Gubi onaj ko želi čvrsto da drži, dok trči za onim koji rado pušta...

Published on 12:30, 09/01,2018

Ceo dan je bio ispujen nekim nemirom. To me je nekako navelo da se odvojim od ljudi, da harmonizujem misli. I možda bih uspela u tome od on nije odlučio da se pojavi i od svih mesta gdje je mogao da sedne, odlučio je da sedne baš pored mene. ''Smem li da sednem pored tebe?'' Pogledala sam ga zbunjeno. ''Mislim da si sam sebi dao dozvolu.'' Nasmejao se. ''Treba li ti nešto?'' pitala sam ga već vidno uznemirena njegovim dolaskom. ''Češkaj me.'' Rekao je kroz blagi smešak. ''To će nešto promeniti?'' ''Izlečiće me.'' ''Baš me zanima šta to češkanje može da izleči?'' ''Uopšte nisi romantična.'' ''Pa zar bih trebala da budem?'' ''Izlečiće mi dušu.'' ''Od čega?'' ''Od tebe budalice.'' ''Od mene?'' ''Da, da od tebe.'' ''Kako?'' ''Nedostajala si ovom mom srcu.'' ''A jel'?'' ''Oo da.'' ''Sad si se setio?'' ''Ne, sad sam shvatio.'' ''Šta si tačno shvatio?'' ''Pa prvo je da mi je nedostajalo sve u vezi tebe. Tvoj osmeh, tvoje poruke, gnjavaža bespotrebnim sitnicama, tvoje oči, ti!!'' ''Zar ne misliš da je malo kasno?'' ''Draga, za lubav nikad nije kasno.'' ''Zašto si onda otišao?'' ''Nisam znao da odlazim, a to je najgore. Otići od tebe značilo je hodati mrtav.'' ''Ali si ipak otišao.'' ''Jesam, i žao mi je zbog toga.'' ''Sam si tako izabrao.'' ''Da, a sada biram da me češkaš.'' ''Ne, ozbiljan sam. Češkaj me.'' ''Dobro.'' ''E da, još nešto.'' ''Kaži.'' ''Obećaj mi da ćeš me češkati celoga života.'' ''A ti mi obećaj da nećeš opet otići.'' ''To ti obećavam. Navukla si me na svoje ludilo, veštice.''