Da ponekad boli te koliko volim te, od bola bi umro

Published on 12/13,2015

"Mi se ne možemo nazvati MI, jer skupa nikada ni bili nismo, ali volela sam te kao da jesmo. Volela? Zapravo, još uvek, samo... Samo se ponašam kao da nije tako, kao da me ne zanimaš ni ti, ni tvoja sreća, ni tvoja tuga. A zanima me, jer se radujem tvojoj sreći i tugujem kad i ti, ali to nikad nećeš znati, a i da znaš, ne bi uzimao k srcu, jer takav si ti. Kada me pitaju: 'Je l' još uvek on?', nasmejem se uz reči: 'Ha! Ma kakvi, ne!'. Lažem! Što je najgore od svega - dobro mi ide, poveruju ljudi, nekada i sebe ubedim u to, ali ne vredi. Onda dođe noć, kad vraćam film u glavi, ne želeći da se prisećam tvojih poruka, tvojih reč,i koje i danas bole, i shvatim da samo zavaravam sebe i da ću te voleti sam Bog zna još koliko dugo, i da me boli to što smo odustali, a da nismo ni pokušali, iako oboje znamo da smo nekada silno želeli jedno drugo. I sada vidim koliko su istinite one reči: 'Najviše se vole oni što se nemaju'."


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=265853

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Da ponekad boli te koliko volim te, od bola bi umro