Tek kad svemu dođe kraj, ti i ja tek počinjemo.
Published on 02:02, 09/30,2020
Namestio je kaput pre nego što joj je prišao. "Ćao." Rekao je na šarmantan način. Pogledala ga je iznenađeno. Trebalo joj je par trenutaka da da se uveri da je to stvarno on. Nije očekivala da će ga videti. Osmehnuo se nestrpljivo očekujući njenu reakciju. Zagrlila ga je. "Nedostajao si mi." Mogao je oseti kako joj srce kuca. "I ti si meni nedostajala." U tom trenutku to mu je izgledalo kao potvrda svega onog čemu se nadao pre nego što je ugledao. Upijao je sve što se dešavalo u tom momentu. Želeo je da taj trenutak dobro upamti, svaki zvuk, svaki miris, svaki pokret. Tu sliku je želeo zauvek urezanu u svoje sećanje, da je se uvek priseća sa osmehom kakav mu je sada na licu. "Zašto mi nisi rekao da dolaziš?" Pokušala je da se izvuče iz tog razgovora, ali on nije želeo da je pusti, ne ponovo. "Mislio sam da ne želiš da me vidiš više. Rekla si.." Nije hteo da ponovi njene reči jer bi ga prisetile na to da je bila u pravu. "Znam šta sam rekla, ali nikada ne bih poželela da te ne vidim." Ono što nije znao je da je ona jedva čekala taj trenutak, da je jedva čekala njega. "Zašto mi se nisi javila?" Uhvato je njen pogled, ne zato što je očekivao njen odgovor, već zbog onog što je video u njenim očima. "Verovatno iz istog razloga kao i ti." Poželela je da mu kaže još po nešto, ali u njenoj glavi to ne bi malo smisla. Uhvatio je za ruku i krenuo. Nije znao gde ide, ali mu to nije bilo bitno sve dok nju drži za ruku. Koračao je lagano, u nadi da će to usporiti vreme. Za njega je ovaj dan bio jedno prelepo jedvačekanje, koje nije želeo da se završi. "Imao sam nameru. Znaš. ponekad sam sebe uhvatio kako ti pišem o nečemu što mi se dogodilo, ali se setm da neželiš da pričaš sa mnom, i onda sve obrišem." Gledao je u svoju ruku koja je držala njenu očekujuči da je svakog trenutka može izvući. Ali nije. Umesto toga dovela ga je do klupe koja gleda na more. "Posle svega što sam ti rekla, i načina na koji sam to rekla i ja sam mislila isto za tebe. Nisam nameravala da zmeđu tebe i mene ostavim prazninu." Sela je ne puštajući mu ruku. Seo je pored nje. "Kada sam shvatila da nikada neće biti onako kako sam želela, pustila sam te. Iako je moje srce želelo drugačije, nije se moglo borti sa razumom. Bilo je to kao borba dva titana u kojoj ni jedan ne zlazi kao pobednik. I na kraju sam uradila ono što sam smatrala da je najbolje za oboje." Rekla mu je ono što je smatrala da će ga na neki način zadovoljiti. Gladala je kako more polako guta poslednje tragove sunca. Blagu povetarac krenuo je da se oseća. "Ali nije bilo. Ja nikada nisam želeo da tako bude. Tu odluku si donela umesto mene. Nisi mi dala priliku da ti sve objasnim, bar ne onako kako sam hteo." Uzeo je njenu ruku koju je držao i približio je svojim grudima. Time je hteo da joj pokaže šta ona izaziva u njemu. Svak njegov otkucaj srca u tom trenutku bio je za nju, zbog nje. Gledala ga je kao da je nešto želela da mu kaže ali je ćutala. Htela je da mu kaže ono što se nikako nije usuđivao da je pita. "Ako ćeš o tome da pričaš, onda je najbolje da odem." Ustala je, osetila je hladan vazduh koji je sa sobom donosio povetarac. Ubacila je ruke u džepove svoje teksas jakne, ali ni to joj nije pomoglo da ne oseti hladnoću koju je noć počela da otkriva. "Ne. Vrati se, hladno je. Dođi da ti grejem ruke." I srce, pomislio je ali nije rekao. "Pa i nije toliko." Pretvarala se da ne oseća ništa, ali on je primetio. "Nije mi jasno zašto uporno ideš protiv sebe. Čega se toliko plašiš?" Znao je da će morati da dobije neki odgovor, iako se bojao onoga šta bi mogla da mu kaže skupio je dovoljno hrabrosti da joj postavi ono najbitnije. "Voliš li me više?" Srce je počelo da mu kuca još jače. Želeo je odgovor odmah i sad. Vratila sa pored njega. Njemu je to izgledalo kao da je odugovlačila. Pogledala ga je drektno u oči. "Nikada nisam ni prestala da te volim. Iako sam ponekad želela, nisam mogla da prestanem da mislim na tebe." Dogodilo se ono čemu se nadao celi dan, vreme je stalo. Nije mogao da obuzda ono što je osećao. Ustao se, okrenuo joj leđa i na, ono što je njemu izgledalo kao diskretno, podigao pobedničku pesnicu. "Videla sam to." Počela je da se smeje. "Znao sam." Okrenuo se ka njoj i u pobedničkom duhu se vratio pored nje. "Šta si bre znao?" Nasmejao se. "Da se ljudi rastanu, ali duše ne."