Godinu dajem za minut sa njom

Published on 03:36, 05/30,2016

Pričao bih satima sa njom, nježno milujući joj kosu. U trenu do sna poželjeo bih da se taj trenutak nikada ne prekine. I nije, bar u mojim snovima. U njima bih je vidjeo obučenu u bijelom, kako polako korača prema meni, noseći naše dijete u stomaku. Taj savršeni trenutak bi pokvarilo sunce koje bi zatreperilo kroz pukotine na roletnama. Ali bi se dan odmah popravio kada bih ugledao kako se još uvjek zatvorenih očiju smije uz riječi ''Dobro jutro ljubavi''. 


Koliko mi ljubav znači, toliko je nemam.

Published on 07:07, 05/21,2016

''Što ti želim nek' mi bude. Što mi želiš nek' ti bude.''

On mi je donio više nemira nego bilo koje ljudsko biće na ovom svijetu. Ali svi ti nemiri su nebitni naspram onoga što moje srce osjeća prema njemu. Istina je da se nismo rastali kako doliči ljudim koji se vole, mi se zapravo nismo ni rastali, samo smo se razmakli. Zauvjek. Da li sam luda što vjerujem da je on najbolja osoba na ovo svijetu? Što i pored rana koje je pravio na moje oči i dalje ne dopuštam ikome da ga pljuje? Što ga branim iako je kriv za 99% mojih suza? Što ga volim kao nikoga na ovom svijetu? Ako sam luda, neka sam. To što nisam sa njim, ne znači da ću da idem protiv njega. Tada ne govorim o njemu, govorim o sebi. Ja sam ga izabralam, sa svim tim slomljenim djelovima o koje sam se hiljadu puta posjekla. Uzalud bježanje iz grada u grad, kada on živi u meni.

I stalno mi se vraća. Na neki njegov čudan način.  Čudan kao poruka 'volim te' u dva poslije ponoći. Čuda se događaju. Snovi se ostvaruju, želje ispunjavaju. I ljudi u 'javi se kad stigneš' stane ogromna ljubav. Stane svo ono naše vrijeme. Stane sva ona ljubav, njegova i moja, koje smo se toliko bojali da nam je bilo bitnije da nas kilometri dijele nego da čuvamo jedno drugo. A ja sam teška, od onih sam osoba koje vam nikad neće reći sve svoje probleme. Koje će i posle petog “Šta nije u redu?” Reći “ništa” i samo se nasmejati, ja sam od onih kojima treba najupornija vrsta ljudi na svetu. A on to nije bio. Bio je sve samo ne uporan. I onda je samo nestao. Sa njim je nestao i dio mene, koji je sada kilometrima daleko. 


Nekad nije dovoljno voljeti (druge)

Published on 07:31, 05/10,2016

 Svi misle da je lako otići. Šta ako je taj odlazak upravo vaša jedina opcija? Kada volite, a niste voljeni. Kada odlazite od onoga što vašem životu daje smisao. Priznaću vam da je prilično bolno. I hijadu puta ćetete preispitati tu vaš odluku, ali svaki odgovor će se svoditi na jedno; da je to zapravo jedina ispravna odluka koju ste mogli da donesete u tom trenutku. Svako na drugačiji način preboli.
 Ali ti, upravo ti Preboljećeš ga kada to stvarno budeš htjela, ali ne dok se još uvjek nadaš da će se stvari između vas izgladiti. Preboljećeš ga kada budeš stavljala sebe na prvo mjesto umjesto njega. Kada shvatiš da on nije centar tvoga svijeta, i da nisi rođena da bi samo njega voljela. Preboljećeš ga kada budeš prešla preko boli koju nosiš u svom srcu. Kada shvatiš da je tvoj sreća, sa drugima ili bez njih (naročito bez njega). Preboljećeš ga kad počneš sebe da voliš toliko da će ti biti svejedno da li će on da te voli ili ne.
 I negdje u tom isceljenju shvatićeš da si sama sebi najbitnija. Da si ti, kao pojedinac, ona najljepša crvena ruža pored mora drugih. I da si kao takva bitna. 


Pola njega je čitav moj svet.

