani smeh koji traje i kada se zaustavi. Nedostaje mi tvoja ležernost, tvoja otkačenost i ono tvoje čuveno - ma lako ćemo... Nedostaje mi tvoj zagrljaj, dodir, tvoja pravdanja, izvinjenja. Nedostaje mi da te čekam i ispraćam. Nedostaje mi da te ljubim, a ljubim te. Nedostaje mi da te sanjam, a sanjam te. Nedostaje mi da te volim, a volim te…
 
Ako nekad čitaš ovo, okreni, pozovi, znaš, ma nema veze...
 
Nedostaje mi tvoj život, tvoje nade, tvoja očekivanja, tvoji strahovi, tvoja nesigurnost. Nedostaju mi tvoja pitanja, tvoji saveti, tvoja mišljenja. Nedostaje mi sve što je tvoje. Nedostaje mi način na kojime posmatraš dok razgovaram sa tvojima. Nedostaje mi tvoj otac, tvoj brat, tvoja sestra, tvoja majka koju nikada nisam upoznao. Nedostaje mi tvoja soba. Onaj nered koji samo ti znaš da napraviš. Nedostaju mi tvoje čarape, koje uvek pomalo vise a ti ih navlačiš. Nedostaje mi tvoj stomak koji uvek prikrivaš. Nedostaje mi tvoja odeća, tvoje torbe, tvoje knjige. Nedostaje mi tvoj život i sve one stvari oko tebe koje ti ne primećuješ...
 
Nedostaje mi tvoje pojašnjenje da smo samo prijatelji i da je zaljubljenost iluzija. Nedostaje mi moje pojašnjenje da te volim i da je sve osim toga iluzija. Nedostaju mi šifre koje samo mi razumemo, mesta kojima smo samo mi prolazili. Nedostaje mi da te vodim svuda i da te pokazujem svima kao najlepši deo mene. Nedostaje mi da te osvajam, svestan da si vredna tog osvajanja. Nedostaje mi način na koji me poseduješ, praviš se da me nemaš, a dobro znaš da me imaš više od svih. Nedostaje mi da me voliš...
 
Nedostaje mi tvoja energija, tvoja ličnost, tvoja volja. Nedostaje mi tvoj šarm koji se ravna sa najboljim filmom. Nedostaje mi spajanje, lakoća, prisutnost, spontanost, spokojstvo koje osećam kada smo zajedno. Nedostaje mi ona žena u tebi. Nedostaje mi da mi se javiš prva, da me pozoveš, da se brineš o meni. Nedostaju mi tvoje poruke usred noći. Nedostaje mi da ti kažem da si možda najbolje što mi se u životu dogodilo. Nedostaje mi da ti kažem da te volim i da sam spreman sve za tebe da uradim. Kada kažem sve, mislim na sve...
 
Nedostaje mi da budem bolji od svih, zbog tebe. Nedostaje mi da budem luđi od svih, zbog tebe. Nedostajem sam sebi onakav kakav sam sa tobom...
 
Nedostaješ...
 Mada mislim da to već znaš…


Razum te voli

Published on 19:03, 08/30,2015

Prihvatila sam sve što jesam i nijesam znala o njemu. Nije me zanimalo. Nije me zanimao čovjek koji je nekad bio. Bitan mi čovjek kakav je sada. I ne zanimaju me tvrdnje da su svi muškarci isti, nisu. Možda to kažem jer sam upoznala skoro sve njegove strane, ali isti su samo ako ih vi takvim napravite. Nije on moja nova ljubav. Ne. On je bitan dio mog života, jer ne živim samo za trenutak. I ljude koje prihvatim prihvatim ih za cijelu vječnost. Zamijenila sam pijuna za kralja. I neka je drugima najgori ali niko ga ne gleda mojim očima. Nije to ljubav, ali ga volim na neki čudan način. Potpuno nedefinisan. Ne znam. Možda su mi na dušu pale magle, pa se sad ne vide ožiljci. Ostajem nijema i pred Bogom i pred ljudima. Uporno mi tvrdi kako nema srce a kaže da me voli. Pitam ga kako? ''Razum te voli.'' Smiješno. Čini mi se da njegove riječi putuju na mjesta gdje su nekada bila zgarišta. Nekako je on moja prva sreća. Ali opet kažem nije to ljubav. Moja se izgubila u lavirintu prolaznih i beznačajnih ljudi koji su svakim danom krali komadiće mojeg srca. Sama sam kriva, sama sam dopuštala. Misleći da vidim ljudskost tamo gdje je nikada nije bilo. Glupača. Sada držim gardu. Dobro, priznajem ključ srca sam izgubila. Negdje. Možda leži negdje na dnu mora, i čeka. Čeka nekog ko ima dovoljno hrabrosti da ga izvuče na površinu. A do tada... Šta bude biće.


