...strpi se još malo, doći će red na nas

Published on 05/22,2020

"Kasniš." Rekla sam dok je prilazio. "Znam, ali odužiću ti se." Napravio je žao mi je facu. "Držim te za reč." nasmejala sam se. "Nadam se da se ne ljutiš" Prišao je i poljubio me. "Na tebe nikada ne bih mogla da se naljutim." Zagrlio me. "Kako da te čovek ne voli tako... tako slatku." Uozbiljila sam se. "Voliš me samo zato što sam slatka?" Nasmejao se i zagrlio jače. "Ti sve razumeš na svoj način." "Samo ponekad." Odgovorila sam. " To tvoje ponekad mi izgleda kao da je izazvano nečim. Ne grešim, jel da?" "Pa znaš, čitala sam..." Nije mi dao da završim. "Opet si nešto čitala. Ne veruj tim tvojim knjigama. Znaš. One nisu realne. Hajde reci mi čega si se uplašila?" Prokleto me dobro poznaje. "Pa da ćeš otići i da ćeš me ostaviti." "Pa jesi li ti normalna? Kako ti to uopšte pada na pamet? A da nemoj mi reći. Znam. Te knjige će te upropastiti." Zastao je na trenutak. "Ali tačno je." Na momenat sam zanemela. Nisam stigla ni reč da kažem, on je nastavio. "Da otići ću. Ali da pokupim naše dete iz škole budalo jedna." Molim. "Kakvo crno dete?" Ostala sam u blagom šoku. "Pa ono koje mi rodiš. I ne znam oće li biti crno kao ja, ali znam da će imati tvoje plave oči." Počela sam da se smejem kao ludača. Dete. "Ne mogu da verujem šta pričaš."
"Ni ja, ali sam nešto shvatio." 
"A šta to tačno?"
"Pa da ne želim samo dete sa tobom, želim celi život da provedem sa tobom." Reako je to kao da je poslednji dan na planeti. "Ma šta kažeš." Pokušavala sam da ostanem na zemlji. "Da, ali najviše od svega želim da zapalim te tvoje glupe knjige i da ti pokažem kako ljubav treba da izgleda. A ne da čitaš ta sranja i da upijaš svaku jebenu reč." Koliko god da je to zvučalo zlobno, bio je upravu.
"Možeš, ali samo zato što te volim." Uhvatila sam ga za ruku. "Bolje bi ti bilo da me voliš, jer drugačije ne prihvatam." Ni ja, pomislila sam. "A šta bi uradio da te ne volim?" Pitala sam iz neke radoznalosti. "Kidnapovao bih te. Onda bi bila samo moja." Osmehnuo se i zagrlio me jako, najjače. "Pa kakva bi onda to ljubav bila?" Popustio je i pogledao me. A onda rekao kroz najlepši osmeh. "Najveća na svetu."  


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=378086

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to ...strpi se još malo, doći će red na nas