Misli te uvek odvedu do mesta gde ti je ostalo srce…

Published on 12/04,2015

''Kako đavo može da te gura toliko jako prema nekom ko izgleda kao anđeo kada se smeje?''

 

Već nedelju dana se dogovaramo oko ovog izlaska, ali svaki put nas nešto spreči. Da se ispravim 'NEKO'. I kada imamo slobodnog vremena neko pokušava da nam ga ukrade. Sve do ovog trenutka. ''Kada idemo?''
''Odmah.''
''Pa hajde. Čekam te.''
I zaista me je čekao. Nasmejala sam se čim sam ga ugledala. Uzvratio je osmehom. Mada je taj osmeh izgledao kao provokacija. Uhvatio me je za ruku i okrenuo se prema meni kako bi snimio moju reakciju povodom tog gesta. Nasmejala sam se. Ovaj put stidljivo.
''Gdje idemo?'' upitala sam ga radoznalo.
''Gde god hoćeš. Ti biraj. ''
''Da li ćemo da šetamo ili ćemo kod mene? Reci mi.''
''Odluči ti.''
''Gde se tebi više ide?''
''Meni sa tobom bilo gde.''
''Pa bićeš sa mnom ludo jedna, nego gde ti se više ide?''
''Gde i tebi.'' bio je uporan.
Bilo je lepo vreme pa smo se odlučili da šetamo. I to na mesto gde smo bili hiljadu puta ali nikada do sada zajedno. Odatle se video celi grad. I bilo je prelepo.
Ovo mi e bilo najlepše čekanje do sada. Uvek ću pamtiti ovaj 14. novembar. Ne samo zbog njega, već zbog osećaja koje budi dok je sa mnom. I nije to ljubav. To je radost, sreća. Ume da mi izmami osmeh i kad mi nije do smejanja. 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=265269

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Misli te uvek odvedu do mesta gde ti je ostalo srce…