Pusti ga da ode

Published on 23:19, 05/30,2015

Ponekad, ljubav je i kada one koje volimo pustimo da odu.  Džozef O'Konor

 

 

 Jutro budi me, u vazduhu osjećam da će ovaj dan donijeti nešto loše. Ali koliko loše može biti kad je on pored mene. Okrećem se prema njemu, a on mirno spava pored mene. Pogledaj ga samo, kako je divan. Sinoć me je izveo na večeru. Sve je bilo predivno, tako je sve lijepo isplanirao i ruže, i svijeće i muziku. Obožavam ga.Ovu idilu i prisjećanje mi prekida zvuk njegovog telefona. On se ne budi, i ja uzimam njegov telefon. Čitam 'Sigurno si još kod nje, ja sam stigla, čekaću te u tvom stanu.' Šta, kako? Nije moguće. Vraćem telefon na prvobitno mjesto i pravim se da nisam ništa vidjela. 'Dobro jutro ljubavi.' onako mamuran mi govori. 'Dobro jutro. Jesi li lijepo spavao?' 'Jesam, pored tebe sam spavao kao anđeo.'  Uzima telefon i naravno čita poruku. 'Ljubavi iskrsao mi je neki posao, pa moram da palim.' 'Okej, i ja imam neke obaveze danas.' Ljubi me i odlazi. Neću da paničim, ali ko je ona? Ustvari nije ni bitno, šta ja imam od toga ako saznam ko je. Ništa. Odustajem od svega, od njega, od zajedničkog života, od svega.  Oko sedam sati mi stiže poruka 'Dolazim za 10 minuta, moramo da razgovaramo.' ovo ne sluti na dobro. Znam da će da mi kaže kako me napušta zbog nje. Otvara vrata, i kreće da se pozdravi sa mnom. Izmičem se. 'Šta nije u redu?' 'Htjeo si da razgovarmo, pa počni.' Nešto promrmlja i poče da priča ' Slušaj, ja tebe volim i ti si za mene jedina na svijetu ali postoji  nešto što ti nisam rekao. Zato što je nebitno.' 'Nastavi, nastavi' 'Sjećaš li se onog perioda kad smo bili na doslovno na ivici? E tada sam upoznao nju i počeo sam gajiti neka osjećanja prema njoj.' 'Zbog nje si jutros onako izletio?' 'Da ali samo da joj kažem da je gotovo i da ne želim više da je vidim.' Šta da mu kažem, da mu oprostim ne mogu i neću. 'Molim te oprosti mi.' 'Idi.' 'Ali ja te volim.' Volim i ja tebe pa te ne varam. To sam prećutala. 'Znam da i ti voliš mene.' 'Ne, ne volim te. Prezirem te, gubi se iz mog života, odlazi!!' 'Stvarno tako želiš?' 'Da' on se okrenu i krenu ka vratima. Par puta se okrenuo, želeći da ga zaustavim ali ne pustia sam ga da ode. Htjela sam da vrištim da ostane, da ne ide, ali ispao je toliko jadan da ga više ne bih ni pogledala. Ali jesam, izašla sam na tersu kako bih ga gledala kako odlazi. U trenutku kada je krenuo da pogleda gore ja sam se odmakla da me ne bi vidjeo. I samo sam ga pustila da ode.


Moj je princ već nečiji

Published on 22:15, 05/30,2015

'Ne možemo više da budemo zajedno.' To je sve sto mi  je poslije njega ostalo. Ta prokleta poruka koja je označila kraj.  Ni sama ne znam šta mi je trebao. Ništa dobro mi nije u životu donio. Samo bol, patnju i suze. Sjećam se kada sam skoro svako veče plakala zbog njega, zbog njegovih gluposti. Mogla sam bezbroj puta da ga napustim, ali nisam. Imala sam razloga, stvarno jesam. Nego ja luda, volim ga pa neka ide do vraga. Oprosti jednom, oprosti drugi put, treći, četvrti . Zašto?! Da bi on mene na kraju ostavio. Neka je proklet.  'U redu, ako ti tako želiš. I meni  odgovara tako.' Upravo tako sam mu odgovorila samo da ne ispadnem slaba. A bila sam. Suze su mi išle dok sam mu to pisala. Nakon toga sam pokušala da budem hladna, ne ravnodušna već hladna. I uspijevalo je u početku. Nekako se bol smanjio i ja sam nastavila sa životom. Sve do prije nedelju dana kada sam ga ponovo vidjela. Ovoga puta nije bio sam, bio je sa nekom djevojkom. Prvo sam pomislila kako je lijepa, ali već na drugi sam se zapitala šta to ona može da mu pruži a ja ne mogu. I tada shvatam, nisam ja u pitanju , on je. Njemu nikada nije ništa dovoljno kako mi se čini. Koliko god tražio mene u njoj, nikada me neće pronaći u drugoj.  I onda se događa nešto čega sam se plašila, on je ljubi, onako kako je mene nekada ljubio. Srce mi staje, u trenutku prestaje da kuca i ja skrećem pogled. Odlazim samo da mi ne bi krenule suze. Sve se ponovo vraće, i bol i suze. Suze smo izviru, pokušavam da ih zaustavim ali ne ide. Same teku. Kao da sve ono što  nisam osjećala proteklih dana sada izlazi. Ne mogu da izdrzim ovu bol. Sada je njen, ali ja ga opet želim natrag. Da me grli, da me ljubi, da me mazi, da mi nježno šapuće da me voli. Sve mi to nedostaje.  Ali šta ja tu sada mogu sam je ovako htio, pa neka mu je. Trudiću se da nastavim bez njega. Hrabra sam, jaka i znam da mene neko čeka tamo daleko. Negdje gdje ljubav pobjeđuje i gdje smo važni samo mi.


Sve ono što je nestalo

Published on 00:22, 05/30,2015

Gledam na sat, prošla je ponoć a ja i dalje razmišljam šta je moglo biti. Prestani to raditi sebi, ne vraćaj se u prošlost. Bitna je budućnost, prošlost je prošlost sa razlogom. Ali ne mogu da prestanem da ga sanjam. Vidim kako mi prilazi, osjećam njegov dodir, miris ali mu lice ne vidim. Zašto, pitam se? Da li je to znak da ću prestati da se sjećam i da su ovo poslednji djelići njega koji su mi ostali integrisani u pamćenju? A možda je to znak da mi mi se neko drugi počeo sviđati ali da ja to još ni sama ne znam jer možda ne želim sebi da dopustim da se ponovo zaljubim. Niko to ne zna. Jedina stvar koje se plašim više od svega jeste da se neko drugi, blizak njemu zaljubi u mene. Samo zato što bi me uvijek podsjećao na moje davno neispunjene snove, a i taj neko bi znao da ne mogu da mu maksimalno pružim ono što zaslužuje jer je onaj idiot pokupio skoro sve. Mada sam rekla da ću se truditi, ali će on morati uložiti više napora da me zadrži jer ću ga tjerati od sebe. A voljeću ga, nije da neću.