Htjela sam da misliš da mi je svejedno...

Published on 21:07, 08/20,2015

Preživjela sam, ali ostali su ožiljci. 

 

 

''Ne mogu više.'' rekao mi je skrećući pogled u stranu.
''Predugo smo zajedno.'' 
''Znam, ali ne mogu više.'' ćutala sam dok je to izgovarao. Na izgled sam se činila smirenom, ali zapravo sam vrištala u sebi.
''Uredu ako ti misliš tako.'' htjela sam da misli da mi je svejedno. A nije bilo. Kako da bude. On to ne bi shvatio. On nikada ništa nije shvatao. Za njega je svaka moja suza bila bespotrebna. Rekao bi '' Dramiš mnogo.'' A i da sam, zar ne bi trebao da priđe i da me zagrli, ne treba da govori ništa. Samo da bude tu i ćuti. Umjesto toga on bi uzeo svoju jaknu i izašao. Tek tako.
I ovaj put sam ga pustila tako da ode. Zašto da zaustavljam nekoga ko ne želi biti tu. Nema svrhe. Svakako bi opet otišao. 

 


Samo moj, samo tvoja

Published on 19:11, 08/20,2015

'On je' okrenu se Ivan prema meni. 'Daj ponesi mu ti ključ' 'Zar se već vratio?' 'Ajde, ne mogu se ja spušati dolje.' 'Dobro' rekoh i uzeh ključ od Ivana. Dok sam silazila niz stepenice pomislih šta će reći kad mene vidi. 'Oho nova frizura' primjeti moju svježe ofarbanu kosu. Tačnije ponoćno safirnu nijansu, da bude mistična kao i ja. 'Da, promjene su uvijek dobrodošle.' Drsko mu odgovorih i dadoh mu ključ. 'Ajde malo kod mene.' 'Sale ne mogu čekaju me gore.' 'Samo malo, uželjeo sam te se.' 'Bio si sa njom skoro cijeli dan, i mene si se uželio, haa  ne vjerujem ti.' 'Uđi pa ćeš vidijeti.' ' Ući ću samo iz poštovanja.' On otključa vrata svoje sobe, pusti mene da uđem i zatim zatvori za sobom vrata i zaključa ih. 'Šta to radš, čekaju me gore.' 'Neka čekaju, hoću da te ukradem na par minuta.' dok je izgovarao to leže na krevet i napravi mijesta za mene. 'Hajde lezi pored mene.' 'Zar baš moram?' 'Da, moram nešto da te pitam' 'Dobro' legoh pored njega, a on prebaci ruku preko moga stomaka. 'Kaži, teče vrijeme' 'Budi sada iskrena i reci mi da sada ništa ne osjećaš.' 'Ne osjećam' 'Pogledaj me u oči i reci to.' Okrenuh glavu prema njemu, ali shvatih da je to bio trik kad me privuče k sebi i poljubi. Pokušah da ga odbijem od sebe ali nije mi uspijevalo. Previše me je čvrsto držao da bih išta mogla da uradim. 'Želiš li da te pustim?' izusti idalje ljubeći me. 'Ne znam. I želim i ne želim.' 'Pa vaga, uvjek neodlučna. Kad odlučiš javi, meni je ovako super.' 'Ali moram da idem.' 'Ne ideš ti nigdje dok ne raspravimo neke stvari.' Najzad me pusti i ja se ustadoh sa kreveta. 'Kaži mi zašto me još uvjek voliš?' 'Ma ne volim te, odakle ti ta glupost?' 'To nije gupost, da je glupost ne bi dozvolila ovo. Uostalom ja znam da ćeš ti uvjek biti samo moja.' 'Kako možeš biti siguran u tako nešto? Ti sada imaš djevojku. Ona je dobra i ne zaslužuje tebe takvog.' 'Pusti sad to, pričamo o nama. Siguran sam jer vidim ti sjaj u očima svaki put kad me vidiš. I ti dobro znaš da sam ja samo tvoj, i ako sam sa drugom. Ona me nema na način na koji me imaš ti Zapamti' Ustde se i on, priđe mi i zagrli me. 'Znam da je ne voliš, i ako joj na svaki način dokazuješ suprotno. Sve te šetnje, iznenađenja, odlasci na naša mjesta su samo farsa. I znam da i kad nisam pored tebe sa tobom sam u mislima i snovima. Čuvam te.' Zagrli me još jače. 'Samo moja, samo tvoj.' 'Samo tvoja, samo moj.'  ZAUVJEK!