Previse rana iz starih dana
Da li je moguce da neko sa devetnaest godina bude umoran od zivota? E ja jesam. Vidjela sam sve i svasta, i svadje i razvode i brakove i sigurna sam da ne zelim takav zivot. Ispunjen lazima i obmanom. Moji tekstovi su sareni a narocito kad mi je inspiracija na nivou. Ali cemu zivot uci me? Da uvijek dobri ljudi ispastaju. Da su rane svjeze i nakon svih tih godina. Da ljudski zivot moze da nestane u sekundi. Ne, ne zelim takav zivot. I uvije cu za sebe govoriti da nisam dobra i da me ne treba voljeti jer ni ja ne umijem da volim ljude. Upravo zbog svih lazi kroz koje sam prosla. Ne vjerujem ljudima, a ponajmanje sebi. Distanca. Treba se drzati distance. Sto su ti dalji ljudi manje ce te povrijediti. A ja, ja svoja osjecanja ne mogu da dam svakom, ili volim ili ne volim nema treceg. A u glavnom ne volim. Rijeci. Tekstovi. To je nacin na koji ja mogu da se otvorim drugima. U pisanoj formi. I da. Muzika. Kada sam srecna tada uzivam u mizici a kada sam tuzna, onda je razumijem. A cini mi se da je uglavnom razumijem. Kad se amijem smijem se sa svima, a kad placem placem sama. Uvijek se salim sa ljudima kako kad pogledaju u nebo mogu se sjetiti mojih ociju, ali sam samo ja ta koja pamti. I pored svih njih koji kazu da neke stvari koje sam uradila za njih nece nikad zaboraviti, pa me poslije toga slome. Toliko da ni sama sebe ne mogu sastaviti vise, nikada...
09/16,2015, at 19:29
Visit plavisafir
@Janakis sve je u apsolutnom redu ☺
@Baladasevic u pravu ste, zivot je jedan da bi obracali paznju na gluposti, i vi imate pozdrav iz krsne Crne Gore
09/16,2015, at 17:52
Visit Baladasevic
Ja jesam najstariji bloger, Ali mi niko NE govori "vi", na'pako...
Proci CE I zivot celi, pa I neki losi trenuci. I samo jednp ostaje, jedino vredmo Zivota...ljubav...pa I u jednim toplim ocima, tvojima nalik...
Pozdrav od doboshara is suncokreta po oblacima ravnicharskim...
09/16,2015, at 15:14
Visit Janakis
Akcija popravljanja raspoloženja uspešno izvršena :D
A sad, voljno :-))
09/16,2015, at 12:04
Visit plavisafir
Vjerujte mi da se vec smijem...
Ovo mi je na neki nacin rasterecenje, jer se ne resava sve suzama... A osmijeh ne dam da mi iko pokvari pa bio mi najgori dan u zivotu... A ovo plavetnilo koje nebo nosi oslikava se u mojim ocima tako da mi je svaki dan plav...
09/16,2015, at 11:39
Visit Baladasevic
I dobro je da ne znas gde si zaglavila, mozda je tako i bolje. I moja omiljena boja je plava, ali u pravom, energetskom smislu, jer celi zivot nadamnom oblaci ravnicarski beli i predivno plavo nebo. Tvoj problem se moze resiti cak i hirurskim putem :) (odstranjivanje dela mozga :) ) i na mnogo lepsi nacin, doci ce ta polovina sto zna da negde postojis ti, kao sto i ti znas da negde postoji on. Ne smem ni da ti kazem koliko mali procenat ljudi pronadje svoje izgubljene polovine.
Kad sam ja uspeo da kako-tako pobedim jesen, pa tebi ni nebo nije granica...
Jednog dana, veruj mi, citaces ovo i smejaces se... Ne ovo moje vec svoje reci ;)
Sto bi kaz`li Englezi...keep on smiling!
09/16,2015, at 10:55
Visit plavisafir
Znam, nego mi tako dodju dani kada se sve bukalno sve izbistri i onda se samo zapitam 'sta mi je ovo trebalo?' ...
A sto se tice boja, moj je zivot obojen u plavo, uvjek bio i ostao... Ali mi se nekako cini da sam ispred vremena, zato mi je i dosadilo, ja znam da ima jos mnogo toga, tek sam druga godina fakulteta za turizam i hotelijerstvo i ide mi super.. Ali ne znam, nedje sam zaglavila...