Published on 15:33, 05/07,2016

Smeštena između jave i sna, moja ruka u njegovoj ruci označavala je početak nečeg magičnog. I bilo je. Svaki trenutak proveden u njegovom zagrljaju mirisao je na proleće. Heh, zar zagrljaj da miriše na proleće. Sa njim se običan kišni dan razvedravao i sunce bi sjalo taman toliko koliko nam je bilo potrebno da se spustimo do obale da gledamo zalazak istog. I slepac bi video tu ljubav koja se rađala kada bi nam se pogledi sreli, ali smo je mi elegantno odbijali. Nije bilo vremena za ljubav. Bilo nam je bitno da smo zajedno, da učinim da dan što duže traje i da ne brojimo poljubce koje smo jedno drugom poklanjali. Nikada me nije ubijala njegova daljina. Bila je satkana od kilometara i jedvačekanja. Bio je neko ko nikada nije dozvolio da se osjećam usamljeno, pa čak i kad nije bio pord mene. Bio je, više nije. Ali ga pamtim po lepi stvarima. Sećam se jedne januarske noći, tri sata ujutru, on i ja na raskrsnici  stojimo i pozdravljamo se već sat vremena. Ne mogu nikada nikome opisati koliku sam samo želju imala da ga zaglim i da ga nikad ne puštam. Govorio je da zna koliko mi je bitan, ali izgleda da nije znao. Nemam nameru da i ovaj post pretvorim kao neki pošli, jer kako vrijeme prolazi shvatam da to treba da otavim iza sebe. Ma koliko god ja umišljala da ga ne volim, srce je onog dana izabralo njega i to se neće promeniti. Želela sam da zna koliko ga volim, želela sam da me voli. Više ne želim.


Svanulo je, svanulo je.. Pa šta...

Published on 02:30, 05/07,2016

''E vjeruj mi ja te neću povrijediti jer si mi tu bila kad mi je podrška bila potrebna, neko ko mi je rekao glavu gore, možeš ti to. Svaku prepreku si u životu savladao pa možeš i to. Ti si to i niko te ne može zamijeniti!!!!!!!''

 

Ali me je na kraju zamijenio. I ove riječi su postale prazne. A prazno je zarazno. Ni sama ne znam kako se osjećam. U jednom trenutku skupim snage i zaboravim, već u drugom se vratim na iste i briznem u plač. Obećanja, mrzim ih. Naročito ova satkana od neistine. Ne znam šta me još uvjek tjera da ih čitam. Ne nadam mu se. Odavno sam prestala to da radim. Samo se pitam da li je on zaboravio sve što mi je ikada rekao, jer ja nisam. On se nosi muški, i čini da sve izgleda lako. I suze i smjeh. Mene više nema jer sam povrijeđena. Jer bježim od svega. Moja maska je teška, ali me čuva. Od svega, od svih.  Sledeće godine nisam ovdje. Idem daleko od svega. Možda se izliječim, a možda i ne. Polako, jednim dijelom, ispunjavam svoje snove. Možda se sada smejete, ali kada vam budem pisala iz Čikaga, Kejp Tauna ili Los Anđelesa, tada ćete se smejati još više.. Ameriko čekaj me, dolazim ti uskoro...


Kad poslednji od tebe ruke digne...

