lako je otici

Published on 12/13,2015

''Ne volim te.'' rekla sam mu u trenutku besa, ne misleći tako.

''Povuci reč gospođice!'' ponavljao je prilazeće mi sve bliže i bliže.
''Ne prilazi. Vrištaću.'' pretila sam mu.
''Vrišti, ali ja znam da sada umireš od želje da me zagrliš i poljubiš.'' smeškao se na podmukao način. Ali bio je u pravu. Želja da ga zagrlim bila je veća nego kada sam ga prvi put ugledala. I on je bivao sve bliži.
'' Rekla sam n...'' prekinuo me je njegov zagrljaj nakon kojeg su usledile moje suze.
''Izvini, znam da sam te povredio ali mi je stvarno žao. Nisi zaslužila to da ti napravim.'' svaka njegova reč je bolela, toliko jako da je sva tuga počela na oči da mi izlazi. ''Ne, ne. Neću da dozvolim da zbog mene plačeš.'' brisao je moje suze svojim rukama. "Lažeš da me ne voliš, i ne razumem zašto misliš da ćeš odlaskom nešto postići?" "Učila sam od najboljeg!" odaljila sam se od njega i dalje brišući suze. "I znam da odlaskom necu postici nista, ali posto moje reci nikad nista nece promeniti, to je jedino sto mogu da uradim." "Kako ne shvatas da nije sve u odlasku? Kako ne shvatas da te ja zelim pored sebe!! Kako vise ne ukapiras da te volim. Vise od svega." "Ali to je jedino sto znam..." opet su suze pocele da me guse "...od kad znam za sebe svi odlaze. I to bas kad je najteze. I dok je moja majka plakala u dnevnoj sobi, moj otac je pakovao kofere u spavacoj, dok je..." "Prekini. Ti nisi tvoj otac. Ti si najhrabrija osoba koju znam. Ti si bila tu kad se meni svet rusio, ti si bila tu kad mi je bio potreban prijatelj. Jedina si me ti razumela i nisi mi dala da potonem. A ja, ja sam idiot koji ne zna da ceni ono sto ima. I znam da se plasis, ali obecavam ti da cu se promeniti. Hajde sada dodji ovamo.." rasirio je ruke pozivajuci me u svoj zagrljaj. Stajala sam ukocena. Taj zagrljaj mi je bio sve na svetu. Prisao mi je jer ja nisam smogla snage. Zagrlila sam ga. Pod mojom glavom sam osetila kako mu srce brzo lupa. Poljubila sam ga u srce, i zadrzala glavu udisuci njegov miris preko njegove trenerke. On me je zatim poljubio u glavu. Ne umem bas najbolje da opisem sta sam osecala u tom zagrljaju, nije bila smirenost, jer i dalje nisam bila sigurna da je on sasvim bezbedan. Kako god bar sam znala da ispred mene stoji coveko koji je samo moj. Moje jutro i moja noc. Moj mir i moj nespokoj. Moje suze i smeh. Moje sve.


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=265891

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to lako je otici