Vetar u kosi

Published on 19:19, 08/29,2015

Video sam je sinoć. Bila je lepa kao što je i sada. Vetrovi su mrsili njenu plavuškastu kosu. Osmehivala se svakom mom pogledu. Njene oči su sjale poput dragog kamenja. Previše joj dugujem. Ali ovaj put sam gadno pogriješio. Ne može me ni sto voda oprati. Ali joj ne dam tek tako da ode. Nisam ja od onih koji lako odustaju. Nije ovo sa nama laž. Ne može se tolika ljubav glumiti. I neću stati. Biću tu da je zagrlim kad joj bude teško. Sada vetar nosi njeno ime. Možda joj donese moj glas. Još nije kraj. Ne može u moje ime ljubav da ubije. Samo neka posudi od mene malo ljubavi i preživljećemo.


Kompas ću duše s tobom izgubiti

Published on 18:30, 08/27,2015

Vrištim, ali me niko ne čuje. Skoro pa me je sramota kako neko može biti toliko bitan da se bez njega osjećaš kao ništa. I znaš da niko nikada neće moći da razumije koliko boli kad nekog voliš. A mrziš ga. Osjećaš se beznadežno i bespomoćno, kao da te niko i ništa ne može spasiti. Ponekad poželiš da vratiš vrijeme i da ostaviš sve loše stvari iza sebe kako bi dobio one dobre. Šta god da je ostavlja te praznom i plitkom. Što se više kunem da sam srećna to se više osjećam samom. I utrenutku kada pomisliš da te niko ne razumije pojavi se on sa osmjehom. Onda poželiš da se i ti tako smiješ. I sada se smijem. Mada znam da sam ponekad teška za razumjeti. Naljutim se bez ikakvog razloga, pa sam njanjava, bijesna. Previše pjevam, ponekad kasnim, pretjeram sa šalama i možda nerazmišljajući šta govorim ga povrijedim ga svojim riječima. Kao i svaka djevojka očekujem da zna stvari koje mu nikad nisam rekla, kao i da stalno ima vremena za mene. Da me veže, a da mi ipak da prostora da dišem. Da je čvrst, ali nekada i grub. O da. Ponekad sam i bezobrazna, a ponekad najdivnija na svijetu. Kad me uhvate neke bubuce zatvorim se u sobu i ćutim. Dobro, i možda očekujem da se pojavi niodkuda. Slagalica sam od milion djelića, a ti si eto uspio da me sastaviš.


Zauvijek znaj, da jedina si, ostala si, živote čekanja vrijedna..

Published on 17:00, 08/22,2015

Ako odeš znaj, neko će zauvjek čekati...

Uhvatio me je za ruku odbijajući da me pusti.
''Nemoj da ideš.''
Govorio je privlačeći me k sebi, i obavijajući ruke oko mene.
Sama pomisao da ga mogu izgubiti od života, stvara oluje u mojim očima.
''Tu sam, ne idem nigdje.''
A htjela sam pobjeći što dalje od svega, ali je on smirio moje nemirno more.
I nisam htjela da odustanem, jer kuda odlaze voljeni kad krenu?
''Samo me ne ostavljaj sad.''
 ''Neću te ostaviti nikada. Ali razumi me, kako ja da prihvatim činjenicu  da bi jedno mjesto s moje strane jastuka zauvijek moglo ostati prazno? Kako? Ne mogu. Ali te ne ostavljam.''
''Volim te jedina moja..''
 ''Dođi, zatvori mi kapke tvojim toplim usnama.''


