Jer ja tebi nisam važna, koliko ti meni značiš
Sve se to odigralo jedne divne majske veceri. Okupili smo se moje sestre Dragana, Maja, Ksenija, Majin momak Dejan, moja drugarica Zorana i moj brat Ilija kako bi smo proslavili nešto. Za stolom smo sedjeli Zorana, Ksenija i ja, Maja i Dejan su bili na terasi, dok se Igor spremao u sobi kako bi otišao da sretne druga do obližnje vatrogasne stanice. Neko je zakucao na vrata. I ja, koja nisam bila najbliža nešto me je poviklo prema vratima i bez predhodne provjere ja sam ih otvorila. I gle čuda, na vratima je stajao on, Stevan, osoba koja se tako olako poigrala sa mojim osjećanjima i osoba koju ne mogu nikako da zaboravim. 'Ilija traži te Stevan.' On uđe unutra i poljubi me u obraz. Bila sam u potpunosti zbunjena, ali sam se brzo povratila. Sjeo je i počeli smo neku neobaveznu priču. Cijelo vrijeme me je posmatrao. Ne mogu da kažem da mi to nije godilo, ali šta on ima mene da gleda kada više nismo zajedno. Zatim je neko predložio da se spustimo do igraonice da odigramo partiju stonog fudbala. Naravno to bi sve bilo u savršenom redu da on nije mene zagrlio par puta. Nekako ne obraća pažnju na to, ali kad smo završili krenusmo da izlazimo, i on mi prepreči put i nasloni se na sto za bilijar i kaže mi 'Moramo da razgovaramo. Znaš dugo te nisam vidio.' 'Pa hajde.' I sjeli smo za jedan od stolova koji su bili u blizini, tačno jedno naspram drugog. I tako on mene ispituje nešto, kako sam, šta sam radila poslednjih nekoliko dana? I ja njemu dam neke sasvim obične odgovore. Zatim sam smatrala da je došao i red na mene da ga priupitam nešto, ali sam se suzdržavala još par minuta. 'Znaš, kada sam dolazio ovamo, zastao sam kod onog stuba..' inače stub kod kojega smo se prvi put poljubili '...da iskuliram malo, i sjetio sam se koliko sam se samo namučio oko tebe. I tu ga ja iz čista mira pitam kako mu sada ide. 'Loše, jer sam ispao najveći debil, ne zbog Irme nego što se nisam borio za tebe u potpunosti. Jer mi je stalo do tebe, kao ni do koga prije. Ne mogu da vjerujem kako sam samo raskino sa tobom na tako jadan način.' Hmm ne znam šta da mu kažem, ne mogu tek tako da pređem preko svega. 'Marija zaljubljen sam u tebe još od prvog dana, a ono zbog čega mi je najteže jeste zato što te volim puno.' Zatim mi je ispričao kako se smuvao sa Irmom, što naravno meni nije bilo do slušanja pa sam predložila da bi bilo bolje da se vratimo gore kako bi on nešto pojeo. Kad smo se popeli postavila sam mu sto da jede, a kad je završio izašao je na terasu. Ja sam ostala da pospremim. 'Marija dođi.' Pozvao me je da izađem na terasu. 'Molim Stevane.' 'Voliš li me?' Volim, naravno da te volim. 'Molim te reci mi šta ja imam od toga?!' 'Imaj ja i to dosta, ali imaćeš i ti, vjeruj mi.' Ha da ti vjerujem, ne dragi moj vise nikada. 'Znaš Marija, ja sam tebi rekao sve što sam imao.' To sigurno da možeš mirno da spavaš poslije svoje izdaje. 'Šta ti znači ono Irma.M?' 'Irma Milović' kako mi se samo osmijehnuo kad je to izgovorio, ima ubedljivo najljepši osmijeh. 'A jesi li joj vidjela opis i datum što je postavila?' 'Aham, a sjećaš li se našeg datuma?' Samo sam htjela da ga podsjetim na nas. 'Marija nemoj da me izazivaš. Datum koji ćeš ti da pamtiš biće onaj najvažniji, a na taj dan ću da te oženim. To ćeš da pamtiš.' U tom trenutku da sam mogla vrištala bih. ' A reci mi jo ovo. Voliš li Irmu?' 'Volim na neki način, ipak smo provodili neko određeno vrijeme zajedno, nekako se vežeš za osobu,' Kao što sam se vezala za tebe. 'ali nikada neću moći da volim nekoga kao što sam voljeo i volim kao tebe. Naprosto ne mogu da zamislim kakva djevojka treba da bude, da bih je voljeo kao tebe.' 'Znam da ti se više ne sviđam, i da sam te povrijedio...' Znaš ti itekako da mi se sviđaš. '...ali sam morao ovo noćas da ti kažem.' Da olakšaš dušu.