Nikad ne vjeruj. Uvijek sumnjaj.
Slušaj, ispričaću ti jednu priču. Za nauk.
Pitala zmija čoveka da je prenese preko planine. Nema više snage da puzi. Iscrpljena je.
Čovek je upita - Kako da ti verujem? Kako da znam da me nećeš usmrtiti tvojim otrovom?
Ona mu odgovori - Neću, obećavam, veruj mi.
Poverova joj čovek. Nabaci je preko vrata i krenuše uz planinu. Na pola puta zmija pusti svoj otrovni jezik na čoveka. Ujede ga. On pada!
Upita je čovek - Zašto kada si obećala?
Ona mu odgovori - To je moj karakter. To sam ja. To je moja osobina. To sam ja.
Pouka ti je jasna, zar ne? Nikad ne veruj. Uvek sumnjaj. U svakom čoveku, i ako nije životinja, ima nešto životinjsko. U svakom čoveku spava zmija. Ili će te zadaviti ili otrovati. Nikada to neće uraditi na početku. Uvek će te preseći na pola puta ili na samom kraju do tvog cilja.
Slušaj me, nikad ne veruj!
Onaj ko te gleda u oči, laska ti i nema nijednu zamerku na tebe, navodi te da mu veruješ. Malo po malo, započinje lukav rat. I bitno mu je da tebe vidi na dnu, ne sebe zajedno s' tobom. Al' imaš priliku da se spasiš, a to je da ne veruješ svemu što te nevino pogleda.Ti nisi osoba koja napada sa leđa dok pre toga gradi poverenje. Takve borbe pripisuje se kukavicama. A ti si hrabra osoba.
Zapamti, kukavice sa sobom nose tu lukavost, ali nikada nemaju hrabrost. Jer su baš zbog svoje lukavosti satkani od straha. Svako ko u igru ulazi prljavo nema jedan strah, ima ih milion. Svako ko u igru ulazi čisto ima šanse da izvojeva pobedu. Velike šanse, samo zbog svoje hrabrosti u sebi, bez grama straha. Ali iz te igre izlazi drugačiji.
Jer kada si okružen krvoločnin zverima naučiš se da ne budeš pitom.