I could really use a wish right now...

Published on 18:52, 08/21,2015

Tu smo na raskršću poput onih u Kerberovoj pjesmi. Jasno mi je stavio do znanja da me želi, ali nisam sasvim sigurna da me želi onoliko koliko ja želim njega. Hoću ponovo da me se seti u 4 ujutru, kada se onako pripit vrati kući, da mi pošalje poruku, znajući da sam jedina koja ne spava u to doba, hoću da me opet zbuni svim svojim postupcima i riječima, onako kako samo on umije, ali nemam ja pravo da hoću sve to, nemam pravo da hoću njega. Priznajem, strah me je  voljeti. Ne samo voljeti, nego voljeti njega. Njega, prelijepu misteriju. Nosio je duboko u sebi stvari koje niko nije uspio razumjeti, a ja... Ja ga nisam htjela iznevjeriti, kao mnoge prije mene. On je okean, a ja samo djevojčica zaljubljena u talase, potpuno preplašena zaplivati. Jednostavno, može da ima sve što poželi. Kao na primer mene. I to dobro zna. A ja sam izgubila razm zbog njega. Luda sam za momkom kojeg ne želim da želim.
 
 


Htjela sam da misliš da mi je svejedno...

Published on 21:07, 08/20,2015

Preživjela sam, ali ostali su ožiljci. 

 

 

''Ne mogu više.'' rekao mi je skrećući pogled u stranu.
''Predugo smo zajedno.'' 
''Znam, ali ne mogu više.'' ćutala sam dok je to izgovarao. Na izgled sam se činila smirenom, ali zapravo sam vrištala u sebi.
''Uredu ako ti misliš tako.'' htjela sam da misli da mi je svejedno. A nije bilo. Kako da bude. On to ne bi shvatio. On nikada ništa nije shvatao. Za njega je svaka moja suza bila bespotrebna. Rekao bi '' Dramiš mnogo.'' A i da sam, zar ne bi trebao da priđe i da me zagrli, ne treba da govori ništa. Samo da bude tu i ćuti. Umjesto toga on bi uzeo svoju jaknu i izašao. Tek tako.
I ovaj put sam ga pustila tako da ode. Zašto da zaustavljam nekoga ko ne želi biti tu. Nema svrhe. Svakako bi opet otišao. 

 


