Plavi Safir blog

Ovaj dan je bio tezak za njega. I htjela sam da budem tu, kao neka vrsta podrske. Da mu budem oslonac kada koraca ispred mene, da svaki njegov pad ucinim pobjedom. Da budem tu kad mu treba tisina. Znam da je ponekad potreban neko ko te razume, neko pored koga ces ti moci biti ti bez ustrucavanja, bez straha da taj neko ne ode. Vidjela sam to u njegovim ocima danas. Osjetila sam da je njegov zagrlja na ulazu znacio "Hvala ti sto si tu." Da je njegov poljubac u obraz vristao "Nikad ti ovo necu zaboraviti". Zato nisu potrebne rijeci.

Nije mu bilo do price, ali je ipak pricao. Postovala sam to. Postovala sam sto na ovaj dan uopste moze da se smije.  I kako da odete od takvog covjeka. Od nekog ko se pretvara da je jak na danasnji dan a sve u njemu se lomi. E bas je on jak, najjaci je od svih. I mogu da pricaju sta hoce, ali on ce uvijek biti neko kome cu se diviti. Razlog je sasvim jasan. I da dodam jos ovo, kada pronadjete ovakvu osobu, osobu zbog koje vjerujete u dobro, ne pustajte je. Cak i kada je u najgorem izdanju. 

"Dragana, pricaj nesto." 

"Sta da pricam.." prekunu me i nastavi "...kad sve znam"  

Kotor 28.09.

Probudio me je miris muskog parfema, sto je bilo cudno jer zivim sama. Pitala sam se da li se to moja cula poigravaju sa mnom. Naravno da se poigravaju. Resila su da mi vrate sto ga danima nisam videla. Podsvest mi se smeje. A sada kada mislim o njemu dusa mi je ispunjena radoscu. Ne znam kako da vam opisem kako je to kada nekoga pronadjete i nije vam potrebno nikakvo upoznavanje jer osecate kao da ga znate ceo zivot. Vreme sa njim mi je ispunjeno osmesima, cak i kad sam u stanju u kome ni samu sebe ne trpim on je tu da me oraspolozi. Neke stvari mu nikad necu reci jer je premalo ceo zivot za to. Znam da i ja ponekad preteram, ali me on razume. Mada i ja razumem njega. Nekako prepoznam kada mu je los dan. To se oseti. Ne znam kako ali me dusa zaboli kada njemu nije dobro. Znate onaj osecaj u grudima kada predosecate da nesto nije u redu? Upravo taj. Pored toliko losih stvari on je jedina dobra stvar u mom zivotu. Zato ga i ne pustam. Jer zbog njegovog ponasanja prema meni koje je pokazao poslednjih godinu dana zasluzuje da bude voljen. Verujem da postoje ljudi od kojih ne umete da odete. On je jedan od tih. Rekla sam vec jednom da "Jedino zbog njega verujem u dobro". I tako je. Poznajem ga bolje nego sto on poznaje sam sebe. I da, pokusali su da me odvoje od njega sve takozvane 'drugarice', ali kada pronadjete nekog za koga biste dali sve, a njega ni za sta, e tada ste potpuni...