Plavi Safir blog

Javljao sam se njoj uvek, jer sam znao da ona nema snage da ne odgovori na moju poruku, poziv, nema snage da ako je zovem ne dođe. Tako to ide valjda kada se zaljubiš.. Ne znam ja prijatelju da volim, ja nikada nju nisam voleo, nisam čak ni bio zaljubljen, ma nije mi se ni sviđala. Samo eto, voleo sam da provodim vreme sa njom, onako klasično da je iskorištavam. Ali znaš i sam da ljude koje voliš ne lažeš,a ja sam nju lagao, lagao iz dan u dan sve više i više.. A ona, ona je znala da je lažem, verovala je u sve te moje laži. Pravila se hladnokrvna, bahata. Ali opet kada bih je pogledao, video bi se osmeh na njenom licu, veliki osmeh .. I one smrknute oči, kao da se ljuti na mene.. Dobra je ona osoba, samo eto, nije trebala da zavoli, nije trebala da zavoli nekog ovakvog poput’ mene. Ali znam i ja da je kasno sada sve, znam da je sada nema. I da sada pokušam da joj se vratim, džaba. Voli ona mene, ali ima prijatelju ona ponosa, i zbog ponosa spremna je izgubiti me. Znam prijatelju, čekam da kažeš kako sam kreten, jesam, znam i ja. Ali ćutim.. Ne želim više da joj se javim.. Srešću je nekada, videću je da l’ samu da l’ sa nekim drugim, mene će to zaboleti više nego nju… Samo što to ona ne zna, niti će znati. Ali ako je vidim samu, zaboleće nju više. I proćemo jedno pored drugog, izgovorićemo jedno ćao u prolazu, jedan osmeh, i to je to. Okrenuće se posle, znam da hoće… Ali džaba sve to, uzalud je, uzalud me voli.. Ne može više biti moja. Ne može ni da ja to sada želim.. Pametna je ona, mnogo. Zaslužuje ljubav prijatelju. Mnogo ljubavi.. Ja sam bio kreten prema njoj, a ona je tog kretena uvek razumela, uvek bila uz njega. Neće više prijatelju, sada je nema. Možda mi bude falila nekada, ona, njena ljubav, sve pomalo .. Ali, falio sam i ja njoj, pa nije me bilo. Neće biti ni nje sada.. Mogao sam da je zadržim - nisam hteo, a kada budem hteo da je vratim, neću moći. Eto vidiš kakav je život, imaš – ne želiš. Nemaš – želiš. Biće mi teško, znam da hoće, i njoj je bilo teško.