Sa mnom ti nijedno more nije mirno, ali ti je svaka luka dom.

Published on 06/10,2020

Ona je danas zbog mene imala osmeh na licu. Smejala se kao luda kada sam joj rekao da bih sa njom da pobegnem na par dana. Iako sam više mislio na par decenija. Na par decenija zauvek. Smejala se ona i ranije ali je ovaj put njen osmeh bio kao jedan sunčan letnji dan. U očima joj se oslikavao okean u kome mi ne bi bio problem da budem izgubljen. Plovio bih njenim morima i okeanima bez oklevanja. Njena duša je kao polje lala u Holandiji. Čak i da nemam ništa, sa njom je svako jutro kao proleće. Rekla mi je da me ne bi menjala ni za šta na svetu. A sam ja u tom trenutku pomislio da bih okrenuo svet naopačke samo da se ona svakoga dana ovako smeje. Zbog nje takve ja bih danas pristao na sve. Iako sam jednom mislio da ljubav nije za mene, da me ni jedna više neće izuti iz cipela shvatio sam da sam imao pogrešnu predstavu o ljubavi. Svaka pre nje je prašina. Prašina koju vetar oduva toliko daleko da se ni nesećam da li su zapravo postojale. Kada malo bolje razmislim, i nisu. Postoji samo ona. Ona mi daje snagu koja mi je bila preko potrebna. I kako dani prolaze sve više i više je volim, toliko da mislim da ću jednog dana eksplodirati od ljubavi. 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=378191

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Sa mnom ti nijedno more nije mirno, ali ti je svaka luka dom.