09/16,2015, at 07:57
Visit Baladasevic
Previse si mlada da bi se sekirala ili brinula toliko. Bolje se okreni vedrijim stvarima, jer od kada je sveta i veka, sto se kaze, zivot jos kako zna da ti priredi iznenadjenja tipa "e, da vidis da ima i gore".
Premalo si jos prosla, koliko god mislila da jesi.
Ne postoje neki veliki razlozi za tugu u tvojim godinama. Vrlo je verovatno da se svet "zesce" probudila te si shvatila u kakvom laznom svetu zivis.
U ovo vreme je opasno kada ti svest raste, jer se normalno osecas usamljeno.
Jos ako ne zelis da se stopis sa sivilom svakodnevice, eto ti belaja.
Kao najstariji bloger, mogao bih ti pisati jos puno toga, ali...bolje veruj nego da proveravas - nema svrhe bojiti zivot tamnim tonovima.
Dan ide pa ide, na tebi, i na svima nama je, odabrati boje koje zelimo, ili se poklopiti sivilom i postati svako.
Lep pozdrav iz ravnice!
09/15,2015, at 18:20
Visit plavisafir
Posteno me nasmijaste...
@Janakis sta znam mozda otkaceni umetnik
09/15,2015, at 18:10
Visit Janakis
Vidiš Safirko, sve je to zlovoljno i nadrndano :-)))
A pazi osmeha ;)
Znaš šta je jedino gore od umetnika? Ajde da vidimo :-) muućnite glavom :-)
09/15,2015, at 17:51
Visit Nikoleta
Tu sam i ja. :-) :-)
Ako smo kod godina, ja isto imam 19 godina života po 2,5 puta i baš volim te lutkice, još se igram sa njima :-) :-) :-)
Kod mene se može samo jednom pogrešiti. Uopšte mi nisu jasni ljudi koji prvo se zabrljaju, pa posle hoće da uspostave poverenje?
Nije da ja ne bih, ali takva mi je priroda, jednostavno ne ide ... Ili u najboljem slučaju sporo ide.
A lutkice ne vraćam @ Janakiss!! :-) :-) :-)
09/15,2015, at 17:44
Visit Aneta
Evo i mene :-)
Baš mi je falio osmeh i pitam se gde li je @Janakis? ;)
I ja isto imam 19 godina samo STAŽA!! isto sam sita svega i previše da bih ikoga i išta trpila. :-) :-)
Ono što sam želela ozbiljno reći je to da je ta distanca potrebna i poželjna da bi se ljudi poštovali a samo tako se mogu i voleti... :-)
Pozdravček vama :-)
09/15,2015, at 17:27
Visit Janakis
Korak po korak, nije uvek ni korak nazad loš i dešava se to svima. Svaki detalj ne možeš predvideti, i uvek će biti sitnica koje nisu po volji... Prihvatiš to i polako.
Prerano ti je za velike zaključke o životu.
Sad je već pitanje da li ovo savetujem tebe ili sebe :D
09/15,2015, at 17:13
Visit plavisafir
Kod mene ti je ona parola "Sitnice me ocaraju, sitnice me razocaraju"
Samo smireno Janakis✌
Znam ja sve to, ali se meni cini sa sam dosla na bojno polje bez oruzija... A umjetnost mi je jaca strana tako da ga mogu manifestovati u svim formama. Ali dzaba kad na mojih dva koraka naprijed odem barem tri unazad..
A sto se puta tice tesko, ja sam osoba koja sve voli da radi i bukvalno mi sve ide od ruke i nisam sigurna sta je pravo za mene...mada vrijeme ce pokazati svoje..
09/15,2015, at 17:05
Visit Janakis
Safirko kakvo je ovo razočarenje u život, u ljude?!
Sigurno su ti Aneta i Nikoleta ponovo otimale lutkice ;-) daću ja njima samo dok ih vidim :-))
Život je nekad siv nekad žut, ali je ipak dragocen i četkica je u određenoj meri u našim rukama. Onima koji misle unapred, zapažaju, proživljavaju, analiziraju nije lako... ali to je veliki dar, samo ga treba naučiti upotrebljavati u svoju korist, a ne u svrhu razočaravanja.
Samo polako i pronaćićeš već svoj put.