"Gdje si? Sta je bilo, zasto mi se nisi javljala?" "Nisam mogla." Mogla sam, naravno da sam mogla, ali nisam jer sam se davila u suzama. Zbog koga, zbog kretena. Ali eto, volim ga i oprostici mu. Oprosticu mu sve gnusne lazi koje mi je izgovorio predhodno vece, lazi u koje je mislio da cu da povjerujem. Naravno budala ne zna da ja znam sve, znam da je isti dan bio sa drugom, a poslije meni pricao kako se zadrzqo kod drugova. Prokletstvo. Zasto bas sad, sada kad amo krenuli pravim putem, kad nas za 9 mjeseci ocekuje divno cudo. U stvari nije ni bitno, nece saznati za to nikada. Vec sam isplanirala sve. Ostavljam ga ovaj put zauvjek. Da, iako ga volim najvise na svijetu, iako ga volim vise i od sebe same. Ali ne moze tako da se poigra sa mojim srcem. Odlucila sam i to je moja konacna odluka, nema predomisljanja. "Reci, sta nije u redu?" "Ma nije nista." "Znam da nesto nije u redu, glas ti nije kao i obicno. Cekaj me, sad cu doci." O ne, molim te ne dolazi. Ne mogu da se suocim sa tobom. Ne u ovim trenutcima. ''Otvori.'' vikao je kao lud i lupao po vartim. ''Odlazi, ne zelim da te vidim.'' ''Sta sam sada uradio?'' ''Samo idi, i ne vraćaj se nikada više.'' ''Jesi li sigurna da tako želiš?'' ''Idi.'' Idi mi i budi srećan sa nekom drugom, ja ću da čuvam naš dom. Ovo je jedini poklon koji sam od tebe dobila. I da znaš ako nekad poželiš da nas potražiš, nas te dvoje čekamo. ''Samo da znaš da te volim i da mi je žao zbog toga što se rastajemo iz meni nepoznatog razloga. Volim te.'' Koliko drugih bi samo dalo sve da su sada na tvom mjestu.
.......9 mjeseci kasnije.....
Jutro je. Bude me sunčevi zraci koji poput leptira plešu po mome licu. Naravno ovu idilu mora da pokvari Dijana. Da Dijana, moja ćerka. Ustajem se iz toplog kreveta sa namjerom da je smirim, ali me omete kucanje na vratima. Pođok po Dijanu i uputih se prema vratima. Otvaram vrata kad on. ''Zašto mi nisi ništa rekla?'' '' Jer si ti bio sa drugom, što dovodi o zaključka da tebe mi ne zanimamo.'' ''Znači to je bilo u pitanju. Pa ako te baš zanima bio sam sa nekom đevojkom, ali da izaberem ovo budalice.'' Izvadi kutijicu crnu iz džepa i kleknu preda mnom. ''Znam da je prošlo dugo vremena i da je možda kasno i da mi nikada nećeš oprostiti što sam tek tako otišao, što se nisam borio za našu ljubav, volim te i previše da bih te zauvjek pustio a odeš.'' ''Volim i ja tebe.'' samo samo počela da plačem, a on je uzeo našu ćerkicu i zagrlio me najljepše do sada. ''Kako si joj dala ime?'' ''Dijana.'' ''Baš onako kako sam ja želio, hvala ti. Zapamti, volim te.''