I da ponekad boli te koliko volim te od bola bi umrla

Published on 14:05, 03/31,2020

Moram ti odati priznanje. Nisam očekivao da ću te ovako brzo zavoleti. Nije mi bilo ni na kraj pameti da ću ležati noćima budan i misliti o tebi na  načine koje ni sam ne razumem. Nikada nisam upoznao nekog ko će me navesti da se ovoliko preispitujem. "Šta sam uopšte radio pre nego što sam te sreo?"  Znam da je možda i pogrešno vreme, ali duboko u u ovom buntovničkom srcu mom želim da budeš prava. Univerzum me je nekako usmerio ka tebi. I u startu je to bila neverovatna magnetna privlačnost da je nemoguće da si trebala da budeš samo neko u prolazu. 
Jednom prilikom su me pitali šta je za mene dom. I sve što mi je u tom trenutku padalo na pamet si bila ti. Ti i taj tvoj ludački osmeh koji bi i astronaute naveo da zvezde traže na Zemlji. Jedina si zbog koje bih želeo da me u moru drugih talasi dovedu baš do tebe. Hemija između dvoje ljudi je najčudnija nauka od svih. Zaljubio sam se u tebe zbog milion nekih malih stvari koje nisi ni znala da si radila. Shvatio sam da ljubav ne čini stvari jednostavnim, već vrednim. A ja, ovako ludo zaljubljen ne mogu priuštiti sebi da te izgubim.


Zajedno nikada nećemo biti izgubljeni između želja i strahova

Published on 15:25, 03/30,2020

 U trenutku se samo stvorio ispred mene. Ne znam kako niti odakle. Nije mogao da zna da ću biti baš ovde, na našem mestu. Baš u ovom trenutku.

 Želim da ga zagrlim. Želim da omota svoje snažne ruke oko mene i poljubi me i da mi jedan zadnji trenutak. Želim da zarije svoje prste u moju kožu i privuče me uz sebe kao da me ne može imati dovoljno. Sebična sam. Želim to iako me slama. Umesto toga, ustajem. Odlazim. Iako svaki delić moga tela želi da ostane.  Ne stižem daleko. Već osećam njegovu ruku kako hvata moju.

 "Nikada ti nisam rekla da moje ruke oko tvojih leđa nisu bile samo zagrljalj. Bile su držanje celog sveta u tim trenutcima. Tada sam se osećala najsigurnijom I najsrećnijom. Ko zna kakav bi smo svemir sagradili samo da smo uspeli da potrajemo. Znaš, nikada ti nisam rekla kako bez tebe ne umijem. I onoga dana kad si odlučio da odeš samo sam ćutala I gledala. Gledala kako ti bez mene umiješ." Ni na kraj pameti mi nije bilo da ću ovo moći izgovoriti a da mi se oči ne napune suzama. A opet reči su same izlazile.

Nisam mogla da protumačim njegov izraz na licu. Neko kao što je on ne odaje svoja osećanja tek tako. Ali njegove oči su bile pune nekog nemira. "Zašto si mi prećutala ovo?" Upitao me je stavljajući svoje ruke na moja ramena. "Zašto si ti odlučio da odeš?"  Par minuta nije progovarao ništa. U jednom momentu je pognuo glavu I privukao me k' sebi. "Verovao sam da radim pravu stvar." Izustio je kroz skoro pa nečujni jecaj. "Hej.." pokušala sam nešto da kažem ali nekako nisam uspevala da nađem odgovarajuće reči. Iako mi je izgledalo kao da treba da ga pustim, ja sam ga svom snagom držala. Znam da mi je prošli put ostavio samo rane, ali koliko god odbijala sebi da priznam, jednostavno je. Sve vreme ovog sveta želim da provedem sa njim. Nekako sam se izvukla iz njegovog naručja I stavila mu moje ruke na lice. Palčevima sam mu obrisala suze. "Hej, sve će biti u redu." Iako ništa nije bilo. "Zar me ne mrziš?"  Upitao me I dalje odbijajuci da me pusti. "Stvarna istina je da te ne mrzim. Iako ne znam čime si zaslužio da bude tako." Na njegovom licu pojavio se blagi osmeh. Sledeće što sam osetila su bile njegove usne na mojima. 

Tada, u tom momentu sve ono što sam mesecima unazad pokušavala da zaboravim se ponovo vratilo. Koliko god taj poljubac kratko trajao meni se činilo kao da je večnost. "Voleo bih da ovo može da traje zauvek." Rekao je dok me je gledao direktno u oči. Poljubio me je još jednom pa nastavio. "Moram ti priznati nešto." "Reci." "Strah me je, nikada se nisam ovako osećao zbog nekoga. Stalo mi je do tebe. Ne znam da li ću ikada sebi oprostiti što sam te ostavio tako. Zbog moje slabosti I ovog glupog ponosa koji mi nije dao da se borim za tebe. Od takvih kao što si ti, ne dižu se ruke. Takve kao što si ti se čuvaju kao poslednja sreća bez koje nema života. Nemoj se ljutiti na mene što ću te često doživljavati kao čudo. Oprosti mi molim te zbog svega kroz šta si morala sama da prolaziš." Nije mi bilo svejedno. Reči ne mogu tek tako izbrisati prošlost. Previše je strahova u meni da volim, a još više da ne volim. "Oprostiću ti, ali samo ovaj put." Rekla sam pomalo ljutito. "Nemoj da zažalim zbog ovoga." Nasmejao se i poljubio me. "Nećeš, obećavam." Ništa mi nije bilo draže nego videti njegov osmeh.