Published on 21:35, 05/04,2016

Poljubili smo se kao da  je to bila naša jedina želja, naš jedini cilj. Kao da smo za taj poljubac rođeni. Nije do mišića. Vidljivih. Do onih drugih je. Nevidljivih. Snage srca. Volje. Vjere. Ljubavi i praštanja. Te noći sam shvatila. Koliko god odbijala ljubav i koliko god se pravila hladna, u dubini duše sam te zavoljela. Tebe koji kad me pogledaš uzburkaš mi i srce i mozak. Tebe, koji ništa nisi znao o djevojci koja je znala sve o tebi. Ali bilo me je briga, mada tek sada shvatam da sam tebe stavljala ispred sebe. Bio si mi bitniji od sopstvenog života. Još uvjek si. Ali uzalud kad si digao ruke od svega, od nas. Šta kažeš kad te pitaju za mene? I sam znaš koliko smo toga samo prošli zajedno. Koliko sam samo brinula zbog tebe. Sjeti se samo novembra i klupe ispred studentskog doma nešto malo prije ponoći. Nisam ništa zaboravila. A znam da bi trebalo. Iako se nisam tako ponašala mnogi tvoji postupci su me povređivali. Nisam željela da pomisliš da sam slaba, ali mi je trebalo prostora. Tačno je sa sam te voljela, volim te i dalje, ali ne smijem sebi dopustiti da se zaljubim u tebe. A ti si to one noći jako poremetio. Ostavio si me zbunjenu. Ne znam kuda sada, ali znam da treba da idem što daje od tebe. I na najvažnnijij raskrsici života ne stoje znakovi, ni putokazi, ni upozorenja. Sam si. Kao što sam sada i ja sama. I neću okretati novu stranicu, kako bih pisala čitkije. Spaliću tu knigu i gledati kako jetr odnosi moje uspomene koje su pretvorene u pepeo. A ti se samo sjeti koliko sam samo ja dala sebe da bih zadržala tebe, a koliko si ti samo ispao kukavica.


Ime moje

Published on 03:03, 05/03,2016

O sve će to mila moja proći. I ta tvoja tuga, i te suze će prestati padati, i ta ljubav što ti ništa dobro nije donijela. Sve ce proći. I tvoja želja za njim i sve.
Napokon ćeš preboljeti, nastaviti dalje sretna. A tad...tad će te on potražiti.
Doći će sa pričom kako se kaje, kako tek sada vidi šta si ti bila, koliko si mu značila, koliko si ga voljela, da si samo ti vrijedna. A ti...Ti se samo osmijehni, damski mu pokaži srednji prst i okreni leđa gadu, baš kao što je on tebi sada.


Ne znam ja bez tebe za 'dobro'.

Published on 01:31, 05/02,2016

-Idem 'Idi'
'Čuvaj se' -Hoću
-Znaš već šta.. 'I ja tebe, najviše'
 

Eto, sad bih ležao kraj tebe, da ti mrsim kosu. Da ti šapnem kako te obožavam. Ti ćuti. I pusti da te gledam. Ionako razumeš sve. A sada bih dao sve za jedno čudo. Čuješ mene čudo. Sve bih dao za tebe, pored sebe. Uzalud to pričam, prokleti ponos mi ne da da ti okrenem broj. A dobro znam da me i dalje čekaš. Uzmem telefon, ali ne uspeva. Kako popraviti nešto što nikada nije ni bilo pokvareno. Nikada se nismo rastali, samo smo se razmakli. Zauvek. Znam da bi prešla preko svega samo kada bih izgovorio te dve reči. Zelim, ali ne mogu. Volim te, ali ne mogu. Uhh koliko mi je samo snage potrebno da prećutim sve ono što bih ti rekao svaki put kada nasmejana prođeš pored mene. Prokleto muško. A želeo bih ponovo da osetim kako prstima prelaziš po mojim leđima, kako tvoja ruka prolazi kroz moju kosu i kako ti prelaziš bez reči preko svake moje mane. I imam osećaj da ćemo se voleti ponovo. I znam da ti nije bitno koliko sam ih imao pre i posle tebe jer ni jedna nije uspela da izleči moje rane kao što si ti uspela. I znam da si mi rekla da ne želiš ništa od mene, i kako ćeš samo slomiti moje srce. Kako nisi za mene i kako trebam voleti neku drugu, neku koja ume pokazati nežnost i ljubav. Ali upravo ti si mi svojim 'čuvaj se' , 'javi se da znam da si živ' i 'konju' pokazivala da  upravo takve kao ti vole najviše. I kad ćutiš i kad se ljutiš. I kad izvrnem tvoje reči a ti se onda napraviš ljuta i uporno čutiš, jer znaš da mene to nervira. I onoga trenutka kada vidiš da ne mogu više samo se nasmeješ i sve prođe. I upravo takva. Nesavršena, najgora mi trebaš najviše. Prokleti telefon. Prokleti kilometri. Eto, baš mi se ljubiš, a nisi mi tu.