Plavi Safir blog

Čekaću te sa osmijehom

Nije bio tipican muakarac, mozda mi je i zato postao tako drag. Hmm -drag- i nije bas najbolje upotrebljena rijec. Postao je i vise nego bitan dio mog srca. Srca razbijenog na komade. Bojala sam se da se ne posijece na te komadice crvenog stakla, ali ne, on ga je spojio. Prema njemu ne osjecam ljubav, vec strahopostovanje, odanost i zahvlnost. On mi je u ovom trenutku najvaznija osoba na svijetu. Prihvatajući njega, prihvatila sam i sebe samu. Dokazao mi je da se ne voli samo riječima već i dodirima i pogledima.

''Nemoj da ideš još. Ostani još malo.''

''Znaš da ne mogu.''

''Znam, ipak sam pomislio da ću te moću ubijediti da ti ukradem još koji minut. Mada volim što si takva. Ti si moj anđeo.''

''Lakše bi ti bilo da si pronašao neku đavolicu.''

''Lako je zagrliti đavolicu, ali anđela je komplikovano zbog krila, a ja volim ta tvoja krila.''

''Ti si lud. Mada sam i ja oduvijek bila usamljeni anđeo koji traži svoje visine. Ali si opet lud.''

''Pa sama si mi rekla da trebam imati neki cilj. I imam ga. Tebe.''

“A meni nitko drugi ne treba. Samo ti.”

''Ti si moje savršenstvo.''

''Ne volim da mi to govoriš. Pljesni me po obrazima, pa mi ukradi poljubac, kaži mi da sam idiot i da te čuvam. I zbilja. Čuvaću te. Bićeš srećna.''

''Teška vremena rađaju pravu ljubav.''

'' Zašto se smiješ?''

''Nemoj tako da me gledaš, zaboravljam da dišem.''

''Baš bi mi legli tvoji poljubci.''

''Taman da potrošim ove usne na tvojoj koži.''

''Pa šta čekaš? Ljubi me.''