Samo moj, samo tvoja

Published on 19:11, 08/20,2015

'On je' okrenu se Ivan prema meni. 'Daj ponesi mu ti ključ' 'Zar se već vratio?' 'Ajde, ne mogu se ja spušati dolje.' 'Dobro' rekoh i uzeh ključ od Ivana. Dok sam silazila niz stepenice pomislih šta će reći kad mene vidi. 'Oho nova frizura' primjeti moju svježe ofarbanu kosu. Tačnije ponoćno safirnu nijansu, da bude mistična kao i ja. 'Da, promjene su uvijek dobrodošle.' Drsko mu odgovorih i dadoh mu ključ. 'Ajde malo kod mene.' 'Sale ne mogu čekaju me gore.' 'Samo malo, uželjeo sam te se.' 'Bio si sa njom skoro cijeli dan, i mene si se uželio, haa  ne vjerujem ti.' 'Uđi pa ćeš vidijeti.' ' Ući ću samo iz poštovanja.' On otključa vrata svoje sobe, pusti mene da uđem i zatim zatvori za sobom vrata i zaključa ih. 'Šta to radš, čekaju me gore.' 'Neka čekaju, hoću da te ukradem na par minuta.' dok je izgovarao to leže na krevet i napravi mijesta za mene. 'Hajde lezi pored mene.' 'Zar baš moram?' 'Da, moram nešto da te pitam' 'Dobro' legoh pored njega, a on prebaci ruku preko moga stomaka. 'Kaži, teče vrijeme' 'Budi sada iskrena i reci mi da sada ništa ne osjećaš.' 'Ne osjećam' 'Pogledaj me u oči i reci to.' Okrenuh glavu prema njemu, ali shvatih da je to bio trik kad me privuče k sebi i poljubi. Pokušah da ga odbijem od sebe ali nije mi uspijevalo. Previše me je čvrsto držao da bih išta mogla da uradim. 'Želiš li da te pustim?' izusti idalje ljubeći me. 'Ne znam. I želim i ne želim.' 'Pa vaga, uvjek neodlučna. Kad odlučiš javi, meni je ovako super.' 'Ali moram da idem.' 'Ne ideš ti nigdje dok ne raspravimo neke stvari.' Najzad me pusti i ja se ustadoh sa kreveta. 'Kaži mi zašto me još uvjek voliš?' 'Ma ne volim te, odakle ti ta glupost?' 'To nije gupost, da je glupost ne bi dozvolila ovo. Uostalom ja znam da ćeš ti uvjek biti samo moja.' 'Kako možeš biti siguran u tako nešto? Ti sada imaš djevojku. Ona je dobra i ne zaslužuje tebe takvog.' 'Pusti sad to, pričamo o nama. Siguran sam jer vidim ti sjaj u očima svaki put kad me vidiš. I ti dobro znaš da sam ja samo tvoj, i ako sam sa drugom. Ona me nema na način na koji me imaš ti Zapamti' Ustde se i on, priđe mi i zagrli me. 'Znam da je ne voliš, i ako joj na svaki način dokazuješ suprotno. Sve te šetnje, iznenađenja, odlasci na naša mjesta su samo farsa. I znam da i kad nisam pored tebe sa tobom sam u mislima i snovima. Čuvam te.' Zagrli me još jače. 'Samo moja, samo tvoj.' 'Samo tvoja, samo moj.'  ZAUVJEK!


Kad ne letiš, krila samo smetaju.

Published on 21:41, 08/19,2015

Volela sam tišinu. Još uvek ne znam zašto, ali ta tišina je uvek imala neku svoju melodiju. Čarobnu. Drugačije sam je doživljavala sa godinama. Ali melodija je i dalje bila tu. Što sam bivala starija obavijala bih se tom tišinom u mračnim uglovima moje sobe. I tada bi se tišini pridružile i kapi koje su klizile niz moje obraze. Nisam umela ni sa kim da je podjelim, ni danas ne umem. Ona je moja. Moj mrak. Znala sam ja da poželim da je neko tu, ali ona bi me vezala lancima i pretila da mi uzme dušu. Tada bi me mrak privukao k sebi, zaglio i gušio vrisak tišine u meni. Satima bismo tako sedeli. Sve dok se nebi začuo poznat zvuk telefona i na ekranu njegovo ime. ''Izvini, neće se ponoviti...Volim te.'' Oprostila bih svaki put iznova i iznova. I ako  je bilo uzalud. Ali on je uvek bio ti kada je bio potreban. Sa njim je tišina dobijala boju a mrakovi su bivali sve svetliji i svetliji. Nisu bile važne suze koje sam zbog njega lila noćima, ipak je to samo voda. Postoje samo jedne ruke u kojima si potpun. Apsolutno potpun. Ruke koja grle tvoja ludila ponovo i ponovo. I ne bi ih menjala ni za šta na svetu. Takav mi treba. Takvog sam ga birala. Pravog buntovnika sa zelenim očima i osmehom deteta. Za to sam se prodala. 


Slobodna sam voljeti koga god poželim. I nikoga ne moram pitati za dopuštenje.

