Ludak od marcipana

Published on 12/16,2015

Volela sam te zbog onoga sto si bio. Volela sam tvoje visoke zidove koje si sagradio oko sebe. I nakako sam zelela da budem ta koja ce ih srusiti. Ti si moja losa navika. Znas, stalno vezujem pesme, gradove, ulice, datume za ljude, pa me stalno podsecaju i bole. Kao i ti. Upravo sada. I znaj da cu biti tu kad nazoves. U bilo koje doba dana i noci. Jer ako ti nisi tu svejedno je ko jeste. I nikada mi nije bilo tesko sjedjeti na klupi ili na nekom betonu i slusati te. Nikad mi nije bilo tesko u bilo koje doba dana i noci izletjeti da te vidim, jer volim tebe, ne nesto tvoje. Mozda bas zbog toga sto sam osetila koliko te volim sam se uplasila svoje ljubavi. A nedostaje mi to tvoje veliko srce, topli osmeh i cvrsti zagrljaj. Hmm, ipak voleti nekog ko tebe ne voli je hrabrost. A jos hrabrije je kada to shvatis i odlucis da ode. A ti neces znati za pravi gubitak, jer on nastaje samo kad nesto volis vise od sebe.

Sa tobom. Bilo sta. Bilo gdje. Bilo kada.


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=266056

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Ludak od marcipana



  1. Visit pitija

    možda i jedno i drugo :)



  2. Visit plavisafir

    Razumijem u potpunosti sta zelite da kazete, ali postupci druge osobe su po malo konfuzni. I stoga sama kreiram zakljucke. U ostalom previse je sekundi, munuta, sati i dana koje smo proveli zajedno da bih to nazvala gubljenjem vremena. Kad bih gledala sebe njegovim ocima opet bih bila zbunjena, nije da sam zbunjujuce prirode ali jednostavno tako bi bilo. Sve moje knjige nekako uvijek posjeduju makar jedno isto poglavlje. Ne znam da li ja negdje grijesim ili je tako jednostavno zapisano?!



  3. Visit Baladašević

    Voleti nekog ko tebe ne voli je gubljenje vremena. Prolazak pored toliko lepih stvari, sitnica, događaja... Poslate misli, želje i nadanja, ne vraćaju se kao u ogledalu, kako bi "trebalo". I što je najgore, prilike da se uzdignemo i naučimo duhovnosti što više, što nam je zadatak u ovim epizodama zvanim život(i). Pogledaj sebe očima njegovim i biće ti lakše da zatvoriš knjigu, odložiš je i kreneš novom raskrsnicom, uzmeš novu, neispisanu knjigu. Veruj najstarijem blogeru :)
    Premalo je vremena ostalo u ovoj epizodi da ne bi iskoristila sve lepote i radosti mikrokosmosa koji te okružuje...
    Vreme NIJE to koje leči sve rane. Ljubav je to.
    A prava ljubav je takva, što reče moj komšija Đole - nije to "glava-pismo", ili jesmo, ili nismo.
    Sve tajne vaseljene su, ne verovala ili da, vrlo proste!

    Pozdrav s dremljivog salaša