Ceo svet na jednom jastuku...

Published on 04/07,2016

Jutra su nam uvijek bila ispunjena osmijehom. Najvise njenim. Volio sam da se budim pored nje. Da gledam kako zraci sunca plesu po njenom licu dok ja pazim da ne napravim pokret koji bi je probudio. Mogao bih tako satima da je posmatram. Da posmatram ceo svet na jednom jastuku.

Iako znam da sam joj ostao duzan hiljadu osmeha priznajem da sam voleo tu zenu. Bio bih nesretan da je nisam upoznao. Bila mi je ujedno i najbolji prijatelj, a volela me je kao da joj je ovo poslednji zivot. Znate, zelela je da u krilu ljulja jednog andjela, naseg andjela. Da nam sve na ljubav mirise. Secam se naseg prvog poljupca, sesnaesti novembar. Ne znam da li je drhtala od hladnoce ili od straha. Nas dvoje sedimo na klupi ispred njene zgrade, ponoc, momenat kada sam je poljubio bio je jedan od onih koje cu pamtiti. Tada sam znao da ce jedno od nas dvoje da bude u velikom problemu. Trudio sam se da se ne vezujem previse jer je prosla ljubav ostavila veliki oziljak preko moga srca. Znala je ona to dobro. U njenim plavim ocima sam video da je i ona isto radila, samo sto je njena ljubav bila snaznjija. Toliko snazna da bih je prepoznao medju stotinama istih jer je imala onaj sjaj u ocima kad god bi me ugledala. To me je jos vise izludjivalo, ali nisam smeo da joj ukradem drugi poljubac. 

"Cekaj me." poslao sam joj poruku jedne veceri.

"Cekacu te." odgovorila ja. Verovala mi je.

Ona je ispunila svoje obecanje. Cekala me je, stvarno jeste. Bila mi je odana. Htela je samo da mi bude sve. I bila je. Da ja nisam napravio najvecu gresku i pustio je da ode. Uzeo joj sve, i pustio da ode.

Kajem se, itekako se kajem. Ali to nece umanjiti njene suze niti bol koju je pretrpela zbog mene. Ne mogu joj vratiti taj jedanaesti januar, dan kada je imala svoje sve u mojim rukama. Ne, nista joj ja ne mogu vratiti jer sam sebicna budala. Jer sam ispred nje stavio 'ljude' koji su svoj zivot proveli unistavajuci tudju. Ponos mi ne dâ da joj posaljem tu j*benu poruku, jer se plasim da je ne zavolim vise nego sto vec jesam. Kukavica sam.

Znam da me i dalje ceka, srce joj je ostalo kod mene. Ali isto tako znam da mi nikad nece oprostiti, a ja nikad necu imati hrabrosti da pokusam i da ne uspem da je vratim. Moje sve je ostalo tog dana na tom jastuku, u tim plavim ocima.


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=272307

Leave a Reply

One Response to Ceo svet na jednom jastuku...