Gledao sam te kako se gleda more krajem leta
Pustio sam tvoju ruku da isklizne iz moje. Mozda nisam trebao. Ne mozda, vec samo nisam trebao. Bila si poslednja nada mog dugo ocekivanog spasenja od samog sebe. Vidis, covek sam sebi naudi onda kad pomisli da radi nesto za necije dobro. A ja sam mislio da ce ti biti bolje bez mene. Znam, nije bilo na meni da donesem takvu odluku. Ali bio me je strah. Cega sigurno se pitas? Sebe, bio me je strah sebe. Sebe pored tebe. Mislio sam da cu da te povredim svojim promenama, svojim ludim ponasanjem i da te ugusim svojom ljubavlju. Al’ brzo sam shvatio da sam takav postao zbog tebe i za tebe. Lutko, pre tebe nisam obracao paznju na sitnice, kao sto je taj tvoj prokleti pamen kose koji ti stalno stoji na levoj strani lica i ne da mi mira. Svaki put sam pozeleo da ga sklonim i sada bih sve na svetu dao da mogu to da uradim. I dalje ne shvatam sta se dogodilo sa nama. Kako sam mogao da te pusitm, tebe, jedinu zbog koje je sve imalo smisla. Dan kad sam te sreo, sve tisine sa tobom, ti.