Seti me se -treći deo

Published on 05/30,2020

"Ko si ti i šta tražiš ovde?" muški glas se začuo odnekud. Sara i dalje nije ništa videla, a ubrzo je shvatila da ne može ni da se pomera. "Tražim Marka." Začula je glasno smejanje. "Pa našla si ga. A sad mi reci ko si ti?" Sara je bila začudjena. "Prvo mi makni ovo sa očiju. I... I odveži me." Čula je korake kako se približavaju. "Dobro, ali pod uslovom da nećeš uraditi neku glupost." Cela ova situacija je glupost, pomislila je Sara. "U redu." Odvezao joj je ruke, a ona je imala dovoljno vremena da skine povez sa očiju. Zanemela je. Nije mogla da veruje da ispred nje stoji on. Od neverice su joj krenule suze. "Hajde, smiri se. Neću ti ništa. Ti si ta koja je upala meni u stan. Reci mi ko si?" "Marko, to sam ja. Sara. Tvoja Sara." Na njegovom licu se pojavio izraz čudjenja koji se pretvorio u smeh. "Ovo je šala, zar ne? Mora biti." Marko je bio ozbiljan dok je to izgovarao. "Ženo ja tebe ne poznajem." Mogla je osetiti ozbiljnost u njegovom glasu. "Stvarno ne znaš ko sam?" "Ne rekao sam ti već." Gledala ga je zbunjeno. "Marko, nestao si pre nešto više od godinu dana. Sve tvoje stvari i naše fotografije su jednostavno nestale. Kao da nisi ni postojao." "To nije moguće." Gledao je u nevjerici. "Jedino što mi je ostalo od tebe je ova poruka.." Izvadila je telefon i pokazalu mu. "...i oda tada ti se gubi svaki trag. Sve do danas." Pogled mu je bio pun neke sete. "Kako si me našla?" "Danas sam primila jedan paket sa ključem od ovog stana. Tvog stana, u kojem smo živeli dok se nismo preselili, u naš zajednički stan." "Sigurna si u to?" "Znam." "Saro... Tako se beše zoveš?" Klimnula je glavom. "Ovaj stan je jedino čega se sećam. I dela mog detinjstva." Oči su joj se ponovo napunile suza, ali ih je odlučno zadržavala. "Kako je to moguće?" Pitala ga je drhtavim glasom. "Ne znam šta se dogodilo. Probudio sam se u bolnici sa amnezijom ili ti kako bi oni to rekli traumom mozga. Jedino što sam imao kod sebe je bio ključ od ovog stana."  Marko je gledao u Saru pokušavajući sebe da prisili da se seti. Ništa nije dolazilo. Lepa je. Ako je istina ono što ona govori, mogao bez problema da bude zaljubljen u nju, pomislio je. Njegove misli prekinula je Sara. "Želim da ti pomognem da se setiš. I razumem da će biti teško. Ali to stvarno želim." "Hvala ti. Ali jedina stvar koju trenutno ne razumem je gde su nestale sve moje stvari. I ti kažeš da nemaš ništa moje." U pravu je, pomislila je Sara. I dok je Sara pokušavala da smisli dovoljno dobar odgovor Marko je skočio i rekao "Upravo sam se setio nečega. Dođi." Krenuo je ka prostoriji koja je nekada bila spavaća soba. "Ništa se nije promenilo." primetila je Sara. Soba u kojoj su ušli imala je tri klasična zida i jedan zid koji je bio prekriven kamenom. Marko je prišao tom kamenom zidu i počeo da opipava nešto. "Moraš mi pomoći." Obratio se Sari. "Sećam se da je postojao jedan kamen koji se izvlačio. Ali ne znam tačno koji." Sara je prišla i krenula da radi isto. "Haa, evo ga." Zadovoljstvo se moglo primetiti na Markovom licu. Sklonio je kamen veličine pesnice i izvadio fleš drajv. "Čekaj, ima još nešto." Sara je izvadila papir koji je bio zavučen u šupljinu koja je ostala nakon vađenja kamena. Smatrala je da je ispavno da ga Marko pročita prvo. Prižila mu je papir i on je počeo da čita na glas. "Nadam se da nikada neće doći do ovoga, ali ako jeste treba da znaš sledeće." Prepoznao je svoj rukopis. "Bio si svedok jednog užasnog događaja. Na ovom fleš drajvu se nalazi sve što treba da znaš. I seti se da čuvaš Saru." Pogledao je u nju. Kroz njegovo telo su prošli žmarci. Gledao je i osetio je nešto. Bio je to neki poznati osećaj, ali i dalje nije mogao da se seti kakva je to osećanja imao prema njoj. "Moramo da pogledamo šta je se nalazi ovde." Prekinuo je svoj tok misli. "Moj lap top je u kolima." "Hajde, moramo krenuti odmah."


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=378142

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Seti me se -treći deo