Lud je onaj koji je mogao, a nije te voleo
"Ovo zvezdano nebo I ti je sve sto mi treba u zivotu." Rekao sam dok sam kraickom oka pokusao da uhvatim njen osmeh. "Samo ti I ja I nista vise" rekla je kroz osmeh. Kako sam ja samo srecan covek. Pomislio sam dok stavljao glavu na njene grudi. Da li je moguce da srce ove zene kuca samo za mene?
"O cemu sad razmisljas?" Pitala je prolazeci mi prstima po kosi. Lagano podizuci glavu poklonio sam joj jedan poljubac kao pecat ovog trenutka I ne razmisljajuci rekao sam joj. "O tome kako bi moj zivot bio prazan da tebe nisam sreo. I pitam se kako sam do sada ziveo bez tvojih poruka za dobro jutro I laku noc. Tvoji osmesi su mi ulepsali zivot. Ti si mi ulepsala zivot. Zbog tebe sam bolji covek." " Ne bleso, ti si ulepsao moj zivot." Rekla je grleci me jako I dodala. "Da mi je jos dva zivota sa tobom bi ih provela bas ovako, u tvom zagrljaju I slusajuci tvoj glas."
Kako bih ikada mogao odustati od nje. Cini mi se da bi to bilo kao da odlazim od samoga sebe. "Gledaj, zvezda padalica. Brzo zamisli zelju." Rekla je sva uzbudjena. "Hajde sta cekas." Nasmejao sam se I poljubio je. "Ludice, sve moje zelje su vec ostvarene." Zarlio sam je I tako grleci je rekao. "Samo sam tebe zelio u zivotu. A moja se zelja ispunila. Sada ostavljam te druge zelje da se ispunjavaju onome kome su potrebne. Jer sve sto je meni ikada bilo potrebno nalazi se u mojim rukama".