Plavi Safir blog

Nije bas sjajno, ali mi ipak sijamo

Ponekad stvari nisu onakve kakve ocekujes da budu. Ne razocaras se, ali ti bude svejedno. Bude te briga za ljude, svijet, jednostavno dignes ruke od drugih. Ovo je druga godina kako je moja dusa prazna.  Zato volim samocu. Ne pustam nikog blizu sebe. Uplasim se svojih emocija i osjecanja, koja su previse jaka, i jednostavno odem. Evo priznajem ti da me je strah. Da, meni koja se dvadeset godina nisam niceg bojala, sada ti govorim da me je strah. Ne zelim da ga izgubim kao sto sam i tebe. Prepoznao je on strah u meni, osjetio ga je. Ali ne zna. Ne zna da ja mogu svakog trena da odustanem. Da odem i da se vise ne vratim. Ne zato sto sam kukavica, vec zato sto me je strah. Nikad mu necu objasniti svoje strahove. 

Da ti malo pricam o njemu, tebi, jer nikome drugom nisam i necu. On je divan. Ne zato sto je lijep i jak, vec zato sto ima neke svoje nacine na koje pokazuje koliko mu znacim. Umije da bude brizan i grub, sto mi se jako dopada. Tvrdoglav je, itekako je tvrdoglav. Ali vremenom sam naucila kako da se nosim sa tom tvrdoglavoscu. I ono sto je najbitnije, umije da me nasmije. Umije da me natjera da zaboravim sve probleme. On je vise 'ja' nego sto sam zapravo ja sama. On je muska verzija mene. Naravno ja sam malo stidljiva. Dobro, malo vise. Ali i ako to on nikada nece htjeti da prizna, upoznala sam mu dusu. Ne onu koju pokazuje svijetu, vec onu koju ja nisam nikome pokazala, a on je pokazao meni. Komplikovano je sve to, znam. Ali me briga. I ne boj se, nikad te nece zamijeniti. Ima on dovoljno mjesta u mom srcu, ali nema i moje srce. Nikada se necu kajati zbog nekih stvari koje su se dogodile, jer sam ja tako htjela. I neke trenutke sa njim ne bih mijenjala ni za sta na svijetu. On je dobar, na neki sebi jedinstven nacin. Krije to i vise nego dobro. Kao i svaki momak pokusava da se predstavi kao neki dasa, mangup. I znam da i tebi odozgo to izgleda tako, ali nije. Cini ti se. Dobar je on.  I znam da ces ga sacekati gore da mu das koju ako me povrijedi, ali nece. Mozda je i njega strah, ali i sama znas da su miskarci previse ponosni da pricaju o tome. Ne oni se ne boje nicega. Oni su stijene. Ne, ne ipak planine. Dobro, malo pretjerujem. Ali jeste tako. 

Ej, nemoj da mislis da sam zaljubljena, jer nisam. To nije zasluzio. Bar ne jos.  Potrebno je da neke stvari sredi sam sa sobom, da sebe dovede i red. I ne ne trebam ja da mu pomognem u tome. To su knjige u njegovoj glavi koje treba po tomovima da razvrsta i vrati na police.

I naravno ako on ne bude ispao prema meni fer i ispostovao me kao sto sam ja do sada njega postovala ja njega mogu isplakati kroz jedan,dva, eventualno pet dana, ali mila moja njemu  ni cijeli zivot nece biti doboljan da ispravi ono sto mi je uradio.