(Za)Uvek cu te zeleti

Published on 10/25,2017

Bol koju sam osecala zbog njega i dalje je bila sveza. Cak i posle toliko vremene rane nisu uspele da zarastu. Nikako mi nije uspevalo da pobegnem od njega. Njegovog mirisa. Njegovog glasa. Njegovih reci. Bile su duboku urezane u meni. U mom sjecanju. S vremena na vreme sam osecala njegov parfem, u prostoriji gde nema nikog, na ulici, u kolima.. Valjda je to tako kada pokusavate da pobegnete od necega sto u vama zivi. Uostalom volim ga i dalje, iako on mozda ne voli mene, ili me je cak zaboravio. Ali on ce vecno da ima jedan deo moje slagalice i ja cu zauvek ostati nekompletna. Koliko god drugi pokusavali da me sastave taj deo ce faliti, jer je ostao kod njega, u njegovim rukama, ocima, osmehu i mirisu. Zakljucan da ga nikada ne pronadjem. 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=312823

Leave a Reply

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

One Response to (Za)Uvek cu te zeleti

  1. plavisafir says:
    10/29,2017, at 23:01
    Visit plavisafir

    Ne znam. Mozda zato sto je doslovno sve pod znakom pitanja. Ali ja sam nastavila da volim ljude sa kojima nisam vise u kontaktu. I sta god da se dogodilo u proslosti nekako ne utice na moja osjecanja prema njima.

  2. pitija says:
    10/29,2017, at 21:21
    Visit pitija

    nikad mi nije bilo jasno kako voleti nekog ko ne voli mene, a naročito "posle toliko vremena".