Na krovu sveta

Published on 20:45, 07/18,2020

"Znaš, imam osećaj da me izbegavaš." Pogledala ga očekujući odgovor, ali između njih je stajala samo tišina. Po prvi put u svom životu nije mogao da slaže. Da joj kaže da je to umislila. Nije mogao da nađe dovoljno razlog zašto je to radio. "Moram ti priznati nešto." Imao je osećaj kao da ratuje sam sa sobom. "Šta?" Pitala ga je, ali on je i dalje ćutao. "Reci?" "Istina je." Zastao je na moment. "Zato što me užasava ono što osećam. Zato te izbegavam." Skrenuo je pogled u stranu plašeći se njene reakcije. "To je problem. Glupost. Misliš da ne zaslužuješ nešto zato ga i uništavaš." Nešto u njenom odgovoru ga je zabolelo više nego da mu je lupila šamar. Još više ga je zabolelo to što je stajao nem, dok je sve u njemu govorilo poljubi je. Ne postoji mesto na kojem bi radije bio sada. Poljubi je kao da si samo to čekao. Kao da si zaboravio sve druge što si pre nje ljubio. Poljubi je kao jedinu kocku čokolade koju ćeš okusiti u životu. Ljubi je dok ne zaboravi da broji. Napravio je korak prema njoj, zatim još jedan. Uhvatio je za ruku i lagano privukao u zagrljaj.  Iznenadio je sa tim potezom. Iako je oduvek bila dobra sa rečima u tom trenutku nije bilo reči koje bi je spasile. Bila je zarobljena, nemoćna u tom zagrljaju. "Šta želiš sada?" Glas joj je postajao tiši. "Tebe. Oduvek tebe." Stavio je svoje ruke na njeno lice i ceo svet je prestao da postoji. Nikada se pre nije tako izgubio u poljubcu. Srce mu je preskakalo otkucaje. Ljubio je i pre nje, ali ni jedan poljubac do sada nije učinio da se oseća kao da gori. Nešto u vezi nje ga je podsećalo na mesto prema kojem je uvek želeo da ide, ali nikako da dođe do njega. Iako to do sada nije znao, shvatio je da je nju oduvek tražio.



Oduvek si to bila ti

Published on 01:50, 07/16,2020


Posmatrao sam je sa strane. Oduvek me je nešto privlačilo ka njoj. Neke nevidljive niti. Kažu da i muškarci mogu imati 'leptiriće' u stomaku, ali ne i ja. Kad god sam bio sa njom, nisam imao te čuvene leptiriće, već nešto sasvim drugačije. Precizniji da budem, ona je u meni budila roj pčela. Pokušavao sam to da sakrijem, ali ona je to odavno znala. Valjda su se naše duše upoznale mnogo pre nas samih. Zbog nje sam uspeo da otvorim kutiju vanvremenskih želja i ljubavi koju sam dugo skrivao sam od sebe. Nije me ona promenila. Ona mi je pomogla da otopim ovu santu leda koju ljudi najčće zovu srce. Moja ruka se savršeno preklapala sa njenom. Kao da je tu oduvek pripadala. Kao slagalica koja oduvek čeka na taj poslednji deo da bude završena. Za mene je taj deo bila ona. Tako je i ušetala u moj život, kao da je znala da mi je samo ona nedostajla da svojim osmehom začini svaki moj dan. Svaki deo nje je neka nova avantura. Ako sam nešto mogao da znam to je bilo da želim da sa njom provedem ostatak života. Da svakoga dana pišemo nove stranice romana. I da svako poglavlje ima naš pečat. Ona je kruna koja treba svakom kralju. 

Ona u očima čuva tajne kosmosa.  

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=PXGycbkbtW0