Iako si najveća laž, sve više mi fališ.

Published on 13:31, 03/24,2018

“ Večeras se oženio, nećeš ni pokušati poslati poruku? ” drugarica me pita.

“Idi ženo ti mu šalji poruke,  pusti me.”

“Znaš da bi došao,samo da ga pozoveš, došao bi odmah, ostavio nju.”

“Da, da, tako je, jeste…''

Drugarica ne prestaje.

“Smaraš me, pusti me, ne pričaj o tome.”

Sjedimo tako, pijemo, slušamo pjesme.Auto dolazi, koči toliko jako da su mi se noge odsjekle od straha. Čujem galamu. Izlazim da vidim šta se dešava…i ne vjerujem. On. U vjenčanom odjelu, sa rakijom u ruci, pruža mi flašu, ubijen od alkohola i govori mi:

“Aj da nazdravimo za moju sreću, ajde.”

“Idi kući, pijan si.”

“POGLEDAJ ME U OČI, NAZDRAVI MI, ZA SREĆU. S NJOM, NE S TOBOM. NAZDRAVI MI ZA SREĆU SA DRUGOM ŽENOM KOJA NISI TI. AJDE, MOŽEŠ LI?!”

“Smiri se, čuće te neko , šta se dereš, daj mi tu flašu.”

“IMAM PRAVO DA SE DEREM, NEKA ME ČUJU, ŠTA JE, ŠTA GLEDAŠ, U KOGA GLEDAŠ? U MENE? E PA, NEMA ME. VIDI ŠTA SI MI NAPRAVILA!”

''Nisam ja ni za šta kriva. Ti si taj koji me je odgurnuo od sebe. Ti si taj koji je odlučio da ti treba prostora. Pa, eto opet si sam sebe zarobio.''

Zatim diže ruku i pokazuje burmu.

“VIDI OVO, POGLEDAJ U OVAJ OKOV, U KOJI SAM UPAO ZBOG TEBE. KRIVA SI, JESI. SVE SI SRUŠILA, SVE SI DOĐAVOLA SRUŠILA.”

Prilazim mu polako, uzimam flašu. Grlim ga čitavom jačinom koju posjedujem, stavljam mu glavu na svoje rame i ljubim ga u obraz. Kao i prije 4 godine, drhti.Opet taj drhtaj koji ga je odao i tada.

“Idi kući njoj, molim te. Ti i ja, ne bismo uspjeli nikada, molim te. Zbog mene idi kući.”

“Pusti me, neću da idem kući, hoću da budem pored tebe. Molim te, samo još malo.”

'' Znaš koliko sam voljela tvoje krvave šake. Znaš ti dobro da sam grlila tvoj mrak. Itekako si znao da sam te voljela. Otišao si da ti neka druga grije tvoje šake pune ožiljaka. Neka druga sada grli tvoj mrak…ali,nijedna kao ja. Ona kad ti grije ruke, kao da stavlja so na rane. Kada grli tvoj mrak, ne vidi zvijezde u njemu. Ja sam liječila rane, ja sam grlila i mrak i zvijezde. Cijelo nebo. Grlila sam ti dušu koja je uvijek bila mračna. Ali sada ne trebaš da budeš pored mene već pored nje.''

Uzimam telefon i zovem našeg, a sada samo njegovog kuma da dođe po njega. On izlazi, galami na njega, vuče ga u auto, a meni govori :“Znaš da te volio, i da te voli…umjesto tebi da sam rekao zvanično "kuma” govorim to njoj koja eto, samo liči na tebe, i koja ne zna da je on samo s njom, jer malo podsjeća na tebe . “

 I tako je otišao u drugi život, ostavljajući tragove duše predamnom. Zvao me je sledeći dan da i rekao da je samo potrebno da kažem dođi i došao bi istog momenta. Al' umjesto toga rekla sam mu da me više ne zove i da ga ne volim. Jer zašto bi uništila život nekome ko nije to zaslužio. Možda bi druga priča bila da me je nazvao samo par nedelja ranije ili eto, par dana ranije. Sve bi možda bilo drugačije.