I nebo je sa mnom plakalo te noci

Published on 12/11,2015

Sve sto mi je od njega ostalo je pepeo. I sjecanja koja s vremena na vrijeme znaju da me probude. A kada me probude, probude i onaj isti bol koji sam davno zakopala. Tog 18. Avgusta kada je u meni stalo sve. Onaj osjecaj kada vam neko uzme srce iz grudi i samo cupa dio po tio, ne kida, CUPA. Na vase oci. A nebo zajedno sa vama place. I koliko god sjedjeli pored prozora i cekali ga da se pojavi, njega nema. A ja luda sebi ne zeli to da priznam. Nije mogao tek tako da ode. Nismo se cak ni pozdravili. Nisam ga cak ni zagrlila. Opet krivim sebe, zasto sam ga pustila da ode. Zasto sam bas tog dana morala da budem ljuta? Zasto se nije vratio? Zasto je moje poslednje sjecanje na njega hladno, kao i njegova ruka, koju sam uporno pokusavala da zagrijem. Zasto mi nisu dali da ga probudim, vec su me izvukli iz prostorije u koju se nalazio. Kako su mogli da ga ostave da lezi na tom hladnom metalnom stolu? Samog. Kriva sam, jer mu nisam rekla koliko ga volim, jer mu nisam rekla da ostane. Zasto je otisao s obecanjem da ce uvek biti tu? Sta ja imam od tog? Samo suze od kad ga je nebo uzelo. Hocu da ga vidim, da ga vratim. I dok mi je u ruci njegova slika brisem suze koje liju niz moje obraze kao kise jesenje. I to mi uspijeva samo na kratko. Dok me ponovo ne probude ista sjecanja.  

Jer mi nedostajes.

 Jer te volim. 

M. ❤ 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=265774

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to I nebo je sa mnom plakalo te noci



  1. Visit plavisafir

    Nekako mi se cini da je i ovaj period tako melanholican. Valjda zbog toga sto zima, pa mi se cini da sve treba da bude u tom tonu. Znam da vrijeme ne moze da se vrati niti zaustavi, ali pitanja ce uvijek biti tu, imala ja odgovore ili ne. Uvjek ce se pojaviti neko novo. Mozda mi tako funkcionisemo?! A sitnicama ne dozvoljavam da izceznu, ma koliko one sitne bile. Nekako se njima i najvise radujem. One ostaju urezane u nasim sjecanjima i kada zauvjek nestanu iz naseg vidika.
    Hvala vam na lijepim zeljama, i na tim iskrenim rijecima.
    I srdacan pozdrav iz Bokokotorskog zaliva..



  2. Visit Baladašević

    Draga M, uvek je teško kada se ne može sagledati šira i veća slika. Kad čovek (p)ostane omeđen, zaista strašno biva. Voleo bih da vidiš ono što ja vidim, i mnogo bi ti lakše bilo. Svakako, tuđa muka je daleka, ali iskustvo je ono što donosi smirenje.
    Kad jednom (a nadam se što pre) budeš sticajem događaja imala odgovore i šta i kako i zašto i tako redom, sve će biti drugačije. Voleo bih da tada, okrenuvši se, ne vidiš samo propuštene godine u pitanjima i predaji, već ispunjene godine borbom, prvenstveno sa samom sobom, a kasnije za korišćenje datih nam blagodeti svetskih.
    Kraj ne postoji. Ne postoje završene stvari, postoje završene epizode, a likovi teku, prelivaju se u nove epizode i filmove i tako redom...
    Teško je za objasniti, al robaj ponekad da poveruješ, jer najstarij bloger je valjda uvek :) u pravu.
    Ne dozvoli da pored tebe prođe hiljadu sitnica, zato što si zastala na jednoj staroj, zapuštenoj raskrsnici..
    Nedostajanje ne postoji. Mislim na taj "tip". Jer jednom ćemo sresti sve one koji nam sada nedosaju i sve će biti nevažno. Iskoristi sve dane, uživaj u zimi, maglama, putovanjima (ne mora se putovati van svog mesta da čovek putuje) i svim lepim stvarima koje su ipak...tu...
    Pozdrav od srca, sa maglovitog salaša



  3. Visit plavisafir

    Hvala ti puno, i na savjetu i sto citas ovo...



  4. Visit emocija

    Čitam već treći put...Tužna priča, puna emocija i iskrenosti. Žao mi je što je sve na kraju ispalo tragično. Budi jaka, zvuči otrcano kao fraza, ali moraš naći unutrašnju snagu da nastaviš život dalje uprkos bolu koju osećaš.