Vredno cekanja

Published on 12:04, 03/30,2020

"Zasluzujes nekoga ko ce te stvarno cijeniti."
U delicu sekunde, ne razmisljajuci o buducim posledicama, privukao je k sebi I poljubio. 
"Ne, ovo nije u redu."
Rekla je pokusavajuci da se istrgne iz njegovog narucija. Ali joj to nije polazilo za rukom.
"Ovo je jedina ispravna stvar koju sam uradio cijelog dana."  Ne dozvoljavajuci joj da se oslobodi poljubio je jos jednom. U njenoj glavi su se motali razni scenariji, ali njeno srce joj je govorilo da je bas ovo u redu. Pa cak iako su iz njenih usta izlazile drugacije reci.
"Da li ces prestati da me ljubis?"  "Bez dozvole." Dodala je po malo ljutitim tonom.
Nije mu trebalo mnogo da ukapira da joj se dopao taj poljubac.
"Slatka si kad si ljuta" Rekao je polako pustajuci je, al opet hvatajuci je za ruku. "Dodji, sedi ovde." Pokazao joj je slobodno mesto pored njega koje je bilo namenjeno za nju. Sa dozom opreza sela je malo dalje nego sto je on planirao. Ali je odlucio da igra njenu igru. "Ovako je dobro." Rekla je usmeravajuci pogled ka njegovom. "Za sad neka bude". Uzvracaju ci joj poglede zauzeo je pozu naspram nje . Opet su se nasli oci u oci sa malom razdaljinom. Razne misli su mu se vrtele po glavi ali nije ovako daleko dosao samo da bi sada odustao. "Zasto me tako gledas? Upitala ga je. "Kako?" Nasmijao se. 
Mogla je osjetiti njegov pogled. Kao da joj prstima seta po kozi. "Pa znas, tako. Ocjecam se po malo neprijatno." I dalje ne skidajuci pogled sa nje odlucio je da joj se malo priblizi.  Sa njenog lica sklonio je pramen kose koji mu je smetao.  "Ja... jednostavno.. mislim da si ti prelijepa." Osmjehnula se, ali osmjehom nije mogla da sakrije crvenilo na obrazima.  Taj njegov dodir u njoj je izazivao treperenje. "Cekaj!?" Rekla je zaustavljajuci njegovu ruku. "Objasni mi sta je ovo? Kuda ovo vodi?" Privlaceci je k sebi obavio je svojim rukama. /Negove ruke kao da su stvorene ta mene. / pomislila je. "Mislim da sam zaljubljen u tebe, I to me plasi." Pokusavala je da sakrije osmeh sa lica ne zeleci da mu stavi do znanja koliko ju je to ucinilo srecnom u tom momentu. "Mislis?" Pitala ga je, sada malo ozbiljnijim tonom. "Ne mislim, znam. Znam da sam lud za tobom jos od prvog dana samo to nisam hteo sebi da priznam." Odgovorio joj je sa dozom strah. "U redu. Moram priznati da ni ja nisam ni malo imuna na tebe." Osjetio je neko olaksanje u grudima. Samo mu je to trebalo. "Mogu li da te poljubim?" Pitao je uzimajuci u obzir predhodni put. "Pa sta cekas?"


Neki zagrljaji sluze da ozdravis

Published on 02:23, 03/30,2020

Iskren da budem nisam je odmah zavoleo. U pocetku mi se cinila hladna, drska I pomalo odbojna. Vremenom se ne nesto promenilo u meni. Negde izmedju pogleda I dodira ja sam nju zavoleo. Onih pogleda zbog kojih bi mi kolena klecala svaki put kada bih je ugledao. Oda kada nam se u pola pesme pogledi sretnu I u tom momentu kao da mislimo isto. Zavoleo sam je negde izmedju osmeha I zagrljaja. Znate onog "drugarskog" ne pustaj jos zagrljaja. U tim zagrljajima bi se moji nemiri I buke pretvorili u tisinu. I bez obzira koliko se ona cinila hladna, njen zagrljaj ce mi uvek biti najtopliji. Posle toga meni ništa više ne treba.


Lud je onaj koji je mogao, a nije te voleo

Published on 01:41, 03/30,2020

"Ovo zvezdano nebo I ti je sve sto mi treba u zivotu." Rekao sam dok sam kraickom oka pokusao da uhvatim njen osmeh. "Samo ti I ja I nista vise" rekla je kroz osmeh. Kako sam ja samo srecan covek. Pomislio sam dok stavljao glavu na njene grudi. Da li je moguce da srce ove zene kuca samo za mene?
"O cemu sad razmisljas?" Pitala je prolazeci mi prstima po kosi. Lagano podizuci glavu poklonio sam joj jedan poljubac kao pecat ovog  trenutka I ne razmisljajuci rekao sam joj. "O tome kako bi moj zivot bio prazan da tebe nisam sreo. I pitam se kako sam do sada ziveo bez tvojih poruka za dobro jutro I laku noc. Tvoji osmesi su mi ulepsali zivot. Ti si mi ulepsala zivot. Zbog tebe sam bolji covek." " Ne bleso, ti si ulepsao moj zivot." Rekla je grleci me jako I dodala. "Da mi je jos dva zivota sa tobom bi ih provela bas ovako, u tvom zagrljaju I slusajuci tvoj glas."
Kako  bih ikada mogao odustati od nje. Cini mi se da bi to bilo kao da odlazim od samoga sebe. "Gledaj, zvezda padalica. Brzo zamisli zelju." Rekla je sva uzbudjena. "Hajde sta cekas." Nasmejao sam se I poljubio je. "Ludice, sve moje zelje su vec ostvarene." Zarlio sam je I tako grleci je rekao. "Samo sam tebe zelio u zivotu. A moja se zelja ispunila. Sada ostavljam te druge zelje da se ispunjavaju onome kome su potrebne. Jer sve sto je meni ikada bilo potrebno nalazi se u mojim rukama".