Voleo bih i plućima da mogu

Published on 12/05,2015

Probudio sam se u sred noći, onako, iznenada. Okrenuo sam se prema njoj. Spavala je. Bila je otkrivena,m pa sam je polako pokrio. Poljubio sam je tiho i nežno, da se ne probudi. Mogao bih satima i satima da je gledam kako spava. Posedovala je neku vrstu smirenosti, čak i onda kada joj se svet rušio. ''Što ne spavaš ljubavi?'' ''Razmišljao nsam koliko sam samo srećan što te imam.'' ''Ti si lud. Vrati se nazad u krevet.'' Udahnuo sam duboko i poslušao je. Nije mi trebalo mnogo vremena pre nego što sam ponovo zaspao. Ujutro kad sam se probudio prebacio sam ruku preko njene strane kreveta i shvatio da nje nema. Pitao sam se gde je. Pogledao sam na sat, bilo je osam sati. Gde bi mogla da ode u ovo doba. Ustao sam se da je potražim, ali nigdje ni traga od nje. Jedino što sam pronašao bila je poruka ostavljena na frižideru. Glasila je ''Ljubavi, nemoj da se brineš. Otišla sam nešto da završim. Neće me biti par sati. Opet kažem nemoj da brineš. Nemoj molim te nikoga da zoveš, da se ne zabrinu. Volim te.'' Nakon pola sata pokušao sam da je pozovem ali joj je telefon bio ugašen. Pokušao sam da ne brinem, ali nije uspevalo. Odlučio sam da se opustim pa sam pustio muziku. Moja plej lista je bila šarena ali prva pesma koja je krenula bila je 'Scorpions - Still loving you'. To mi je na kratko skrenulo misli. Ali kada je moja plej lista počela da se ponavlja treći put skrenuo sam pogled ka satu koji je visio na zidu. Bilo je dva sata. A od nje ni traga ni glasa. Okrenuo sam je ponovo ali ni ovoga puta nije bilo odgovora sa druge strane. Zvao sam je ponovo i ponovp. Opet ništa. Zatim sam počeo da okrećem ljude kod kojih bi mogla da ode. Ali u mirnom tonu. Da ne bi posumljali nešto. Uzalud, samo sam dobijao odrične odgovore. Kroz telo mi je prolazila neka jeza. Odlučio sam da krenem da je tražim. Počep sam sa mestima koja su joj bila omiljena. Ništa. Zatim sam obišao mesta koja su bila po datumima značajna. Ništa. I kada sam na kraju obišao sva mesta koja smo ikada spomenuli, i kada je ono ništa preraslo u još veće ništa, počeo sam ozbiljno da brinem. Ponovo sam je zvao, i ponovo nije bilo odgovora. Uzalud bi bilo da idem i policiju kada dobro znam da trebe da porđe 24h da bih prijavio nestanak neke osobe. A procedura je jako zamarajuća pa sam odustao od te opcije i vratio se kući. Tu me je zatekao užasavajući prizor.... 

 ...to be continued...  


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=265361

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Voleo bih i plućima da mogu



  1. Visit plavisafir

    Hvala Aneta, ubrzo slijedi nastavak :)



  2. Visit Aneta

    Izgleda da i Ti poseduješ istu onu vrstu smirenosti u trenucima kad stvari krenu kako ne treba ... Zato mi se i sviđaju Tvoji tekstovi, kao i jasnoća misli i red u njima.
    Nadam se da nećemo dugo čekati na nastavak.
    Pozdrav. :-)