Published on 21:29, 08/18,2015

Brzo sam ga prihvatila kao dio sebe. U početku sam bila skeptična, jer dozvoliti nekome da vam se približi je rizično. Ali ja sam odlučila da rizikujem. Prvi put u životu. I isplatilo se. Očarao me je svojim gestovima. Očarao me je svojim riječima. Ono na čemu sam mu najviše zahvalna i što ću najviše da pamtim jeste njegov zagrljaj. Nije to bio bilo kakav zagrljaj, grlio je on mene stalno, ali ovaj je stigao kada je bio najpotrebniji. Kad mi je bilo 'ništa' on je prišao i rekao ''Dođi da zagrlim to tvoje ništa.'' I recite mi da to nije sreća. Recite mi da ne možeš zavoljeti osobu sa jednom sitnicom koja tebi znači više nego što on može zamisliti. Ne umijem da opišeš koliko ga volim jer sve riječi su nekako male, obične i istrošene. On je moja ravnoteža na ovom svijetu. 18. mart i 18. oktobar pronašli su savršen balans u svemu. 

'' Ubiću se.''

'' Ja ću te ubiti.''

'' Odmah.''

'' E budalo jedna...nadrljao si kad te vidim... Boli tebe uvo za sve.''

'' Jedva čekam da te vidim na djelu.''

'' Dočekaćeš kunem ti se.''

'' To, to.'' 

'' Mrzim te.''

'' Umrijeh..''

'' I dalje te mrzim..''

'' 100% voliš me to mrziš najviše.''


Ti si moj spas

Published on 20:33, 08/17,2015

S vremena na vreme se zapitam da li si stvarna? Ali se ta sumnja razbeži kada me poljubiš. Tvoji poljupci čine da poletim, jer me tada u svoj svet povedeš. Volim kada se pored mene smjeješ, jer tada ne vidim ljude oko sebe. Samo tebe i tvoje plave oči. One su izvor moje moći. Nemoj da si tako snužena. Hoću samo osmeh. Hoću da te tvoje okice sijaju poput meseca. Veruj u ljubav. Pusti da te vodim. Veruj u mene. Zatvori oči kad ne znaš više gde. Ti i ja,zauvek  rame uz rame. Kad se smeješ, i kad brišeš suze, želim da budem uz tebe. Da budem pored tebe kada ti zatrebam. Lomile me kiše i vetrovi ali ti si bila moje svetlo koje me je navodilo na prave puteve. Pokušaću snove da ti ostvarim. Da te grejem dlanovima, jer si ti uvek bila tu kad si bila potrebna. Ti si kao anđeo čuvar. Ti si smisao života i ja želim da budeš tu zauvek.


Da si tu kad oči dušu otvore

Published on 15:53, 08/16,2015

Neću ja vječno gaziti svoje puteve da bi pošla tvojima. Neću te večno zvati u sitne sate kada mi zafališ više nego ikada. Neću ti se više radovati kada mi se pojaviš na vratima da bi se uvjerio da još uvek možeš da me imaš. Neću ti više praštati sve suze koje si izmamio, neću još dugo gaziti svoj ponos samo da bi mi se ti vratio. Neću zauvek vjerovati da sa nama još nije kraj niti da si ti najbolja stvar koja mi se desila. Postaće mi svejedno... Neću okrenuti novu stranicu, spaliću staru knjigu, naći ću nekoga ko će znati da me cijeni, nekoga ko me neće tako olako pustiti, pa mi se iznova vraćati. Nekoga ko će znati da me nasmije prije jutarnje kafe.Nekog ko će mi ostavljati na rastanku papitiće na kojima piše 'volim te'. Umoriću se od nadanja i koračanja tvojim koracima, shvatiću već jednom da si obično đubre. Onda ćeš me videti, sa najlepšim osmehom na licu i sjajem u očima, ali ni taj osmeh, ni taj sjaj neće biti zbog tebe. Već zbog nekoga ko će ići pored mene držeći me za ruku. Nekog ko će da me voli bez riječi i bez stida, sve do samog svidanja. I taj neko neće dozvoliti da moje srce drugog zavoli. Videćeš me, a onda ćeš shvatiti koga si pustio da ode. Poželećeš se vratiti, ali ja više neću biti tu za tebe. Shvatićeš koliko sam te voljela, shvatićeš da sam jedina bila tu kada je bilo najteže. Do tada, pogledaj nekad kroz prozor, i ne začudi se ako ugledaš moje plavksaste lokne preko puta...


