Susret

Published on 05/24,2015

Prošlo je puno vremena od kad sam ga poslednji put vidjela. Nedostaje mi. Nekako je prazno bez njega. Počele su neke stvari da me nerviraju, stvari koje su potpuni irelevantne. Zašto obraćem pažnju na sitnice, ne razumijem. Nešto mi je, sitnice me ljute. Ljude ne tolerišem. Plakala bih po cijeli dan. Ali ne, držim se. Ne želim da me gledju sa žaljenjem. Jaka sam ja. Izdržaću. Ovo su moje misli svakoga dana, zašto jednostavno sebi ne dam oduška. Znam pozvaću drugarice da prošetamo. Uzimam telefon u ruke, i u tom trenutku mi stiže poruka od njega 'Da li si slobodna noćas da prošetamo' O Bože, šta da radim? Ne mogu da ga vidim. 'Jesam' Poruka poslata. Ne, šta sam to uradila. 'Uredu, doći ću po tebe u sedam.' Šta da mu kažem, nisam spremna za ovo.  Bolje da otkažem. Ili ipak ne.  Da li je zaslužio još jednu šansu? Mislim da jeste. Ipak je on dio mene. Ne mogu ja ovo ili ipak mogu. A sad sam zbunjena. Razmišljajući šta ću da obučem izgubila sam pojam o vremenu. Neko   je zakucao na vrata. Zar je već sedam. Kako?! Nijesam spremna. Otvorila sam vrata ne pitajuć ko je jer sam dobro znala da je on. 'Idemo odmah, vodim te na jedno posebno  mjesto i neću da gubimo vrijeme. Jer je svaki trenutak proveden sa tobom za mene dragocijen.' 'Samo da znaš da ne mogu dugo da ostanem.' A mogla sam i cijeli život da je htjeo. Stvarno me je odveo na posebno mjesto, tačnije na plažu kaoja je bila ukrašena svijećama i cvijećem. Bilo je predivno, ali nisam htjela da mu stavim do znanja da je sve bilo tako savršeno. 'Kako ti se čini?' 'Pa, fino je.' 'Samo fino?!' 'Šta hoćeš da ti kažem? Da ćeš sa ovim moći da se iskupiš za sav bol koji si mi nanjeo. Ne, ne ide to tako.' 'Oprosti mi, znam da sm te povrijedio i da sam ispao budala zbog svega. Vidjeo sam da mi je život bez tebe siv i prazan. Volim te više od svega na ovom svijetu.' 'Znam ja sve to, ali..' 'Samo nemoj ALI, to nikad ne sluti na dobro.' '...ali, ja ne želim da budem povrijeđena ponovo. Taj bol bi me psihički uništio, a ja to sebi ne mogu da dopustim.' 'Ne boj se, nikada te više neču povrijediti.' Spustila sam glavu i slegla ramenima. On me je privukao k sebi, prstima mi podigao glavu i poljubio me na najljepši način, na način na koji me do sada nije nikad poljubio. Prijalo mi je to. 'Oprostiću ti..'  ali neću zaaboraviti.


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=252948

Leave a Reply

One Response to Susret