Bez tebe disati je teže

Published on 22:00, 08/15,2015

Sjedim na stepeništu i osluškujem grmljavinu koje ovo tmurno nebo pravi. Kiša će. 15. je avgust a kiša će. Koliko se ovo nebo samo mojih molitvi naslušalo. A opet ništa. I to baš na ovaj dan. Drugima bez ikakvog značaja meni od svakog. Slušajući melodiju na nebu vraćem se unazad devet mjeseci.

Bio je 15. decembar, vrijeme poput ovog sada. Ni naprijed ni nazad. Nije mi bilo bitno da li će pasti kiša samo da budemo zajedno. I bili smo neko vrijeme, dok on nije umjesto mene odlučio da on nije za mene. Da mi treba neko bolji. Da bi trebalo malo da se raziđemo. I otišao je na svoju stranu. Par minuta sam samo stajala, onako, zbunjena. A zatim su nekakve krupne, slane, kapi krenule niz moje rumene obraze. Zar je to, to? Kako? A ja? Da li se ja nešto pitam? Izgleda da ne. Molila sam nebo da pusti kišu na mene. Da opere ovo kajanje, ali uzalud.  Vjetre duni, odnesi njegovo ime sa sobom. Odnesi ovu pustu i uzaludnu ljubav koju samo ja osjećam. Ne smjem da plačem, ne smije da me vidi takvu. Zar me je teško voljeti? Zar nije dovoljna količina ljubavi koju pružam, koja bi mogla snadbjeti čitvau vojsku, za jedno takvo biće. Očigledno da nije. Moje usne su drhtale od jecaja koji je dopitao iiz mojih usta. Ne mogu da se smirim, da dođem k sebi. Previše je ovo za mene. A ovaj 15. decembar će me u stopu pratiti, i svakog narednog ću se prisjećati jer boli. Neopisivo boli, i plače mi se. Toliko da kad bih krenula ne bih mogla da se zaustavim. Brojim do 10 da se smirim. 1...2...3...4...5...6... Preduga je ta noć bila za mene. Sati su se rastezali i nisam mogla da ih sustignem. Ležala sam u krevet kao nema sutra. Kao da sutra ne postoji i nije novi dan. ''Ne mogu da nastavim dalje'' pomislila sam. Uvjek ću se vraćati njemu, sebično. Priznajem, nije lako. Ali sada, ja ne osjećam da moje srce kuca. Tuje samo velika crna rupa bez dna. Na licu je osmijeh da zavara ljude. Jer niko ne zna šta se krje iza tog osmijeha, samo ja. Samo ja.


Najbolje stvari na svijetu nisu stvari

Published on 23:16, 08/14,2015

Pogledao me je očima anđela. Tako nježno a u isto vrijeme taj njegov pogled me je obori s nogu poput Balaševićeve pjesme. ''Zašto si tako tužna.'' ''Nisam tužna, zar vidiš da se smijem.'' ''Da vidim, ali to je samo maska. Predugo te poznajem da znam da nešto nije u redu. Hajde mala, reci mi šta je.'' '' Ne znam, nije ni bitno.'' ''Čim nije bitno, bitno je. Ako sam išta naučio onda je da ono štonije bitno uvijek ke najbitnije.'' ''Da li me ti stvarno toliko voliš kao što pričaš?'' ''Naravno i više od toga. Riječi su samo paravan, ima još puno toga da ti pokažem dok se budemo vozili kroz život. U moju ljubav nikad ne sumnjaj. Ona je vječna i neraskidiva.'' ''Jesi li ti srećan sa mnom?'' ''Kako možeš tako nešto da me pitaš? Moj odgovor će uvijek biti isti. Jesam. Uvijek će postojati naše nedelje.'' ''Volim te.'' ''Volim i ja tebe, ali sam ljut. Kako mogu na pamet da ti padnu takve gluposti? Znam da se plašiš ali i ja se isto plašim. Plašim se da ne zabrljam, da ne uništim ovu ljubav i povrijedim tebe. Ali tu sam, zar ne? Vidiš. Nikuda ne idem. Moja si do groba.''